Ваше Екселенције,
Уважене Госпође и поштована Господо учесници ове Научне конференције,
Даме и Господо,
На самом отварању рада ове наше Научне конференције, коју смо у сарадњи са Академијом наука и умјетности Републике Српске организовали и посветили српским средњовјековним споменицима Босне и Херцеговине, а посебно проучавању Чајничког јеванђеља, срдачно вас поздрављамо и желимо вам добродошлицу у нашу Дабро-босанску митрополију, у Град Источно Сарајево и Републику Српску.
Истовремено, изражавамо вам нашу велику захвалност и благодарност за сав ваш уложени труд и напор у припреми за ову Научну конференцију, а посебно за напор да дођете у Источно Сарајево. Хвала вам пуно!
Једнако тако, захваљујемо се Организационом одбору и Научном одбору ове Конференције на труду и напору на припреми исте.
Знамо да није било лако, нити једноставно, све на вријеме припремити и организовати. Ако смо штогод пропустили, или нисмо добро урадили, молимо за опроштај и разумијевање.
Надамо се да вам је познато да смо ми – православни Срби на овом Балканском простору и Српска православна Црква суочени са невјероватном појавом крајем 20. и почетком 21. вијека. Та појава се зове отимање, односно крађа културних добара како нашег Народа тако исто и наше Цркве. Присвајање нашег културног и материјалног наслијеђа почело је још половином 20. вијека, нарочито у тадашњој Републици Хрватској. Данас имамо општу помаму да се културно, црквено и историјско наслијеђе Српског народа и наше Цркве једноставно отима и приписује историјски непостојећим културама нама сродних народа. Колико је то велики проблем најбоље то можемо разумјети на такозваном ,,македонском случају“, када је бивша Југословенска Република Македонија, политички и идеолошки развила свој етнонационализам до те мјере да је покушала да приграби значајан дио грчке културе и историје. Знамо како је то завршено(ако је завршено?)као преседан са именом нове државе.
Поистом принципу отвориле су се и аспирације Хрвата у Хрватској, муслимана и Хрвата у Босни и Херцеговини, монтегрина у Црној Гори, на жалост и Албанаца на Косову и Метохији за отимање нашег идентитета у истима. Посебно је ово активираноу Босни и Херцеговини са криминалним радњама на штету Чајничког јеванђеља.
Суштина овог проблема је у псевдонаучном домену, односно, искључиво у националистичком приступу ткзв. ,,стручњака“ при изучавању средњовјековних споменика културе и писмености. Умјесто преиспиптивања своје националне и религијске прошлости протагонисти нових идентитетамијењају идентитет наших рукописа и артифаката. То се најизраженије испољило у случају ,,Чајничког четворојеванђеља“.
У псевдоидентитетској ''национално'' свијести настали су велики проблеми и отворила се многа питања као што је: чиме поткријепити идентитет неисторијске нације. Рјешење тог болног питања нашли су у покушају отимачине идентитета других. Зато је требало развити''научни приступ'',,отимачине“ културног идентитета Српског народа и приписивати својој нацији наше рукописне књиге, нашу историју и име! Српским средњовјековним краљевинама и Српском средњовјековном народу на тлу данађње Босне и Херцеговине отима се српско име, српски идентитет, а тиме и све остало. Некада их савјетују, још горе отимају великохрватски, а некада ''великобошњачки'' ,,повјесничари“. Оспорава се суштина која се најбоље изражава латинском изреком: ИМЕ ЈЕ ЗНАЧЕЊЕ ( nomenestomen)!
Хоћемо да вјерујемо и надамо се да ћемо сви заједно на овој Конференцији, како током Конференције,тако и послије ње, посветити дужну пажњу српским средњовјековним споменицима на тлу Босне и Херцеговинеи тиме спријечити манипулисање истим и одбранити их од ,,савремених пирата“.
Научна истраживања и освјетљавања евентуалних ,,тмина“ које су неки нанијели на историју наше писане ријечи и сваке друге културе и умјетности нека буде наш свети завјет.
Српска православна Црква, а посебно Митрополија Дабро-босанска је вијековима чувала и сачувала Српски народ у његовом православном, духовном и српско-националном идентитету на тлу данашње БиХ-не. Због тога смо поносни, али и веома осјетљиви на сваки насртај и покушај отимачине било чега што је наше, српско и православно. Сачувала и очувала, и ево и сад чува и брани, и наш национални и духовни идентитет, који сеизмеђу осталог управо налази у писаним споменицима културе, али и у другим облицима и артифактима културе.
Дозволите да на крају ову Научну конференцијупрогласимо отвореном и пожелимо свакодобро у њеном раду.
Источно Сарајево, Митрополит Хризостом,
06. X 2023. дабробосански