Страницу одржава
ГЕОРГИЈЕ НИКОЛАЈЕВИЋ(1807-1896)
МОНАШЕЊЕ И ИЗБОР ЗА МИТРОПОЛИТА ДАБРОБОСАНСКОГ
Из доступних докумената не види се када се прота Ђорђе Николајевић замонашио. Међутим, зна се да је Косановић одмах по доласку у Сарајево хтео да га произведе за архимандрита, али он није желео. Пошто га је цар Фрањо Јосиф 17. октобра 1882. године именовао архимандритом и потпредседником митрополијске Конзисторије, то му је Косановић 20. октобра 1882. године издао декрет у коме стоји да ће 7/19. новембра 1882. године на Светој Литургији „по пропису архијерејске хиротесије” на степен архимандритства произведен бити. У декрету још стоји да при служењу Свете Литургије може носити архијерејску митру без крста, коју му је митрополит ставио на главу на Богојављење 6. јануара 1883. године. Пошто је постао архимандрит примио је честитке од многих личности. Између осталих честитао му је и Никодим Милаш, који га поздравља „јер ћете бити у стању да сами негујете ону растињу, коју сте посејали и да је до плода доведете”.
Као архимандрит и потпредседник Конзисторије Николајевић је уредио „Шематизам Дабробосанске митрополије” за 1882. и 1883. годину. Покренуо је лист Дабробосански Источник, намењен свештенству. Маја 1883. године архимандрит Николајевић је прославио редак јубилеј – 50-годишњицу свештеничког служења. Тог дана добио је велики број честитки са свих страна, а посебно из Босне и Херцеговине.
Поред организовања рада Конзисторије Николајевићу припадају велике заслуге за отварање Богословије. Школа је почела са радом 30. октобра 1882. године у приватној кући Стјепа Сркшића у Ђемалуша улици у Сарајеву. На дан отварања Богословије митрополит Косановић је рекао: „Непрестано сам и нестрпљиво очекивао да се што прије подигне богословија без које се не да ни замислити изображење свештенства.” Обећао је да ће са своје стране учинити све „да овај завод буде духовна матица, која ће одгајати Богу и православном олтару побожне служитеље, народу проповједнике слова Божијега, а домовини носиоце морала, љубави и братске слоге”. На крају је митрополит предао архимандриту Николајевићу завод на управу. У свом говору Николајевић је позвао ученике да за свог највећег добротвора сматрају митрополита Саву: „Обљубљеног архипастира и митрополита Саву, јер овога озбиљним настојањем... ово сјемениште за вас сироте основано је, у ком ћете се издржавати и временом срећни људи постати”.
Архимандрит Николајевић вршио је у Богословији дужност ректора и предавао црквенословенски језик. На овој дужности ће остати све до избора за митрополита. Оставка митрополита Саве је усвојена 10. септембра 1885. године, а Бечки двор је именовао за администратора Дабробосанске митрополије архимандрита Николајевића. Исте године Цариградска патријаршија га је између три кандидата изабрала за Дабробосанског митрополита. Друга два кандидата су били: митрополит Варне Калиник и епископ Лернички Данил. О свом избору за митрополита, Николајевић је јавио српским општинама у Дабробосанској митрополији окружницом од 3. јануара 1886. године, обавестивши их истовремено да ће посвећење бити 2. фебруара, на Сретење Господње. Пре посвећења, 20. јануара 1886. године, положио је у Бечу свечану заклетву. За ову прилику у царски двор донето је из Грчке цркве у Бечу Јеванђеље и крст, који су били положени на један сточић, пред којим је Николајевић клечећи прочитао у себи молитву „Оче наш” и целивао Јеванђеље и крст. Потом је устао и у присуству цара прочитао наглас заклетву, која је била написана на српском, и на крају је потписао. Текст заклетве гласи: „Ја, Ђорђе Николајевић, источно православни архиепископ и митрополит Сарајевски, заклињем се све светој и нераздјелној Тројици у име часног крста и свете Богородице Дјеве Марије, светих апостола, пророка и мученика, и у име свих светих, свом душом и свом крјепости својом: да ћу Његовому царскому и краљевско-апостолскому величанству све премилостивому господару Фрањи Јосифу I, цару Аустријскому, краљу Ческому итд. и апостолскому краљу Угарскому итд., вјерно и покорно служити, и тачно се по законима владати, да ћу у мојој пастирској и црквеној области подчињено свештенство и подчињено пучанство учити истој вјерности, а сврх тога сваког боговетног дана за Његово освећено Величанство ћу Богу молитве приносити, да у наточ заклетви тој, нити ћу сам шта чинити, што би особито Његовому Величанству и свевишњој служби ни издалека од погубе било, нити ћу допустити, да у мојој црквеној области потчињени посредно или непосредно тому што подобнога учине. Тако ми Бог помогао и Његово свето Јеванђеље. Амин.”
Архимандрит Николајевић је хиротонисан на Сретење, 2. фебруара 1886. године. На хиротонији су чинодејствовали митрополит Мостарски Игњатије, Тузлански Дионисије и епископ Горњокарловачки Теофан (Живковић). У име Бечке владе био је присутан барон Јован Апел.
О своме посвећењу Николајевић је писао митрополиту Сави Косановићу 4. фебруара 1886. године. Њих двојица су били велики пријатељи до краја живота. Сава у писмима ословљава Николајевића „ћаћа” , а Николајевић Саву „посинком”. Митрополит Сава се искрено обрадовао Николајевићевом избору на трон сарајевских митрополита. Честитајући му писмом од 26. фебруара 1886. године из Јерусалима, он вели: „Ја се молим Господу, да Вам продужи Ваше старе године и укријепи здравље, на његову славу, на Вашу дику, и на срећу православне цркве, народа и владе.”
Николајевић је добро познавао прилике у Дабробосанској митрополији, јер је неколико година био десна рука митрополиту Сави. Сада када је постао митрополит, њему није било ништа ново и непознато. Иако се ближио осамдесетој години, био је изузетно крепак и ништа му није било тешко. Налазио је времена да сваког, чак и ненајављеног, прими, саслуша и посаветује. Прве године епископовања посетио је сваку православну кућу у Сарајеву, не правећи разлику између сиромаха и богаташа. Често је обилазио паству, а нема ниједне општине у којој није био. Приносио је бескрвну жртву и у најзабаченијим селима своје епархије и молио се за спасење свога народа. Очински се старао о свештенству. Према себи је био строг и живео је скромно.
ГЕОРГИЈЕ НИКОЛАЈЕВИЋ(1807-1896)
РОЂЕЊЕ, ШКОЛОВАЊЕ, РАД И РУКОПОЛОЖЕЊЕ
МОНАШЕЊЕ И ИЗБОР ЗА МИТРОПОЛИТА ДАБРОБОСАНСКОГ