Данас у 20. недељу по Духовима, која је посвећена Светим оцима VII васељенског сабора и на дан успомене св.ап. Јакова Алфејева и Светог деспота Стефана Бранковића слијепог Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, посјетио је село Тилаву у Источном Новом Сарајеву и служио свету архијерејску литургију у храму Преподобне мати Ангелине Српске. Високопреосвећеном Господину Митрополиту саслуживали су протојереји-ставрофори Чедо Ђуреиновић и Милојко Дробњак, протосинђел Серафим Глигић, протонамјесник Бојан Зекић, јереј Видак Вујадиновић, ђакон Вукота Вишњевац и јерођакон Тихон Дувњак.
У бесједи посвећеној Светим оцима VII васељенског сабора и светој успомени на Деспота Стефана Бранковића Слијепог Високопреосвећени је између осталог истакао и казао: ''....... Ова 20. недјеља по Духовима посвећена је, браћо и сестре, светим оцима VII васељенског сабора одржаног 787. године у Никеји. Због тога се овај Сабор и зове Други Никејски сабор. Свети оци овог Сабора Духом Светим умудрени дефинисали су учење наше Свете Цркве о иконама..... Вријеме 7. и 8. вијека послије Христа било је оптерећено борбом против светих икона. Била је то у суштини христолошка јерес која је имала за циљ одбацивање Господа Исуса Христа као Богочовјека, као оваплоћеног Сина Божијег, који дође у свијет и који унизи себе до крста и смрти само да би човјека као икину божију сјединио са Богом..... Оспоравање њега као Архи-иконе значило је оспоравање и одбацивање освећење човјека и његово спасење у Христу Исус....... Свети оци су осудили идолопоклонство (кипопоклонство) и одбацили било какво повезивање поштовања светих икона са грчко-римским многобоштвом и кипопоклонством..... Иконе су, браћо и сестре, изображавање светости и светих у односу на оно што је од овога свијета. И ми поштујући свете иконе поштујемо свете на њима изображене, њима се молимо и на њихове света живљења се угледамо............ Данас је као што рекосмо дан свете успомена на дивног мученика и страдалника Деспота Стефана Бранковића Слијепог, који је својим светим живљењем и исто тако својим светим опредјељењем за Царство небеско задивио свијет 15. вијека. Поносан на свог ујака Светог Стефана Лазаревића високог и он је кренуо његовим стопама.... Одбио је да прими ислам и да буде вазал Отоманског царства због чега га је као таоца дао ослијепити султан Мехмед II Освајач. Страшно је то и поменути, а још страшније о томе елаборирати. Ослијепити младића у његовим најљепшим годинама је више и од мржње и вјерске нетрпељивости, коју дана више него икада најбоље видимо и разумијемо..... Иако је за кратко био деспод српски истакао се по свом опредјељењу за Крст Часни и Слободу златну, за слободно Српство. Због таквог опредјељења био је смјењен са позиција деспота. Отишао је прво у Угарску, која му је давала велику подршку у његовим борбама за ослобођење. Из Угарске је отишао у Дубровник, а потом у Сјеверни Епир како би се састао са својим рођакон Ђорђем Кастриотисем, који је у историји познатији као Скендер-Бег, иако он никакве везе нема са ''беговима''. Али кваритељи историје су чак и његово лично име и презима Ђерђе Кастриотис искварили. ......... У Сјеверном Епиру свети наш Деспот Стефан упознао је своју будућу супругу нама познату као мати Ангелину Српску. Она је сав свој живот посветила служењу овом дивном деспоту и његовој породици. Са њом је, иако је тешким животним и здравственим условима изродио троје дјеце Ђурђа, Јована и Марију....... Све тегобе овога свијета подносио је стојичи попут библијског Јова и када се преселио од нас у Царство божије Господ га је прославио светошћу и нетрулежношћу његових светих моштију...... Ево данас у овом храму преподобне мати Ангелне српске, његове супруге, ми њега прослављамо и сву свету и племениту породицу Бранковића који су преко Светог кнеза Лазара повезани и са светродном породицом Немањића..... Нека нас Бог благослови његовим и њиховим светим молитвама.......''
Након свете литургије благословљени су кољиво и колач у част и помен светог Стефана Деспота.