Препоручујемо
Страницу одржава
18. 09. 2023.
Митрополит Хризостом
Сарајево, септембар 2017.
Град и Црква
Поводом ове благословене Крсне славе Града Источно Сарајево Свештеномученика Петра митрополита дабробосанског прилика је да, прије свега самог себе, а потом и све вас заједно, подсјетимо на односе и везе између Града и Цркве.
Град Источно Сарајево је као што знамо нови Град, и за разлику од других концентрисаних градова он је дисперзивне природе и представља јединствен примјер Града који настаје, расте и увеличава се. Шта више могло би се констатовати да не постоји не само истовјетан, већ ни сличан град у свијету. Мање-више о односима и везама Града и Цркве, због свакодневних обавеза и послова, нико не размишља. А везе и односи су огромни и значајни.
Шта је Град или на грчком Полис? Данас је то лако одговорити ријечима да је то урбана, административна, културолошка, трговачка итд. јединица. То је само једна слика онога што Град јесте. У древној Грчкој то је ,,политичка заједница“ – са грађанином као мјерилом градске вриједности. Суштина Града су грађани. Дакле, људи, лица и све оно што ти људи стварају, било поједниначно, било заједнички. У том стваралаштву одвијају се невјероватне трансформације и од којих се развијају огромне градске и националне културе, које постају историјски продукти духа Града, вјере (вјера) и нација. И тако Град постаје мјесто пребивања срећне заједнице, односно срећних људи, односно, грађана, који се у истом Граду преображавају од обичних људи различитих периферија и обичаја, некада чак и дијаметрално различитих и не ријетко заосталих средина, у угледне грађане једног Града.
Давно је велики Аристотел о Граду управо овако резоновао. Он је из једног обичног и малог села на Халкидици - Стагире отишао у Атину, у један велики Град поставши атињанин постао један од највећих мислилаца, философа и научника историје свијета. Прије њега и послије њега увијек су умни људи расправљали о томе какав нам то Град треба? И сви су на крају долазили до једног те истог закључка, да нам треба Град срећних људи. Срећни људи су они људи који у свом Граду налазе све оно што је потребно, не само њиховом тијелу, већ прије свега и изнад свега њиховом духу. Зато су управо у градовима поред свих државно-управних и културно-спортских центара подизани храмови, амфитеатри, академије и све друге људском духу и тијелу потребне институције. Ми се апсолутно приклањамо овој аксиоми Града, да Град мора бити мјесто пребивања и живљења срећних људи.
Једна од мјера по којој се и данас мјере вриједности градова јесте човјек. То значи да се Град мјери оним колико чини и даје човјеку, с једне стране, и с друге стране колико човјек може духовно, културно, економски и политички досегнути у једном Граду, као што је досегао (постигао) Аристотел у Атини. Атина му је дала све, али зато је и он дао Атини и свијету више него што је то ико очекивао. Дакле, Град мора бити антропоцентричан. Вриједност Града је човјек, односно његови грађани. Стари Грци би казали: мјера свега је човјек (метро пандон антропос), а прије свега Града.
Истовремено, кроз призму Града пројављују се и односи човјека са свијетом. Град не може бити затворен. Напоротив, он по природи свог бића мора комуницирати са свијетом. Град свијетли свијету. Аристотел то назива кинонија, а што значи заједница. Заједница Града и свијета у давању и примању. Граду се дају не само природна добра већ и сам човјек. А Град све добијено трансформише и враћа свијету! Враћа кроз материјалне и духовне вриједности. Зато када говоримо о Граду имајмо у виду ове параметре и изграђујмо позитиван дух и однос према свом Граду.
Град даје свијетлост свијету, цивилизацији, култури, науци, техници и све оно што је добро (на жалост, некада и нешто супротно од тога). Град је отаџбина културе, вјере, науке, просвјете итд.
С друге стране имамо Цркву као изабраницу Божију! Она је истовремено изабрана из свијета, али и остала у свијету. Господ је Исту изабрао из свијета и учинио је чудесном заједницом (кинонија) Божанског и човјечанског!
Господ Исус Христос каже својим ученицима: Не изабрасте ви мене, него ја вас изабрах и поставих вас да ви идете и род донесете; и род ваш да остане“... Обратите пажњу на синтагме „ја вас изабрах“ те ,,поставих вас“ (у свијету и граду) да ви идете и род доносите“ и треће, што је врло битно, Господ каже ,,и род ваш да остане“ – гдје? - у граду у свијету.
