У четврту недјељу васкршњег поста, 14. априла 2024. годину, Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, посјетио је Калиновик и у храму св. ап. Петра и Павла служио свету архијерејску литургију. Високопреосвећеном су саслуживали: протојереј-ставрофор Душан Андрић, архијерејски намјесник србински и јереј Милош Јањић, проф. приправник у Богословији ''Светог Петра Дабробосанског'' у Фочи.
У бесједи о '' Узрастању у мјеру раста висине Христове'' Високопреосвећени је вјернике потсјетио да је ''...... данас четврта недјеља великог и часног поста, која је посвећена св. Јовану Лествичнику, великом подвижнику, молитвенику и црквеном писцу. Био је игуман манастира на Синају и својим светим живљењем, постом и молитвом задивио ондашњи свијет. Написао је и оставио нам знаменито дјело ''Љествица'' у којој нам је изложио пут духовног узрастања у мјеру раста висине Христове. .... Црква нам у ову недељу поста предочава његов свети примјер подвижника и човјека непрестаног поста и молитве како би се угледали на њега, како би нам његов примјер и он сам били инспирација и потстрек да и ми храбро наставимо наш пост, наше молитве и подвиге ...... Браћо и сестре и драга дјецо, неко нико од вас не помисли да ми постимо и да се трудимо, колико више можемо, због Бога, због Христа Господа! Не, браћо и сестре, ми постимо због нас самих како би се постом, молитвом и покајањем удостојили заједништва са Христом Господом у Тајни његово васкрсења. ....... Чусмо данас из јеванђелског зачала свједочанство о великом чуду које Господ учини, о томе како излијечи болесног, демонизованог младића. Прије него што ће Господ учинити невјероватно чудо он истиче и говори нам о СНАЗИ ВЈЕРЕ. Да би неко молио помоћ од Бога мора вјеровати у Бога и вјеровати да ће му Бог помоћи. Да би неко постио и молио се, исповједао се и мјењао се он мора да зна и да вјерује да ће то Господ примити и наградити. .... Чусмо како родитељ болесног младића приговара и рече како му не могоше помоћи његово ученици и како он сада дође да моли Исуса из Назарета, за кога је вјероватно чуо, да , ако може нешто учини за његовог болесног сина. ....... На овакву провокативну и безбожну бесједу Господ као никад до тада резигниран повика и рече: ''О роде невјерни, доклен ћу с вама бити? Доклен ћу вас трпјети?''..... Уистину је невјероватно било невјерство изабраног народа! Он им је био Бог, а они његов народ! И Он их води и избавља из бједа и невоља, он им даје све потребно за њихов опстанак и преживљавање у пустињи, а они и даље остају не само невјерни, већ и богоборни, дакле они који се боре против Бога ........ На крају Господ говори својим ученицима и апостолима, али и свима нама да се такав зли, демонски род ''изгони само постом и молитвом'' ......... Осим вјером којом је ''све могуће'' Господ управо говори и потврђује колика је духовна снага поста и молитве.......''