Данас у 21. недјељу по Духовима, 29. октобра 2023. године, на дан успомене св. Лонгина Сотника, Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, посјетио је Власеницу и у храму св. ап. Петра и Павла служио свету архјерејску литургију. Високопреосвећеном Господину Митрополиту саслуживали су: архимандрит Лука Бабић, настојатељ манастира Карно, протојереј-ставрофор Душан Спасојевић, арх. намјесник сребреничко-подрински, ђакони: Милош Илић, Дејан Вуковића и Константин Самоуковић. У току свете архијерејске литургије Високопреосвећени Господин Митрополит рукоположио је у чин презвитера (свештеника) ђакона Константина Самоуковића из Вишеграда.
У препуном и данас уистину претјесном храму Високопреосвећени је изговорио бесједу на тему ''Ко има уши да чује нека чује'' у којој је истакао значај и смисао спаситељеве бесједе у СЈЕМЕНУ Ријечи божије. Посебно је истакао и казао ''....... да је ово прича, бесједа, о нама, браћо и сестре и драга дјецо. Да! Управо о нама и нашим срцима говори Спаситељ.... Некад исувише обраћамо пажњу на само СЈЕНЕ, а то је Ријеч Божија, а занемарујемо оно што је суштинско, а то су наша срца.... И када га ученици упиташе шта треба да значи ова прича Он истиче и прецизира да су то људска срца, односно мјеста или простори: поред пута, каменито тло, трновито земљиште и добра земља су људска срца на која пада СЈЕМЕ Ријечи божије. ... Истиче четири категорије наших срца и то, прво, оно срце које је као оно земљиште поред пута. Друга категорија срца је оно које је као тврди камен. Треће као трње, а тек четврто као добра илити зиратна земља..... И чусмо како рече Спаситељ шта би од СЈЕМЕНА ријече божије и каже: како оно сјеме које паде поред пута, нема наде јер долази ђаво и узима га. Оно пак што паде на камен то су они које кад чују Ријеч божију приме је и повјерују, али немајући влаге у себи сјеме се сасуши и отпадне..... Теће сјеме, како рече Спаситељ, пада на срца оних који су попут трња и корова, односно оних који жеве у бригама и богатсвима овога свијета и на крају СЈЕМЕ које је пало у трње бива угушено старстима и пороцима...... Тек четврто сјеме пада на добра и чиста срца, која Господ упоређује са ДОБРОМ земљом.......... Чувши и разумјевши ову Спаситељеву причу, браћо и сестре и драга дјецо, размислио добро о томе каква су нам срца. Спаситељ се нама, а не неким другима обраћа. Очистимо срца наша и припремимо за Господа, да буду станишта за Господа и да многоструки род донесу. ... Тако су нам радили наши дични и свети преци и осветили се. А циљ сваког човјека, браћо и сестре, мора бити светост, човјек мора постати свети божији човјек, и ми сви заједно светији божији народ..... У томе и јесте смисао нашег постојања. Није циљ нашег постојања само живјети и умријети и нестати. Не! Него свето живећи осветити се и светим постати. То је смисао постојања свакога од нас и свих нас заједно.........''