КРСНА СЛАВА ЦРКВЕ СВЕТИХ КИРИЛА И МЕТОДИЈА У ГОРЊОЈ ЈОШАНИЦИ
Село Горња Јошаница налази се на територији општине Фоча. Скривено у брдима и шумама у сјеверном подручју општине Фоча задњих неколико година све више и више се открива свијету и свједочи своју историју. Захваљујући томе сазнајемо истину о великој трагедији овог села која се догодила 19. децембра 1992. године, али и о лаганом васкрсавању овог тугом и болом угашеног села. Наиме, 19. децембра 1992. године тачно на светог оца Николаја којег је већина домаћина овог села славима, рано ујутру, ненаданао и неочекивано у село су као прави разбојници и злочинци упали припадници ткз. армије БиХ-не из Горажда и поклали и поубијали десетине људи, жена и дјеце, - свакога ко није успио побјећи и склонити се од усташке каме. Била је то мини ханџар ''дивизија'' разбојника.
Свака трагедија од 1992. до 1995. године, па и ова села Горње Јошанице1992. године, почињала је терористичким нападима и покољима невиних људи и смрћу. Тако и васкрсење увијек бива послије смрти. Ево Богу хвала васкрсење села Горња Јошаница кренуло је градњом цркве св. Кирила и Методија. Прије двије године (2021) Високопреосвећени Господин Хризостом, митрополит дабробосански, освештао је новоподигнути храм, а ове 2023. године Благости Господње походио нас је опет како би заједно прославили Крсну славу храма Свете равноапостолне Кирила и Методија учитеље и просвјетитеље словенске. Прослављање крсне славе храма почело је служењем свете архијерејске литургије.
Свету архијерејску литургију служио је Високопреосвећени митрополит Хризостом дабробосански уз саслужење протојереја Душана Андрића, јереје Ранка Ковача и ђакона Угљеша Скока. На крају свете литургије Високопреосвећени је благословио славко кољиво и славске колач те је учинио литију око светог храма и све до заједничког споменика свим невино пострадалим 1992. године и палим борцима војске Р.Српске.
У надахнутој бесједи на тему ''Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима….'' Високопреосвећени је истакао свету браћу Кирила и Методија који су као живи светионици свијетлили пут словенским народима и просвјетлили их свјетлошћу Христове науке и истакао: …… раније је Господ истакао и казао 'Ја сам свјетлост свијета'. Овим је Господ казао да овај свијет може да живи и постоји само у свјетлости. Без свјетлости нема живота…. Гле, свијет је до Христа Господа сједио у тами и сјени смртној. Господ дође и свима освјетли свијет и показа Себе као Пут, Истину и Живот …… То исто је господ благословио и светим ученицима али и свима нама, браћо и сестре, да будемо Свјелост свијета, да свјетлимо свима не својом егостичном ''свјетлошћу'' већ Свјетлошћу која увијек свијетли и никад се не гаси, а то је Христос Господ. …… Само Њим и опет само Њим можемо бити Његови свијетли свједоци другим људима, чинећи добра дјела……. Нека је слава Богу да смо се поново окупили око овог светог храма да славимо свету браћу Кирила и Методија и да их данас молимо за сву нашу дјецу, наше школе, и сав наш народ који се не случајно начао у великим искушењима. Негативно и антихрисово ''европско просвјетитељсво'' довело је овај свијет на амбис пропасти и самоуништења. ….''