Страницу одржава
ВЛАДИСЛАВ МИТРОВИЋ (1913-1992)
ПОСЈЕТЕ И КАНОНСКА СЛУЖЕЊА ДО 1980. ГОДИНЕ
У Дабробосанској епархији током 1969. године осветио је: 20. јула темеље порушеног храма Св. Јована Крститеља у Турбету код Травника; 10. августа нову цркву у селу Велика Жупа код Пријепоља; 21. јула обновљени храм Св. великомученика Прокопија у Високом; 26. октобра нову гробљанску капелу у селу Дривуши код Зенице.
На Светога Саву 1969. године служио је у храму Светог Благовештења у Дубровнику. После подне је учествовао у светосавској академији и поделио деци светосавске пакетиће.
Велики догађај у Захумско-Херцеговачкој епархији 1969. године био је освећење манастира Добрићева на први дан Духова и цркве Св. Николе из Паника на новој локацији Орах код Билеће, који су измештени због изградње акумулационог језера ХЕ Требишњица. Освећење је извршио митрополит Владислав уз саслужење 11 свештеника и једног ђакона. Међу служачим гостима су били: протојереј др Душан Кашић, ректор Богословије Св. Саве, протојереј Крстан Бијељац из Сарајева, јеромонах Георгије, настојатељ манастира Благовештења из Србије и протођакон др Чедомир Драшковић, проф. Богословског факултета. У беседи, митрополит је истакао значај овога дана. Затим је говорио о поновном рађању манастира који није нашао смрт у дубини „плаве гробнице” акумулационог језера, већ се ево поново родио изнад језера да врши своју узвишену мисију. Као што ће водена снага кроз хидроцентралу донети физичку светлост у многе наше домове, тако ће и овај манастир, каже митрополит, и даље да уноси светлост Христове науке у душе многих који ће долазити и који ће озарени утехом, вером и надом одлазити одавде да у љубави и миру са Богом и људима продуже свој лепши живот. Исте године осветио је 13. јула обновљени храм Св Врачева Козме и Дамјана у Врањској и 12. октобра обновљени храм Вазнесења Господњег у Коњском. Замонашио је искушеницу манастира Житомислића Јованку Илић, давши јој монашко име Дарија.
Главни догађај 1970. године био је обележавање 50-годишњице васпостављања Српске патријаршије. У Дабробосанској епархији овај јубилеј је обележен у више храмова. Централна прослава је одржана на Преображење у храму посвећеном истом празнику у Новом Сарајеву. Свету Литургију је служио митрополит Владислав. Певао је црквени хор из Сарајева. У беседи, митрополит је говорио о значају овог јубилеја.
Током 1970. године у Дабробосанској епархији митрополит Владислав је осветио: 21. јула обновљени храм Св. великомученика Прокопија у Високом; 21. септембра (Мала Госпојина) новосаграђени дом у Чајничу; 22. новембра обновљени храм Св. Петра и Павла у Пазарићу. Рукоположио је у чин свештеника Ђорђа Илића и ђакона Мирослава Дринчића. У Захумско-Херцеговачкој епархији је рукоположио у чин свештеника Миленка Спрему, Лазара Манигоду и Бранка Рогана.
После пресвлачења Св. Василија Острошког 1963. године, на молбу еп. Владислава, Светитељев орнат је пренет у манастир Житомислић. Од тада се број верника који долазе у манастир Житомислић знатно увећао. Управо у овом манастиру 2. маја 1971. године обележена је 300-годишњица од престављења Св. Василија. Свету Литургију је служио митрополит Владислав уз саслужење свештенства Захумско-Херцеговачке епархије. У беседи Митрополит је говорио о значају Св. Василија Острошког за Српску Православну Цркву и посебно за Херцеговину.
