Препоручујемо
Страницу одржава
20. 11. 2023.
Бесједа поводом освећења чином обновљења Саборне Цркве у Сарајеву
19.11.2023. године
............
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Ваше Високопреосвештенство, високопречасни и високопреподобни, пречасни и преподобни оци, браћо и сестре, народе Божији,
Обасјани и украшени нествореном вјечном свјетлошћу Христовом, сједињени са Њим у Пречистим тајнама Тијела и Крви Његове, надахнути Светим Духом и испуњени радошћу незалазног Царства Свете Тројице, данас у овом светом и величанственом Саборном храму рођења Пресвете, Пречисте, Преблагословенеи славне Владичице наше Богородице у престолном граду наше Митрополије, Сарајеву, свједоци смо светог чина освећења обновљеног иконостаса, митрополитског трона, као и архимандритског трона са амвоном. Овим освећењем завршена је једна од најзначајнијих етапа у враћању првобитне љепоте и аутентичног сјаја Саборне цркве у Сарајеву. Благословом Божијим и покровом Мајке Божије, руковођењем као и несебичним трудом и радом нашег високопреосвештеног митрополита Хризостома, данас саборно окупљени, свједоци смо обновљења и освећења како нашег Саборног храма тако и наших срца испуњених небоземном радошћу. Данас се саборно у Христу Исусу са нама радују и наши свети преци који су нам овај Саборни храм оставили као залог љубави према Богу и Мајци Божијој, роду нашем као и према нама, својим потомцима, да се и ми као живо камење уградимо у Цркву, која је Тијело Христово.
Саборна црква благосиља и освећује не само мјесто гдје је саграђена већ и град Сарајево, као и цијели народ, уноси мир, радост и свјетлост, одгони зло, таму, мржњу и демоне, те чини кроз богослужење и Свете тајне, да се људи испуне небеским миомиром и красотом Христовом. Овај свети храм постаје духовно прибјежиште свима који су уморни и натоварени, да узму на себе лаки јарам Христов и открију у себи и другима, истинску љепоту живота у Христу. Обновљени храм својом спољашњом љепотом, мистагошки уводи вјерне у духовно сагледавање и виђење Бога, кроз молитву и покајање, кроз очишћење срца од страсти и гријеха, кроз сједињење са Христом. А примајући Христа у тајни Причешћа примамо и Оца који је нераздјељив од Сина и Светога Духа. Тако постајемо храм Свете Тројице једносуштне и нераздјељиве. Својим сијањем, Саборна црква без људске ријечи и позива, буди у вјернима дубоко укорјењену егзистенцијалну потребу за љепотом, која се кроз спољашњу естетику и потребу за лијепим, излива као најдубља жеђ за вјечно лијепим Божијим Ликом и Образом, по коме смо саздани. Тај Лик и Образ по коме смо саздани је Јединородни Син Очев, Господ наш Исус Христос, који нам је постао доступан кроз Његово оваплоћење и очовјечење. Он је спојио у својој Ипостаси божанско и човјечанско и постао испуњење сваке људске чежње за вјечном љепотом. Задивљеност и зачуђеност пред блистањем Христове љепоте, која нам открива божански сјај светотројичних благодатних енергија, покреће, сваког ко дође у овај свети храм, на молитвено тиховање и уздизање срца Богу. За овај свијет је парадоксално, али истинито за црквено и светоотачко искуство, да уздизање срца пред Богом, започиње покајањем и смирењем. Једна од древних светоотачких истина је:„покајање започиње познањем Божије љубави и љепоте“, те због тога контраст између наше несавршености и Христове љепоте, бива покретачка сила која нас васкрсава на духовном плану. Због тога нас обновљена љепота Саборне цркве подстиче на покајање, да своје умове и срца погрузимо у молитвене дубине ибескрајне висинесвојих боголиких душа. Да унутар себе у унутрашњости свога бића, угледавши неприступну свјетлост Христову, истовремено овдје и сада, препознамо ту идентичнухристолику љепоту у личностима наших ближњих. У присном љубавномсветотајинском односу са Христом и са ближњима, ми се окружујемо и благодатно испуњујемо вјечним животом, једном ријечју, обожујемо и преображавамо у синове и кћери Царства небеског. Управо је ово искуство љепоте која долази из унутрашњости човјековог срца и душе као посљедица опита пуноће божанства која обитава у Христу тјелесно, изливена кроз православну архитектуру, иконопис, фреске, појање и цјелокупно стваралаштво, повод да сами себе једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо. Оно најбоље што имамо, све благодатне дарове које смо као јединствене и непоновљиве личности примили од Бога, уграђујемо као вјечну Евхаристију или захвалност Богу, кроз свој живот и храм као богослужбено мјесто, гдје се сабира Црква Божија, кроз саборно охристовљење својих личности.
