Loading...

 

  

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

ПЕТАР ЗИМОЊИЋ (1866-1941)


МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ


Свети архијерејски сабор уједињене Српске Православне Цркве изабрао је Божјег човека Петра за митрополита Дабробосанског са седиштем у Сарајеву, а званично је на тај положај, сходно тадашњој црквено-правној пракси постављен, указом Његовог Величанства Краља од 7. новембра 1920. године. По одлуци Сабора, и даље је администрирао Захумско-Херцеговачком епархијом до избора њеног новог епископа. Његов главни рад као јерарха и даље је био првенствено – сведочење Јеванђеља Христовог, проповедање мира и братства у вишенационалној Босни. У граду Сарајеву, пуном контраста, животом и радом брзо је постао омиљен. Пошто је његов рад био прожет љубављу према ближњима, без обзира на веру и нацију, стекао је углед и поштовање и код Хрвата и код муслимана. Наводимо неке чињенице које то потврђују. На устоличење новог реис-улеме у Сарајеву дошао је и митрополит Петар. Окупљени муслимани приредили су му праве овације. Често је лепим данима ишао у шетњу преко Миљацке, кроз муслиманску махалу, на брежуљак више Бембаше. Муслимански трговци и занатлије излазили су пред своје радње да му с поштовањем теменају, на што им је митрополит очински, од срца, топле поздраве узвраћао. Сваког Божића ишао је надбискупу Шарићу да честита велики хришћански празник. Био је, дакле, пастир који делима потврђује оно што говори и проповеда.

За његово време у митрополији Дабробосанској подигнути су и освећени храмови у Какњу, Брези, Мокром код Пала, Хаџићима, Турбету и Кисељаку, црквена звона у Рудом, у новосаграђеној цркви у Брези, црквени торањ у Бугојну, звона и капела у Осојници код Зенице. Пред рат, у Новом Сарајеву подигнут је велелепан храм Преображења Господњег; пројектовао га је познати српски архитекта Александар Дероко, а осветио 8. септембра 1940. године патријарх Српски Гаврило, уз саслужење митрополита Петра, владике Жичког Николаја и других српских архијереја. Према подацима из 1935. године у епархији је била 81 црква и капела, и то: у Сарајевском намесништву 18; Травничком 17, Рогатичком 15; Гораждском 9; Пљеваљском 6, и Пријепољском 16. Само у овој години саграђене су 3 цркве и 2 капеле а оправљено је 9 капела и 4 цркве. Израђивани су нови иконостаси, обраћена је пажња на школе и на катихизације.

Митрополит Петар је често посећивао часове веронауке у основним и средњим школама. Деца су била одушевљена његовом посетом и увек су питала „кад ће нам јопе доћи?”. Успео је да зграду Богословије у Рељеву, са земљиштем, врати у власништво Српске Православне Цркве. Припремао је зидање богословије у склопу Старе цркве у Сарајеву на Башчаршији, да би Рељевску богословију претворио у монашку школу, али га је трагични рат омео у томе. Исто тако пропала су настојања да се оснује црквена појачка школа.

У крилу Цркве покренуте су добротворне акције до крајних граница могућности. Крајем 1929. године Сарајевска црквена општина је основала три хумане социјалне установе: Дечји дом, Дечије забавиште и Сиротињску кухињу. Црквена општина је издавала годишње помоћи сарајевској сиротињи преко 130.000 динара, за одевање сиромашне деце сарајевских основних школа око 40.000 динара, Шегртском дому 15.000 дин., „Просвети” 8.000 дин., певачком друштву „Слоги” 18.000 дин. и многим другим установама.

Посебна пажња посвећена је женском монаштву у митрополији. Сређена је црквена администрација, коју је рат у многим местима уништио. Обраћа се пажња на богослужења, литије, на црквене утвари, одјејање. Служи се у болницама и затворима. У црквама се негује проповед и хорско певање. Врше се канонске визитације и у најудаљенија места епархије, где народ дочекује свога архипастира са највећим одушевљењем. Године 1939. митрополит посећује: манастир Бању код Прибоја, Нову Варош, манастир Милешеву, Пријепоље, Велику Жупу код Пријепоља, где је дао прилог за цркву у изградњи у износу од 5000 дин., Прибој, где су црква и парохијски дом били у изградњи, и Штрпце, где је грађен парохијски дом и спомен-костурница.