Као изасланик Српске Цркве митрополит Владислав је 3. јуна 1971. године присуствовао избору и устоличењу Руског патријарха Пимена. Поред митрополита у делегацији је био и протођакон др Чедомир Драшковић, професор Богословског факултета у Београду. Честитајући новом патријарху избор, митрополит Владислав је изнео кратак пресек руско-српских црквених односа у прошлости. Изразио је наду да ће нови руски патријарх бити достојан наследник својих славних претходника и да ће његово управљање Руском Православном Црквом значити јачање црквеног јединства и унапређење духовног живота како у Руској Православној Цркви, тако и у Православној Цркви у целом свету. Преневши честитке патријарха Српског Германа, Светог архијерејског синода и архијереја целе Српске Православне Цркве предао је патријарху Пимену икону Пресвете Богородице, дар патријарха Германа, пожелевши да му Мајка Божја буде заштитница и помоћница у претешком будућем раду.
Током 1971. године митрополит Владислав је у Дабробосанској епархији осветио: 21/8. јуна темеље новог храма у селу Маловану (Купрес); 12. септембра новоподигнуту цркву Св. Јована Крститеља у Турбету (код Травника) уз саслужење еп. Рашко-Призренског Павла; 14/1. октобра обновљени храм Св. пророка Илије на Сокоцу. Рукоположио је у чин свештеника Ранка Гуњића, Милосава Ђенадића и Милорада Љубинца. У овој години у Захумско-Херцеговачкој епархији осветио је 7. новембра обновљени храм Вазнесења Христовог у Бијелом Пољу.
Митрополит Владислав је скоро сваке године о Духовима служио у манастиру Свете Тројице код Пљеваља. Тако је било и 1972. године. На путу за манастир посетио је цркву у Прачи и разгледао парохијски дом у изградњи, цркву у Горажду, Штрпцима и манастире Бању и Милешеву. У манастиру Милешеви је на Ивањдан исте године обележен јубилеј 430-годишњица милешевске штампарије. Свету Литургију је служио митрополит Владислав уз саслужење свештенства Дабробосанске епархије. У беседи, Митрополит је говорио о значају милешевске штампарије и прогласио је ову годину годином црквене штампане књиге, годином сећања на пожртвоване монахе преписиваче и штампаре, чији рад није био лак а био је од непроцењиве културне вредности у историји српског народа.
У години 1972. у Дабробосанској епархији осветио је 17. септембра нови конак манастира Свете Тројице код Пљеваља, а 8. октобра обновљени храм Рождества Пресвете Богородице у Зеници. Рукоположени су у чин свештеника Миле Рацковић, Милутин Андрић, Голуб Митровић и Цвијан Голубовић.
Током ове године (1972) у Захумско-Херцеговачкој епархији митрополит је често посећивао и служио у Саборном храму у Мостару. Храм је обнављан и следеће године требало је обележити стотину година постојања, па је то био разлог митрополитовог честог посећивања. Захваљујући митрополиту Владиславу за обнову цркве СО Мостар дала је 20 милиона старих динара као надокнаду за црквену зграду у коју је смештено позориште. Истовремено су извођени радови и на манастиру Житомислићу. Манастир је покривен бакром, унутра су изведени фарбарско-молерски радови. Освећење обновљеног манастира извршио је митрополит Владислав у недељу Мироносица. У недељу после Духова осветио је обновљени храм Успенија Пресвете Богородице у селу Габела. После Литургије осветио је спомен-костурницу и одслужио парастос пострадалима у Другом светском рату. У беседи коју је том приликом изговорио позвао је присутне да не забораве жртве својих предака. „Ова уклесана имена нека вас увек подсећају не само на њихове мученичке ликове него да вам служе и као поука како треба живети и мрети за веру православну.”
Више пута је митрополит боравио и у Билећи и интересовао се за радове на Спомен-цркви, која је била у обнови. У другој половини године осветио је још две обновљене цркве: 3. септембра обновљени храм Св. Ап. Петра и Павла у селу Глушцима код Метковића и 12. новембра обновљени храм Св. великомученика Георгија у Метковићу. Рукоположио је у чин свештеника Радивоја Говедарицу и Костадина Шиповца. Што се тиче промена у епархији спојено је мостарско и невесињско намесништво у мостарско-невесињско са седиштем у Мостару.
