Препоручујемо
Страницу одржава
08. 07. 2024.
ВЕЛИКИ САБОР МОЛИТВЕ И СЈЕЋАЊА ПОД НАЗИВОМ ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ У БРАТУНЦУ
Данас у Суботу, 06. јула 2024. године, а поводом 32-годишњице почетка трећег великог и масовног страдања Срба средњег Подриња и Бирча (1992-2024) у Братунцу је у порти храма Успенија Пресвете Богородице одржан велики сабор молитве и сјећања за све погинуле и невино пострадале у рату од 1992-1995. године у Средњем Подрињу и Бирчу, а под слоганом ''ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ''.
Српски народ Средњег Подриња и Бирча три пута је масовно пострадао у 20-ом вијеку од истих народа и то: 1) од аустроугара, њемаца и домаћих босанских муслимана у првом и великом свјетском рату 1914-1918. године. Како би извршили етничко чишћење Источне Босне од Срба и претворили је у слободно и сигуроносно безбједно полазиште за нападе на Србију Аустроугарска је формирала радни логор, односно, логор понижења и смрти у Добоју за Србе са простора од Сарајевског поља па све до Дрине. 2) од њемаца, усташа и домаћих муслимана у Другом свјетском рату, а посебно у казненој експедицији под кодним називом ''ханџар дивизија''. Била је то најкрволочнија експедиција на овим просторима у току Другог свјетског рата. 3) од босанским муслимана изражених у ткзв. ''армији БиХ'' и другим паравојним формацијама у периоду од 1992-1995. године. Цијело подручје Средњег Подриња и Бирча је крвљу натопљено жртава српске нејачи, старица и стараца, војника и бораца који су се супроставили непријатељима. Српски народ, који је све био опростио, па чак и заборавио на претходне двије трагедија затечен је издајом и братства и јединства на овим просторима. Због заборав и праштање скупо је Српски народ платио у грађанском рату 1992-1995. године и опет потстакнутим од старих непријатеља германа, аустријана и разумије се хрвата. И поред свега тога опет се покушало Србима наметнути заборав и ћутање о својим страдањима и својим жртвама. Богу хвама то се бије огодило. Српски народ је схватио ''игре без граница'' и окренуо се себи и својим жртвама. То се управо данас показало у Братунцу и у Подрињу.
Као и претходне двије године и ове је 2024. године благости Господње Сабор молитве и сјећања - да се не заборави предводио Његова Светост патријарх српски Господин Порфирије уз саслужење Њихових Високопреосвештенстава митрополита: дабробосанског Господина Хризостома; преспанско-пелагонијског Господина Петра; зворничко-тузланског Господина Фотија; захумско-херцеговачког Господина Димитрија, те Њихових преосвештенстава епископа: ваљевског Господина Исихија, шабачког Господина Јеротеја, западноевропског Господина Јустина, новобрдског Господина Илариона, липљанског Господина Доситеја те бројног свештенства и свештеномонаштва.
Након прочитаног јеванђелског зачала Његова Светост патријарх Господин Порфирије одржао је бесједу на јеванђелску тему позвавши сабрани вјерни народ на јединство у Христу Господу.
На самом крају свете архијерејске литургије Сабору се обратио домаћин Митрополит дабробосански Господин Хризостом следећим ријечима:
Ваша Светости,
Ваша Високопреосвештенства и Ваша Преосвештенства,
Поштовани Предсједниче Републике Српске Господине Додик,
Поштовани Предсједници Влада Републике Србије Господине Вучевићу и Републике Српске Господине Вишковићу,
Поштовани и уважени министри, народни посланици, градоначелници и начелници општина,
Часно свештенство и преподобно монаштво,
Браћо и сестре,
Помаже Бог! и Срећан нам овај Сабор молитве и сјећања.
Сјећање, а посебно молитвено сјећање Цркве на мученике и страдалнике је предање Цркве Божије дуго двије хиљаде година, почевши од страдања и каменовања Светог архиђакона Стефана, па све до дана данашњега. Па и прије тога молитвено се сјећамо витлејемских младенаца/мученика. Тајна злочина крије се у мржњи овога свијета према Христу Господу. Господ је казао:,, Не изабрасте ви мене, него ја вас изабрах од свијета и зато вас свијет мрзи'' и додаде: ,,Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета, него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет..” Управо то се десило и то се дешава хришћанима ево кроз двије хиљаде година. Свијет, који не позна Истину и правду Божију – Исуса Христа, мрзи Христа и сво наслијеђе Његово, а то смо ми, и покушава све уништити.
И наш Српски, али Христоносни народ, нашавши се на Балканској вјетрометини, а посебно у Подрињу које је стуб јединства и заједништва Српског народа, постаде народ мучеништва и страдалништва.
