Страницу одржава
НИКОЛАЈ МАНДИЋ (1840-1907)
СМРТ И ПОГРЕБ
Митрополит Мандић је био доброг здравља. Године 1906. почео је побољевати па је у разним лечилиштима тражио лека. Умро је 2. августа/ 20. јула 1907. године у 8 часова увече у купатилу у Абацији у 67. години. Поред њега је био његов рођак парох ријечки прота Косановић.
Управу удовом епархијом преузео је Епархијски црквени суд на ванредној седници 26. јула 1907. године и истог дана затражио од окружних протојереја да обавесте свештенике: „Да до 29. августа о. г. на свакој св. литургији на проскомидији и послије освећења часних дарова тајно, а иза сугубе јектеније јавно, јектенијом за покојне спомињете: усопшег архипастира” , а 29. августа после Св. Литургије да одслуже парастос и да изговоре кратку беседу у спомен покојног архијереја, да његово име упишу у диптихон и да до даљег у јектенијама где се спомиње архијереј помињу Цариградског патријарха.
У почетку се мислило да ће блаженопочивши митрополит Мандић бити сахрањен на Ријеци. После неколико дана донета је одлука да се сахрани у Сарајеву. Извршене су припреме за сахрану. Епархијски црквени суд сачинио је распоред „опијела и спровода”. Према томе распореду 27. јула 1907. године у 8 часова изјутра служиће се Света Литургија у Богородичином храму у Сарајеву а у наставку опело. Литургију ће служити пет, а на опелу ће чинодејствовати бар 20 свештених лица. После првог и трећег Јеванђеља предвиђени су говори. Када се сврши опело, служашче свештенство ће земне остатке блаженопочившег митрополита пренети до улице, где ће се на излазу из црквене порте служити помен. Спровод ће се кретати овим редом:
1. Почасна стража;
2. Тежаци са својом литијом (црквеним барјаком);
3. Еснафи сваки са својом литијом (нису учествовали);
4. Представништва разних друштава;
5. Певачко друштво „Слога” са заставом;
6. Ђаци са крстом и чирацима;
7. Свештенство (млађи чином напред);
8. Мртвачка кола;
9. Родбина и представници аутономних и осталих власти;
10. Изасланства свештенства;
11. Изасланства црквених општина;
12. Изасланство Црквене општине сарајевске;
13. Народ. Спровод ће ићи Рудолфовом улицом, затим кроз Ферхадију и на крају исте прелази у Ћемалушу улицу. На почетку Кошевске улице служиће се помен. Овом улицом ће се ићи до гробља, где ће се опет служити помен, а затим ће се земни остаци спустити у гроб.
Тело блаженопочившег митрополита Мандића допремљено је у сарајевску цркву у четвртак увече, 26. јула у 21 час. У петак 27. јула у 8 часова је почела Света Литургија коју је служило пет свештеника: протојереј Димитрије Јанковић; Лука Чупић, сарајевски парох; Милан Лалић, катихета; др Тома Поповић, професор Богословије, и јеромонах Данило Билбија, привремени старешина манастира Папраће. Литургији је присуствовао митрополит Бањалучко-Бихаћки Евгеније Летица. На крају Литургије у цркву су дошли представници земаљских и војничких власти и разна изасланства. Опело је служио митрополит Бањалучко-Бихаћки Евгеније са два архимандрита, 45 свештеника и два ђакона. На опелу је одговарао мешовити хор сарајевског српског певачког друштва „Слога”. После другог Јеванђеља од блаженопочившег митрополита Мандића опростио се митрополит Евгеније. У свом говору изложио је резултате рада блаженопочившег митрополита Мандића, прво као свештеника а потом као архијереја. На крају каже: „Ти си учинио своју свештеничку, нарочито архијерејску и српску дужност, као ријетко који син народа нашег, с тога ће те историја срп.-прав.цркве Босанско-херцеговачке уписати на једно од највиднијих мјеста на углед и подражавање свима посљедницима твојима. Могао си умријети с тога мирне душе, јер ћеш живети у успомени срп.прав. народа до вијека. Благо с тога Теби, имао си се рашта и родити!”
После говора митрополита Евгенија настављено је опело. После трећег Јеванђеља у име свештеника од блаженопочившег митрополита Мандића опростио се протојереј Димитрије Јанковић, редовни члан Епархијског црквеног и великог суда. Прота Јанковић је између осталога рекао: „Смрт његова није жалост само за богомчувану негдашњу његову митрополију; она је жалост цијеле бос.херц.цркве, јер сви мислени људи, који га год познаваше, сви га љубише, ревности његовој се дивише, добро му срце хвалише, а србовањем његовим се поносише.”
После опела спровод је кренуо на гробље на Кошеву. Сахрањен је у гробницу митрополита Георгија Николајевића. У име Епархијског управно-просветног савета поред гроба од митрополита Мандића се опростио јеромонах Данило Билбија. У кратком говору Билбија каже: „Жалећи над отвореном раком Твојом, што нас тако брзо и у оваквој неизвјесности остављаш, молимо Те: помоли се пред престолом Превишњег за спас и сретнију будућност српског народа, помоли се за достојног нашљедника себи – а нама правог првосвештеника и пастира.” Касније су његови посмртни остаци пренети у сарајевску Саборну цркву.
Од многобројних телеграма саучешћа поводом смрти митрополита Мандића издвајамо телеграме цара Јосифа I и Цариградског патријарха Јоакима. У телеграму цара Јосифа И се каже: „Његово ц. и ап. краљевско Величанство узело је са тугом на знање вијест о смрти архиепископа и митрополита Мандића, те тијем поводом изражава митрополији најтоплије своје саучешће.” У телеграму Цариградског патријарха стоји: „Дубоко тронут смрћу покојног митрополита нашег молим се за покој душе његове.”
Општа је оцена да је митрополит Мандић савесно обављао своје архипастирске дужности. Волео је благољепије и ревносно је служио. Био је дарежљив, правичан, опрезан и тактичан према световним властима. Својим свештеницима био је увек приступачан. У додељивању одликовања као архијереј био је колико правичан толико и штедљив. Као судија био је опрезан и милостив. Митрополит Мандић је био човек благе нарави, веома трпељив, ретко се кад љутио.
НИКОЛАЈ МАНДИЋ (1840-1907)
МИТРОПОЛИТ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ
СМРТ И ПОГРЕБ