Следеће 1973. године у Дабробосанској епархији је осветио: 12. јула обновљени храм у Бољанићима код Пљеваља; 15/2. јула новосаграђени храм у Ивању код Пријепоља; 22/9. јула новосаграђени парохијски дом у Варешу. Рукоположио је у чин свештеника Ранка Билинца, Мирка Ковача и Јеремију Старовлаха. У свезу клира примио је игумана Пахомија (Краља) из епархије Зворничко-Тузланске и поставио га за духовника манастира Свете Тројице код Пљеваља.
У Захумско-Херцеговачкој епархији на Благовести, дан храмовне славе манастира Житомислића, обележена је и успомена 70-годишњице смрти митрополита Серафима Перовића, чији се гроб налази у паперти манастира. Литургију је служио митрополит Владислав уз саслужење десет свештеника. У беседи митрополит је прво говорио о значају празника за спасење рода људског и о врлинама које треба да красе сваког следбеника Христове науке. У продужетку је говорио о животу и раду митрополита Серафима Перовића. „Овај велики Архијереј”, рекао је митрополит Владислав, „најзаслужнији је за организацију цркве у Херцеговини; устројио је Конзисторију (црквени суд) 1897. године; многе цркве је осветио, снадбео утварима, манастире обновио и ред завео, а српске православне школе по селима, градовима и манастирима ојачао и упражњена места учитељима попунио. Био је добротвор и утемељач разних фондова и друштава, како певачких тако и просветно културних.” Осветио је 2. септембра новосаграђени храм Св. кнеза Лазара у Батковићима код Невесиња. Рукоположио је у чин свештеника Благоту Васиљевића.
У 1974. години у Дабробосанској епархији је осветио: 2. августа обновљену црквену зграду у Илијашу; 4. августа новоподигнуту цркву Св. великомученика кнеза Лазара у Доњем Маловану код Купреса; 8. септембра нови парохијски дом у Вишеграду; 1. новембра обновљену цркву Св. Петра и Павла у Калиновику. Током године рукоположио је у чин свештеника Радоја Тубу, Душана Јовановића, Драгишу Топаловића, Миломира Добриловића и ђакона Перишу Вранића.
У Захумско-Херцеговачкој епархији неки свештеници и црквени одборници из Мостара отказали су послушност надлежном архијереју. Мудрошћу и стрпљивошћу митрополита Владислава овај проблем је окончан 1974. године без већих потреса. Одлуку Светог архијерејског сабора, којом се осуђују поступци неких свештеника и групе бивших црквених одборника, прочитао је еп. Рашко-Призренски Павле 30. јуна, на дан освећења Саборне цркве у Мостару. Епископ Павле је позвао свештенство и вернике да се у духу саборске одлуке повинују законитим одлукама надлежног архијереја, јер се само у том случају може постићи потребан мир у епархији и нашој Цркви. Митрополит се у беседи захвалио еп. Павлу што је својим учешћем увеличао славље, а затим је позвао свештенике и верне на братску љубав и слогу, на хришћански мир и праштање, како би се превазишло све оно што је до сада кочило нормалан рад у епархији. Поред Саборне цркве у Мостару митрополит Владислав је на Томину недељу осветио обновљени храм Св. великомученице Варваре у Струјићима. Рукоположио је у чин свештеника Илију Топаловића.
Осам стотина година од рођења Светог Саве обележено је 1975. године свеченим богослужењима, проповедима, академијама и предавањима. У Дабробосанској епархији главна свечаност је одржана на Малу Госпојину у манастиру Милешеви. Свету Литургију је служио митрополит Владислав са монасима и свештеницима своје епархије. У дивној проповеди митрополит је истакао улогу и значај Светог Саве за српски народ и Српску Цркву.