После мученичке смрти патријарха Српског Варнаве митрополит Петар је био један од кандидата за патријарха. Изборни Сабор се састао 21. фебруара 1938. године. На првом гласању је било шест кандидата: митрополит Цетињски др Гаврило Дожић (добио 50 гласова); затим митрополит Петар, па др Георгије Зубковић, епископ Жички др Николај Велимировић и други. Тројица кандидата: Гаврило Дожић, Петар Зимоњић и Георгије Зубковић предложени су краљевским намесницима; они су потврдили избор за патријарха Гаврила Дожића, пошто је на Сабору добио највећи број гласова. Као што је познато, патријарх Гаврило Дожић и епископ Николај доживели су ускоро немачку интернацију у злогласни логор Дахау, а митрополит Петар венац Христовог и свесрпског новог свештеномученика.

Религиозно и морално стање народа у Дабробосанској митрополији пред Други светски рат сагледавамо из једног од последњих извештаја митрополита Петра Светом архијерејском синоду. У извештају се каже да је народ одан својој Српској Православној Цркви. То се види на основу похађања богослужења и активног учествовања у подизању нових храмова. Наглашава се да сви верници без изузетка два пута годишње приступају светим тајнама исповести и причешћа у дане свете Четрдесетнице и уз Божићни пост. Посебно се истиче да народ у средњој Босни и око Сарајева веома поштује Светог Василија Тврдошког и Острошког и о Светој Тројици у великом броју одлази у манастир Острог. (Наравно, Светога Василија је посебно много поштовао митрополит Петар и на њега се угледао.) Пастирски рад свештенства је задовољавајући, стоји даље у Извештају, као и однос између народа и свештенства. Свештенство се једном годишње састаје по архијерејским намесништвима, приступа светим тајнама исповести и причешћа. На тим састанцима држе се и предавања из пастирске праксе. У Митрополији Дабробосанској, поред епархијског удружења, на религиозно-моралном пољу плодотворно делује Братство Светог Саве. Поред издавања истоименог листа Братство Светог Саве има и књижарско одељење преко кога у народу шири бесплатно, или уз врло популарне цене, књиге и часописе верско-моралног и националног садржаја. „Братство” организује и религиозна предавања, а преко свога фонда притиче у помоћ ближњима који се налазе у невољи. Скоро у свим народним школама ове епархије православну веронауку су предавали парохијски свештеници. Због стварања нових школа и оптерећења парохијског свештенства, у појединим основним школама, на предлог црквене власти, веронауку предају и учитељи православне вере. Сектаната нема, вели се у Извештају, мада с времена на време агенти адвентизма покушавају са својом пропагандом, али тај њихов покушај у корену вене. Посебно се у Извештају истиче добротворни рад Сарајевске црквене општине. Доста пажње је посвећено и гимназијском интернату у Новој Вароши, који помаже месна црквена општина и Епархијски управни одбор, а на челу Управе је месни свештеник. У митрополији је било пет манастира са свега једанаест монаха. Из Извештаја се такође види да је рад црквених власти био задовољавајући и у складу са Уставом СПЦ. Иза свега овога, и другога у Извештају неизнесенога рада у митрополији, стајао је, наравно, сам митрополит Петар, у народу верујућем познат као Божји човек и свенародни Пастир.

 

Назад         Даље



 

ПЕТАР ЗИМОЊИЋ (1866-1941)

МИТРОПОЛИТ ЗАХУМСКО-ХЕРЕГОВАЧКИ

МИТРОПОЛИТОВ РАД У ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ ЕПАРХИЈИ

МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ

ПОЧЕТАК РАТА И ХАПШЕЊЕ

СТРАДАЊЕ И МУЧЕНИШТВО