На сву срећу, Српски народ има своју Цркву као брод спасења, као чуварицу памћења, као стуб и свјетионик историјске истине, и као Таква не дозвољава да се историја мучеништва и страдалништва Срба Подриња и Бирча заборави. Напротив, Света дужност Цркве је да чува и предаје оно што се Српском народу Подриња десило и дешава. Истовремено, то је и свети завјет Цркве да пред Богом и нашим народом свједочи истину о страдању Српског народа Подриња и Источне Босне и за свагда очува свету успомену и завјет незаборава испуни.
И овај наш овогодишњи молитвени сабор сјећања на жртве мучеништва Срба Средњег Подриња и Бирча окупи нас око наших мученика и страдалника, невино пострадалих, али исто тако на бојном пољу палих за крст часни и слободу златну.
Посебно смо и данас, као и претходних године, захвални вама, Ваша Светости, који сте сву своју љубав и поштовање посветили жртвама великог злочина почињеног кроз историју над Српским народом у Средњем Подрињу и Бирчу. Ово је ваш трећи долазак на овај Сабор и ви сте, дали завјет да ћете на овај Сабор долазити кад год будете могли, и примјером доброг пастира учити нас да је жртва за ближњега добро непролазних вриједности.
Браћо и сестре, ријека Дрина молитвама и благословом наших мученика ево постаде оно што је увијек и била ријеком јединства и заједништва Срба с једне и њене друге стране. То нас радује и весели, јер су се између осталог наши дични преци борили и падали и мученички страдали за наше народно јединство. Падали су не само од метака и сабљи, већ и од недобронамјерних политика уперених против Српског народа, политика које су дјелиле Србе, раздвајале их и окретале једне против других. Али, ко ће као Бог. Данас нас Дрина и Подриње спајају и гласно и уједињено свједочимо Истину о страдању Српског народа на овим просторима Подриња и Бирча.
Знамо да многима смета ова Истина. Наметање једностраних виђења прошлости у Средњем Подрињу и Бирчу не прихватамо и одбацујемо. Ми свједочимо Истину да је Српски народ Средњег Подриња и Бирча мученички три пута пострадао у 20. вијеку.
Ваша Светости, браћо и сестре, још једном подвлачимо Истину и Чињеницу да је наш Српски народ Подриња и Бирча претрпио велика страдања и геноцид и то:
1) у Великом рату 1914 – 1918. године;
2) у Другом свјетском рату, нарочито у СС операцијама ,,Ханџар дивизије”;
3) у Грађанском рату од 1992.-1995-године.
Зато је за нас Православне Србе Истина и Правда о Средњем Подрињу и Бирчу, али и цијелој Босни и Херцеговини од суштинског значаја, и прилика да не дозволимо наметање једностраних и пристрасних ''рачуница'' које су супростављене Истини и Правди. Сад већ није тајна, јер је јавно објављено у којим канцеларијама је писана и састављана такозвана Резолуција о Сребреници. Боље би било назвати је пашквилом.
Ваша Светости, још једанпут захваљујемо Вама на љубави и пажњи коју сте посветили Подрињу и Бирчу. Вама који сте добрим пријером и друге подстакли да се сви окупимо око наших заједничких мученика и страдалника, а они то заслужују. Једнако тако захваљујемо Високопреосвећеним митрополитима Господину Петру, преспанско-пелагонијском, Господину Фотију, зворничко-тузланском и Господину Димитрију, стонско-приморском и захумско-херцеговачком те браћи архијерејима Исихију ваљевском, Јеротеју шабачком, Јустину, западноевропском, Илариону, старобрдском и Доситеју, липљанском. Хвала Вам браћо архијереји.
Часни оци свештеници, браћо и сестре, вама посебно хвала за сав труд и напор који сте учинили и који чините претходних година, данас и убудуће да увијек свједочимо наше јединство у Христу Господу, наше светосавско јединство које треба да нас као народ сачува, уједини, обожи и умножи.
Нека благослов божији, молитвама свих светих наших мученика и страдалника буде са свима нама сада и увјек и у вјекове вјекова. Амин.
Након свете архијерејске литургије формирана је литија од храма Успенија Пресвете Богородице до градског гробља на ком је служен општи парастос за све погинуле и пострадале, положени вијенци и цвијеће испред централног крста. У наставку данашњег историјског догађаја са бине су се сабраном народу обратили: Његова Светост патријарх српски Господин Порфирије, предсједник Владе Р.Србије Господин Вучевић и предсједник Републике Српске Господин Додик.
Љетописац РаНиКо
ФОТОГАЛЕРИЈА
Издвајамо
ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ
САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ
Фото галерија Митрополије
Дабар - Издавачка кућа Митрополије