Двадесетогодишњицу архијерејске службе митрополит Владислав је обележио такође 1975. године, на Благовести у манастиру Житомислићу. Гости митрополита Владислава били су еп. Жички Василије и еп. Далматински Стефан. Сва три архијереја су служила Свету Литургију уз саслужење 20 свештеника и јерођакона Арсенија Никитовића. На крају Литургије, поздрављајући госте, митрополит Владислав је рекао: „Већини је веома познат овде присутни драги брат у Христу Преосвећени др Василије епископ Жички, који ево трећи пут званично долази као гост у нашој Епархији. Пре двадесет година ме је заједно са блаженопочившим митрополитом Нектаријем устоличио у Мостару, 1967. године са Њ. Светости патријархом Српским Г. Германом и Преосвећеним епископом Шумадијским Валеријаном, осветио нови конак житомислићки, па је нормално да је и сада међу нама. Епископ Василије је после Другог светског рата био четрнаест година епископ Бањалучки, где је организовао Цркву и у њу уткао, за добро те епархије, најбоље године свог живота. Као епископ Жички за наредних четрнаест година многе цркве и манастире је обновио а и нове сазидао. Круна свега је изградња епископског двора у славној Жичи у којој је Св. Сава основао прво седиште аутокефалне српске архиепископије. Прошле године је сазидао и нову дивну епископију у Краљеву. Такође, у Нишкој епархији, за кратко време администрације, довршио је велелепни епископски двор у Нишу и организовао верски живот у њој. Наш други гост је епископ Далматински Стефан, који је исто тако велики прегалац на њиви Господњој. И он је пожртвованим радом и изванредном енергијом, духовном и физичком снагом успео да, од једне ратом опустошене епархије са затеченим малим бројем свештенства, отпочне и успешно заврши организацију Православне Цркве, сада са бројним свештенством, бројним подигнутим новим или генерално оправљеним црквама, о чему сте из црквене штампе информисани... Но круна свега је отварање средње богословске школе у манастиру Крки, што представља важан догађај како за ту епархију тако и за целу Српску Православну Цркву. А то је заслуга, пре свега, владике Стефана.”
Говорећи о својој 20-годишњици архијерејске службе у Херцеговини указао је на трновит пут кроз који је прошао, али и тада се радовао јер је схватио архијерејску службу као голготску жртву. Честитајући јубилеј митрополиту Владиславу еп. Василије је подсетио како је изгледала епархија када је устоличен еп. Владислав.
„Радовали смо се тадашњем избору Владислава за епископа, но били смо жалосни када смо видели где га остављамо. Сутрадан по устоличењу посетили смо овај манастир Житомислић и нашли смо рушевине и пустош. Нисмо имали ни где да седнемо. Ништа није било сем каменог стола у дворишту и оголеле цркве. Данас се хвала Богу виде велики резултати рада те се овај манастир захваљујући Вашем Архијереју и вредном сестринству на челу са игуманијом Епраксијом, у духовном и материјалном погледу може упоредити са Жичом, Студеницом, Љубостињом, Дечанима и другим нашим славним манастирима.” У знак сећања предао је на дар митрополиту Владиславу ручни крст грчке израде рекавши: „Овим побеђуј.”
У име свештенства епархије Захумско-Херцеговачке митрополиту је јубилеј честитао протојереј-ставрофор Антоније Цвитановић нагласивши да је за 20 година подигнуто 8 нових цркава, 17 капела, 5 нових звоника, купљено 8 нових звона, обновљена 72 храма, саграђено 6 нових црквених зграда, цркви враћени и оправљени сви парохијски домови осим у Мостару и Требињу. Од неколико свештеника колико је затекао митрополит Владислав, данас их има са свештеномонасима 20, и то претежно младих. Ови подаци говоре да се овде молило Богу и радило, а Господ је труд награђивао.
Сестринство манастира Житомислића, са игуманима Јованом и Симеоном, у знак сећања на овај дан предали су на дар митрополиту ново архијерејско одјејање са митром. У име свештенства Дабробосанске епархије јубилеј митрополиту је честитао протојереј-ставрофор Вељко Шкаљак из Сарајева. Свештенство сарајевског намесништва у знак сећања на овај дан поклонило је митрополиту златан сат, свештенство травничког намесништва златно налив-перо, а црквена општина коњичка са свештеницима сувенир кутију у дуборезу. На крају је јубилеј честитао и еп. Стефан предавши митрополиту на дар крст руске израде истакавши да је после 20 година мукотрпног рада дошао васкрс ове епархије.
Приликом освећења обновљеног храма Рождества Пресвете Богородице у Зеници 26/13. октобра 1975. године обележена су три јубилеја: осам стотина година од рођења Св. Саве, 90 година од освећења зеничке цркве и 20 година архипастирског рада митрополита Владислава. Свету Литургију је служио митрополит Владислав уз саслужење девет свештеника и три ђакона. Поздрављајући митрополита свештеник Милојко Топаловић је између осталог рекао: „У овој јубиларној години 800-ој од рођења највећег сина српскога народа Светога Саве – и овај наш свети храм слави свој јубилеј–90 годишњицу од његовог завршетка и освећења. Овај свети храм подигли су ђедови и прађедови овог присутног народа и у славу Божију и у спомен рођења Пресвете Богородице а за срећу и напредак српскога имена... Веома нам је пријатно што се овај наш јубилеј поклапа са јубилејом цијеле Српске Православне Цркве а уједно што и Ваше Високопреосвештенство слави ове године 20-годишњицу архипастирске службе.” Обраћајући се свештенству и народу митрополит Владислав је рекао: „Прије свега ми данас празнујемо осамсто година од рођења највећег сина српског народа – Светог Саве, чију смо централну прославу имали у Београду и славном манастиру Жичи, а у нашој епархији славимо ево овдје. А други је јубилеј деведесет година од освећења овога храма. Поред овога ми смо данас рукоположили у чин свештеника младог ђакона Жарка Барца, што је верујемо развеселило срца ваша, а што је најљепши дар светитељу и просветитељу српском Светом Сави. Ово је колико се сећам двадесет осми свештеник кога смо ми рукоположили, од како смо на челу ове епархије, и послали путем светосавским, да служи Богу и своме роду, на славу Божју и за срећу у напредак нашег рода српског и вјере православне.” После Литургије митрополит је осветио спомен-плочу у храму, која је подигнута невиним жртвама рата 1941-1945. и нову црквену салу.
Васељенска патријаршија је 1966. године основала православни центар у Женеви. Касније је купљена једна кућа и имање на десној обали Женевског језера у предграђу Шамбезија, где је једна просторија адаптирана у капелу посвећену Св. Ап. Павлу. Освећење је извршио 19. октобра 1975. године митрополит аустралијски Хризостом у присуству представника Римокатоличке и Протестантске цркве, Светског савета цркава, локалних власти и других гостију. Овој свечаности је у име Српске Православне Цркве присуствовао митрополит Владислав и проф. др Стојан Гошевић. У поздравном говору митрополит Владислав је рекао: „Овај православни центар, под управом истакнутог јерарха Васељенске патријаршије Високопреосвећеног и драгог нам брата митрополита Господина Дамаскина, својим досадашњим плодовима и запаженим радом оправдао је своје постојање и стекао признање, поверење и љубав свих помесних православних цркава. Сада, пак са овим подигнутим храмом и прекрасним другим грађевинама и просторијама најсавременије опремљеним, убеђени смо да ће уз помоћ Божју и свесрдну подршку свих православних цркава унапредити своју делатност и своју историјску мисију на корист и добро свих православних цркава и целокупног хришћанства у данашњем вртлогу светских збивања и проблема.”
У овој години у Дабробосанској епархији рукоположио је у чин свештеника Милоша Шаренца, Јову Планојевића и Жарка Барца. У Захумско-Херцеговачкој епархији осветио је: 9. марта обновљени храм Св. Василија Острошког у Благају, на Преображење новосаграђени звоник храма Св. Василија Острошког у Автовцу. Рукоположио је у чин свештеника Момчила Пејичића и Радослава Лакету.
У 1976. години у Дабробосанској епархији митрополит Владислав је осветио: 25. јула нову капелу и нови црквени дом у Горажду; 2. августа нови конак у манастиру Бањи код Прибоја на Лиму, када је први пут као митрополит и посетио манастир; 8. августа обновљени храм и нови звоник у Трнову код Сарајева. Посебно свечано је било на Малу Госпојину 21. септембра у Чајничу, када су митрополит Владислав и еп. Рашко-Призренски Павле осветили нови конак. Истовремено је обележена 20-годишњица обнове цркве у Чајничу. У беседи је митрополит изнео историју чудотворне иконе Мајке Божије. Потом је рекао: „Овде пред чудотворном иконом Богородице треба се измирити и са Богом и са људима и одбацити све што је ружно пред Господом: гордост, мржњу, завист, клевету, оговарање и свако зло и пакост која је од ђавола ‘оца лажи’, који као ‘лав риче и тражи кога ће прогутати’, како каже Св. Писмо. Ваши славни претци сазидали су како стари тако и нови храм Успенија Пресвете Богородице из дубоке вере и љубави према Богу, јер је у вери и снага и утеха, и храброст, и светост. А свима вама је потребна и утеха и снага и храброст и светост нарочито у овим данима велике таме и буре у целом свету. Верујте у Христа и имаћете све ово...” Исте године на Аранђеловдан освећен је дом Св. Текле поред Старе цркве у Сарајеву. То је адаптирана зграда тзв. црква даире (житни магацин) чиме је проширен црквени музеј. Рукоположио је у чин свештеника Деливоја Рајака а у чин ђакона Богдана Станишића.
У Захумско-Херцеговачкој епархији током 1976. године осветио је: на Петровдан обновљени храм и новосаграђени звоник у селу Борцима недалеко од Коњица; 24. октобра обновљени храм Св. Василија Острошког у селу Мишљену; 11. новембра спомен-цркву Св. великомученика кнеза Лазара у Билећи.
Митрополит Владислав је, када су му обавезе дозвољавале, редовно служио на Петровдан у храму посвећеном Св. Ап. Петру и Павлу у Рудом. Године 1977. је на тај дан осветио поменути обновљени храм. На Велику Госпојину исте године осветио је фреске и мозаике у храму Успења Пресвете Богородице у Чајничу. Крајем године осветио је и обновљени храм Св. пророка Илије у Хаџићима. У овој години креиране су нове парохије и то: илијашка парохија је подељена на I и II – архијерејско намесништво сарајевско; бугојaнска на I и II – архијерејско намесништво травничко-зеничко. Рукоположени су у чин свештеника Недељко Поповић и Данило Црногорац и Момир Васиљевић у чин ђакона.
У Захумско-Херцеговачкој епархији осветио је 1977. године: 7. августа новосаграђени храм-капелу Св. великомученице Недеље у селу Добричу код Мостара; на Преображење обновљени храм Св. Василија Великог у Коњицу; 18. септембра обновљени храм Покрова Пресвете Богородице и нови звоник у селу Опличићима код Стоца.
Црква Св. Благовештења у Дубровнику саграђена је 1877. године на земљишту које су поклонили браћа Божо и Нико Бошковић. Осветио је 22. октобра 1877. године еп. Бококоторски и Дубровачки Герасим Петрановић. Стогодишњица је обележена 23. октобра 1977. године. Свету Литургију је служио митрополит Владислав. После Литургије осветио је спомен-плочу на којој су уписана имена најзаслужнијих Срба за градњу храма.
Током 1978. године у Дабробосанској епархији митрополит Владислав је осветио: 12. јула обновљени храм Св. Ап. Петра и Павла у Какњу; 19. септембра темеље цркве и конака манастира Дубочице на новој локацији у Сухој Дубочици; 22. октобра обновљену цркву Св. Николе и новосаграђени звоник у Фочи. Рукоположио је у чин свештеника Драгомира Убипариповића, Миломира Зекића и Милојка Дробњака.
