Страницу одржава
Др НЕКТАРИЈЕ КРУЉ (1879-1966)
ЕПИСКОП ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ
Одлуком Светог архијерејског сабора 1928. године владика Захумско-Рашки Нектарије је премештен за Зворничко-Тузланског епископа. Путујући на устоличење у Тузлу еп. Нектарије је на путу свечано дочекан у Завидовићима, Маглају и Добоју. У Добој је истовремено стигао из Београда еп. Нишки Доситеј, изасланик Светог архијерејског синода. Било је то 6. априла, односно 23. марта. Одавде су заједно отпутовали у Тузлу. Иако је било лоше време, на станици у Тузли их је дочекало много народа. Са станице су се упутили у цркву. Пред црквом епископе је поздравио парох тузлански Јован Магарашевић. Сутрадан, на Благовести 7. априла/25. марта 1928. године, после Свете Литургије, устоличен је еп. Нектарије.
Доласком на Зворничко-Тузланску епархију еп. Нектарије настоји да подигне ниво образовања свештеничког кадра, што ће имати утицаја на подизање верско-моралног нивоа пастве. Подизао је нове цркве, обнављао је цркве оштећене из Првог светског рата и оне које су оронуле од зуба времена.
Обилазио је своју паству у разним приликама и интересовао се за проблеме са којима се сусреће. Помагао је национална и црквена друштва, као и сиротињу, па је тако стекао поштовање како свештенства тако и народа. То се видно манифестовало у свечаним дочецима приликом посета широм епархије. Приликом доласка у поједина места пред њега су излазили коњаници са заставама предвођени свештеницима и топло га поздрављали. У самим местима одушевљени народ га је посипао цвећем и пажљиво слушао његову реч. Био је добар беседник, проповедао је народним језиком, па су његове проповеди биле свима разумљиве. Био је познат по народним здравицама. Волео је све људе добре воље без обзира на веру и нацију.
Неколико година после доласка у Тузлу извршена је арондација парохија. Наиме 25/12. марта 1931. године одржане су у Тузли седнице Црквеног суда и ширег Савета, а потом су оба тела одржала заједничку седницу. Пре седнице еп. Нектарије је одслужио Пређеосвећену Литургију уз саслужење четири свештеника, док су остали свештеници и световњаци, чланови Савета, присуствовали Светој Литургији. Црквени суд је поред осталих редовних послова разматрао нову регулацију парохија и припремио предлог за заједничку седницу Суда и Савета. Ревизија парохија је била неопходна јер је последња регулација извршена 1906. године.
Шири Савет сазван је ради пријема завршних рачуна и прорачуна за нову буџетску годину. Пошто су Суд и Савет завршили рад, одржана је заједничка седница на којој је прихваћен предлог Суда да се изврши нова регулација парохија. До тада је епархија имала 80 парохија (77 мирских и три манастирске). Новим разграничењем епархија ће имати 81 парохију (78 мирских и три манастирске). Основана је једна нова парохија у Доњој Чађавици. Према новој регулацији 46 парохија остало је непромењено, док је у 34 извршено прегруписавање села. Неке парохије су промениле своја седишта. На крају заједничке седнице је одлучено да се умоли еп. Нектарије „да у своме делокругу архипастирском поуком позове народ да напусти досадашње штетне обичаје о славама, свадбама и подушјима и прионе својски да унапреди свој начин живљења и газдовања”. Чланови Савета и Суда су се обавезали да ће личним примером помоћи епископу да акција успе.
Година 1935. је проглашена јубиларном Светосавском годином. Тим поводом еп. Нектарије се обратио посланицом народу да се ангажује око прикупљања прилога за храм Св. Саве. Следеће 1936. године основао је у манастиру Тавни курс црквених појаца. Прихватио је богомољачки покрет и руководио њиме. У епархији је било око 50 добро организованих братстава, која су снажно деловала на сејању речи Божје у народу и јачању Светог православља. На иницијативу еп. Нектарија одржавани су богомољачки сабори у манастиру Тавни. Један од највећих богомољачких сабора у манастиру Тавни одржан је од 6. до 8. септембра 1936. године. Уочи сабора епископ Нектарије је апеловао на подручно свештенство „да овај Сабор што боље успије и да наш побожни православни свет ових крајева узме што виднијег учешћа у тој црквено-народној свечаности, у којој ће поред епископа –дијецезана– присуствовати вођа и врховни организатор Православне Народне Хришћанске Заједнице, преосвећени епископ Николај и епископ шабачки”.
Месец дана касније октобра 1936. године у Мисионару је опширно писано о овом сабору: „У суботу вече (6. септембра по старом), у порти м-ра Тавне било је народа неколике хиљаде. Но тишина је ипак владала, и народ је побожно стајао до краја бденија које је доста дуго трајало. После вечере, народ је слушао своје проповеднике; и свештенике и људе из народа. Певате су духовне песме. Певача је било из Босне, из Србије и из Срема. Имало је и народних гусала. Тако је Сабор продужен до пола ноћи, у великом реду, благољепију и простосрдачности. У својим лепим говорима, босански свештеници су истакли потребу да је најважније данас чувати веру у народу. Народ који верује лако одбацује од себе све заблуде и све кризе. Рано изјутра у недељу, цео молитвени логор био је спреман да пристојно дочека и овај празник Христов посвећен одмору и молитви. Иако је црква у Тавни знатно мала за овакве прилике, народу не смета да се Богу моли и у црквеној порти, сви окренути истоку, са запаљеним свећама. Свесни да стоје пред Богом и казују му своје потребе и траже да не ускраћује милост. Замишљамо да је такав народ и Христа слушао. Јер народ, бавећи се простим рукотворинама, нема заплетених мисли, језик му није бржи од памети, не уздиже се до неких појмова који би га терали да себи верује а другоме да не верује. Кад ће жинтелектуалциж достићи овако духовно јединство? И има ли уопште нечега што данашње учене људе овако може ујединити? Од људских умотворина нема. Кад је завршена Литургија у цркви, отслужена је Литургија у црквеној порти. И та ретка свечаност одржата је у Тавни. Нарочито је пао у очи дечији хор из Лознице.”
На Благовести 1939. године обележена је десетогодишњица плодног архипастирског рада еп. Нектарија у епархији Зворничко-Тузланској. Јубилеј је обележен скромно. Поводом овог јубилеја еп. Нектарије је основао „Фонд Епископа Зворничко-Тузланског Нектарија.” У фонд је уложио 200.000 динара. Од прихода главнице издаваће се лектира богословско-моралног садржаја, првенствено за ширење вере у народу. Поред оснивања овога фонда еп. Нектарије се на Св. Саву исте године уписао за легатора „Просвете” са улогом од 20.000 динара.
Др НЕКТАРИЈЕ КРУЉ (1879-1966)
ЕПИСКОП ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ
РАД ЗА ВРИЈЕМЕ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА