Сарајевска саборна црква и катедрални храм митрополије Дабро-босанске након вишегодишње обнове свечано је чином обновљења освећен данас у 24. недјељу по Духовима, 19. новембра текуће 2023. године, а на дан успомене Светог Павла Исповједника и преподобног Варлама Хутинског. Након 151 година од њеног освећења давне 1872. године саборна црква је претрпјела као и Српски народ Сарајева многа старадња, ранавања и понижења. Па, ипак она је послије свега побједила сва та зла која су настајла, множила се и ширила Сарајевом, Босном и Европом. Коначно, она је након 25 година обнављања добила свој првобитни сјај и достојанство које јој и припада. Сарајевски Срби 19. вијека били су не само богати већ и поносни и достојанствени. Градили су храм за вијекове, за генерације који ће послије њих бити у Сарајеву.
Последњи чин обнове односио се на велики иконостас овог светог храма. Подразумјевало се да се то односи на његово чишење од вишедеценијске патине и наслага насталих за протеклих 150 година и његова поновна позлата. Тај дио обнове почео је 2018. године и ево завршен је ове 2023. године и златно засијао у сред Сарајева.
Чин освећења обновљеног саборног храма извршио је Високопреосвећени митрополит дабробосански Господин Хризостом, а уз саслужење свештенстава митрополије дабробосанске и епархије будимљанско-никшићке. Торжеству и велељепности чина освећења и свете архијерејске литургије немјерљиво је доприњело пјевање хорова и пјевачких друштава и то: Сарајевске слоге, СЦПД ''Свети Андреј Критски'' из Лакташа, ЦХ ''Свети Новомученик Станко Никшићки'' из Никшића, ПД ''Преподобни Рафаило Банатски'' из Зрењанина.
Посебно надахнуту бесједу о овом историјском обновљењу и освећењу одржао је протојереј-ставрофор проф. др. Владимир Ступар .
У свом обраћању на крају свете архијерејске литургије Високопреосвећени је поздравио све присутне и честитао обнову и освећење овог саборног храма. Истакао је историјски значај и улогу овог храма и све што он данас јесте и преставља и додао ''..... Можда ми данас не можемо као наши преци велики Срби Сарајева градити овако величанствене храмове и друге објекте у овом граду, али можемо да МИСЛИМО СРПСКИ КАО ОНИ И ДА ЖИВИМО И ДЈЕЛАМО СРПСКИ И ПРАВОСЛАВНО КАО ОНИ! Они су нам оставили немјерљиво материјално богатсво, али и више од тога, оставили су нам ЧАСТ, ПОНОС, ОБРАЗ И ПОШТЕЊЕ! То морамо чувати и бити достојни насљедници не само њих, већ њихове заоставштине и Завјета! Нису они бјежали из Сарајева због турских башибозука, већ су им се супроставили градњом овог светог храма и других великих задужбина....... Нека нам је срећна ова велика и историјскa обнова и освећење....''
Након свете литургије у палати Митрополије уприличено је послужење, а потом свечани ручак у ресторану ''Кула'' у Источној Илиџи.