Митрополит Владислав и еп. Шумадијски Сава су као изасланици Светог архијерејског синода 3. октобра 1979. године учествовали у свечаностима освећења Епархијског центра и храма Успенија Пресвете Богородице у Химелстиру (Немачка). Том приликом је храм проглашен за манастир; то је први српски манастир у Западној Европи. Сутрадан, 4. октобра на молитви у цркви поред наших епископа, свештеника и верних били су и представници града Хилдесхајма, представници Римокатоличке и Евангелистичке цркве са својим бискупима. После молитве, присутне је поздравио еп. Лаврентије а потом и митрополит Владислав. Честитајући еп. Лаврентију десетогодишњицу оснивања епархије и отварања центра Српске Цркве за Западну Европу, митрополит је рекао: „За свих ових десет година читава Српска Црква у земљи, са благодарношћу је слушала и читала о великом хришћанском разумевању, моралној и материјалној помоћи коју су еп. Лаврентију и његовим сарадницима пружала браћа римокатолици у овој земљи, на чему, у име Св. синода, на челу са Његовом Светости, топло захваљујемо.
Посебну захвалност дугујемо грађанима Химелстира на несебичној помоћи око адаптације овог Центра. Без ваше помоћи Српска Црква би тешко остварила своју мисију. Кроз ову делотворну веру и сарадњу остварује се међусобно зближење сличности у различитости, а то је једна од највећих тековина нашег времена.”
У делегацији Српске Цркве која је учествовала у обележавању 1400-годишњице базилике Св. великомученице Јефимије у Италији били су: митрополит Владислав, еп. Западноевропски Лаврентије и др Стојан Гошевић, проф. Богословског факултета. Свечаност је одржана 3. новембра 1979. године. За време ручка надбискуп Пјетро Коколин срдачно је поздравио делегацију Српске Православне Цркве. Одговарајући на здравицу митрополит Владислав је изразио радост делегације Српске Православне Цркве што се налази на овако значајној прослави.
„Мислим и дубоко верујем”, каже митрополит Владислав, „да је прошло време да се истиче оно што нас једне од других раздваја. Треба истицати оно што нас спаја, а то је универзалност Спаситељеве воље Божије, искупљење целог рода људског и заједничке тежње за божанском и животворном истином... Спајају нас и заједнички свеци Божији и великомученица Јефимија, којој је посвећен прастари храм у Вашем месту пре 14 векова, чији нас је дух данас овде окупио. Спаја нас широко срце, доброта, братска љубав, као што каже Спаситељ ‘Да љубите један другога као што сам ја вас љубио’ (Јн. 15,12). Треба свугде да се сусрећемо – клир и народ – са поштовањем и са љубављу, ‘да стојимо у истини и истина ће нас ослободити’. Све друго препустимо Богу, јер ‘што је људима немогуће, Богу је могуће’.
У 1979. години митрополит Владислав је у Дабробосанској епархији осветио: 12. маја обновљени храм Св. Василија Острошког у Пријепољу уз саслужење еп. Жичког Стефана, и на Петровдан новосаграђени парохијски дом у Благају код Купреса, уз саслужење еп. Западноевропског Лаврентија. Рукоположио је у чин свештеника ђакона Момира Васиљевића и Неђу Јањића. Креиране су нове парохије: II которачка, II блажујска и III долачка (Ново Сарајево).
У Захумско-Херцеговачкој епархији 1979. године осветио је на Велику Госпојину обновљени храм Пресвете Богородице и нови звоник у Биограду.
ВЛАДИСЛАВ МИТРОВИЋ (1913-1992)
РАД У ЕПАРХИЈИ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ
ПОСЈЕТА ПАТРИЈАРХА ГЕРМАНА ЕПАРХИЈИ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ И АДМИНИСТРАТОР ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ
РАД У ЕПАРХИЈАМА ДАБРОБОСАНСКОЈ И ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ
ПОСЈЕТЕ И КАНОНСКА СЛУЖЕЊА ДО 1980. ГОДИНЕ
ПОСЈЕТЕ И КАНОНСКА СЛУЖЕЊА ОД 1980. ГОДИНЕ