Тачно прије годину дана смо прославили велики јубилеј 150 година од освећења Саборне цркве, а данас саборно, литургијски и молитвено учествујемо у овом светом чину освећења и обновљења на радост и понос цијеле наше Цркве. Овај свети храм је не само наша духовна и историјска веза са прецима већ духовна и историјска веза и залог за будуће нараштаје који ће свједочити православну вјеру до коначног Христовог суда над овим свијетом. Тада ће настати Ново небо и Нова земља, то јесте, након општег васкрсења и Страшног Христовог суда у пуноћи ће бити откривена сва љепота Царства небеског, чији одсјај у времену и простору свједочи овај Саборни храм.Саборна црква не само својом спољашњом љепотом која је видљива тјелесним очима, већ и унутрашњом љепотом и богослужбеним дисањем Светог Духа, свима нама овдје окупљеним на Светој Литургији, који блистамо Христом, открива тајну Неба на земљи или земље која је узнесена на Небо. По ријечима Светог Николе Кавасиле, када бисмо могли видјети народ Божији окупљен на Светој Литургији и сједињен са Њим у Цркви и светој Литургији, то јест„кадбијекомогаовидјети, ондакадсесједини с Њим и причестисеЊеговим Тијелом, небивидиоништадругонегосамоГосподње Тијело.“ И управо Христос са људским тијелом које је примио од Богородице „сједи са десне стране Оца“ како исповједамо у Символу вјере. Тако ми бивамо узнесени са Христом на Небо и видимо очима вјере, сјај Новог неба и Нове земље. Дакле, вјерни, поставшиПричешћемједно ТијелосаХристом, и дошавшитако у додирсаЊеговим вјечнимбожанскименергијамапостајуХрамБожији, сијање славе Божије и храм Светога Духа. Управо, носећи овај сјај у себи као благодат Светог Духа и имајући Ум Христов у обновљењу Саборне цркве видимо очима вјере, одсјај будуће славе Христове коју у пуноћи носимо у срцима нашим. Због тога смо неизмјерно благодарни нашем Архипастиру и Владици који предстоји на мјесту Христовом и свештенослужи Свети Принос на овом Светом Сабрању и раздаје нам Свете Дарове Христовог Тијела и Крви. На тај начин нас лично и саборно обнавља, да би сви заједно примајући Христа заблистали вјечном Христовом љепотом, како сада тако и у Будућем вијеку.
Ово обновљење и чин освећења у овој етапи је најава наставка рада у наредном периоду гдје је неопходно да се употпуни мобилијар Саборне цркве, то јесте стасидије, пјевнице и Христов гроб који има изузетну сакралну и умјетничку вриједност. Уређење ентеријера и екстеријара Саборне цркве у потпуности, позив је и нама који служимо у овом светом храму, заједно са вјерним народом који долази на богослужење, да се обновимо и освештамо светотајински и световрлински. То је позив нашим душама и срцима да живећи јеванђелским животом, постанемо свјетлост свјету и со земљи и да учинимо све да покажемо дјелатну љубав, градећи мир и праштајући свима све. Само тако ће обнова и украшавање Саборне цркве бити потпуна, када се украси светима и светошћу живота оних који долазе у Саборну цркву.
Не штедећи себе да обнови Саборну цркву и палату митрополије који заједно представљају једну цјелину, високопреосвећени митрополит Хризостом је својим личним примјером, као и његови свети претходници, постао покретачка снага нама свештеницима да слиједимо његов примјер ревности за Дом Господњи. Тако је Саборна Црква украшена и обновљена и освештана у овој етапи радова са палатом митрополије постала не само духовни и молитвени центар дјелатности и рада митрополита Хризостома, већ као из срца које покреће крвоток, обнова се раширила широм наше Богом спасаване митрополије. Наиме, након овог светог чина, захваљујући труду и ревности нашег митрополита Хризостома, бићемо свједоци завршетка изградње, обнове и облачења у небески сјај још мноштва храмова који по Божијем благовољењу чекају да буду освештани. Молимо се Господу нашем Исусу Христу и Пресветој Богородици да нам Њеним заступништвом пред престолом Свете Тројице Господ подари на првом мјесту, унутрашњу свјетлост и преображај таме у свјетлост, кроз покајање и дар чисте молитве, затим да нас удостоји како земаљских тако и небеских блага, да би достојно свједочили и у себи носили сва савршенства Царства небеског и незалазну љепоту Христовог образа, који се у нама обнавља и украшава благодаћу Светог Духа. Молимо се за све ктиторе, приложнике, украситеље и обновитеље Саборне цркве који су на било који начин помогли обнову Саборне цркве, било својим прилозима, било својим радом или на неки други Богу знани начин. Сви они ће бити уписани не само у памћењу и срцима нашим већ и у Књизи вјечног живота на небесима. Уз Славословље Оцу и Сину и Светоме Духу, усрдно се молимо и за нашег митрополита Хризостома, да руковођен силом Духа Светог настави дјело обнове и изградње не само светих храмова, већ срца и душа свих му повјерених људи од Христа Бога, да му Господ подари крјепко здравље и мудрост да као и до сада правилно управља ријечју истине Христове. Амин.
Протојереј – ставрофор проф. др Владимир Ступар
Издвајамо
ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ
САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ
Фото галерија Митрополије
Дабар - Издавачка кућа Митрополије