Оваплоћени Логос Божији Господ Исус Христос прохођаше свијетом и рече апостолима: Петру и Андреју, Јовану и Јакову: ,,хајдете за мном.“ Када ми данас размишљамо о овоме чину призива остајемо изненађени чињеницом да они оставише своје лађе и мреже, своје породице и кренуше да иду за, њима њима до тада потпуно непознатим човјеком. Дакле, Бог изабира из свијета појединце и чини од њих Изабраницу, односно Цркву изабраних – заједницу изабраних. И прохођаше са њима по градовима и по селима њиховим учећи их о Царству Божијем, али изнад свега преображавајући њих исте, од обичних неписмених галилејских рибара у мудраце Духа Светога, који ће проходити читавом Васељеном и проповиједати Царство Божије. Та изабрана Црква Божија није спуштена са небеса, већ је сачињена од обичних људи, да буде свијетлост свијета, самим тим и свијетлост Града. Да свијетли свијету, свима у околном свијету.
И као што се Град издваја из једног географског подручја и почиње да свијетли околним мјестима, тако и Црква из Града свијетли свима који траже пут којим да иду. Град даје помоћ и заштиту свима који траже заштиту од сила зла које владају у свијету и у поднебесју. Град је у позитивном смислу ријечи икона Цркве. Зато и велики Град Јерусалим зовемо Светим Градом и то у пуном значењу те ријечи!, јер га је Господ Својим уласком у Њега, Својом Крвљу, Својом Жртвом, Својим Васкрсењем и Својим Вазнесењем осветио и Духом Светим утврдио. Појам Светог Града припада само Јерусалиму, зато што је у њега ушао и у њему се прославио Свети над светима, сам Бог Господ Исус Христос, Пресвета Тројица и читаво Хришћанство. Међутим, и у другим културама и религијама постоје и њихови ,,свети“ градови. Али су исто то постали захваљујући неким великим људима или неком знаменитом човјеку, који је тај Град учинио великим и знаменитим у односу на нека друга мјеста.
Црква као заједница Бога и човјека, и заједница светих божијих људи сједињених у Христу Исусу јесте душа Града. Из историје читамо и знамо како су градови у Римској империји захваљујући Цркви Божијој постајали живе свете заједнице у којима је све живјело Црквом и у Цркви.
Када је Свети цар Константин, 313. године, издао Милански едикт и дао пуну слободу хришћанима био је изненађен и затечен живим расправама које су се водиле по градовима. А те расправе су осмишлавали и покретали јеретици са злом намјером да разбију Цркву, али и слогу и заједништво у градовима, па и у самој Римској империји. Православни Хришћани устајали су у одбрану не само Цркве и њеног учења, већ и у одбрану градова и империје која је постајала Хришћанска. Зато је Свети цар Константин сазвао Први васељенски сабор да Цркву Божију умири и заштити од злих јеретика. И у томе је Свети цар Константин и успио, да, не само, умири Цркву и вјеру хришћанску, већ и да утврди градове и Римску империју. Знао је Свети цар Константин да је срце и душа његовог царства постала Црква. И зато је све учинио и дао да управо срце и душа царства и градова буде здрава, читава, часна и правовјерујућа. Дао је дао да се у свим градовима, почевши од Јерусалима граде свети храмови у славу Тројединог Бога – Оца, Сина и Светога Духа у славу Христа Васкрслога и Вазнесенога; у славу и част светих божијих угодника. Тако су градови Римског царства постали слика Царства Божијега. Чак је и Тертулијан, један од великих учитеља Цркве, учио да се Царство Божије остварује у овом видљивом царству земаљском.
Завршавајући ово наше излагање наших мисли и размишљања о Граду и Цркви користимо прилику да у име Цркве Божије честитамо Крсну славу нашем Граду – Источном Сарајеву – Свештеномученика Петра митрополита дабробосанског, са молитвом да нас све заједно, у доброј сарадњи, хармонији и љубави Града и Цркве благослови.
Срећно и на много година !!!
Издвајамо
ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ
САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ
Фото галерија Митрополије
Дабар - Издавачка кућа Митрополије
