У селу Романи код Калиновика прије 60-70 година све је врвило од живота. Радило се, рађало се и благословено живјело. А онда, изненада ''одлучише'' да сво село раселе, његове житеље које-куда иселише или прогнаше. Тада рекоше ''зарад домовине и њене армије'' и честити Срби патриоте и отаџбинољубци све дадоше. И тако село Романи опусти. Остаде без својих старосједиоца, који су са голог крша муком, знојем и крвљу све стварали. И гле чуда, послије толико година, када ''домовина умрије, или боље рећи, када је убише'' а са њом нестаде и њена армија, гле Срби, тај чудесни народ, однекуд попут ласта долетјеше и почеше правити прво гњијездо у Романима. Почеше правити цркву око које ће се они, ако Бог да, окупљати, савијати и полако своје домове обнављати.
Данас је у Четврту недјељу по Васкрсу, недјељу раслабљенога, 7. маја 2023. године Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, освештао је темеље првог храма у Романима, храма св. оца Николаја мириликијског чудотворца. На општу радост и задовољство овом, ван сваке сумње историјском догађају, присутвовао је велики број вјерника, који су дошли из Калиновика, Сарајева и одасвуд.
У надахнутој бесједи Високопреосвећени Господин Хризостом позвао је све присутне и оне отсутне да се ''сви уграде у овај храм, и да храм постане дио њих, дио њихова срца и бића. …… Уистину, браћо и сестре, ово је велико чудо да ми након толико година од вашег расељавања из овога села, ево, по други пут окуписмо се овдје на овом мјесту да освештамо ове новоизливене темеље храма. Нека овај храм буде оно прво добро сјеме које је пало на земљу и да многоструки род донесе. Да, ако Бог да, и ви наново подигнете ваше домове око овог храма и да се овдје врати, не само живот, већ и молитва и благослов божији…….. Освештасмо земљиште 6. августа прошле године, а ево данас, 7. маја ове године осветисмо и ове темеље. Нека је благословено и дај Боже да се чим прије поно нађемо овдје, осветимо храм и прву службу служимо……..''
У наставку док су се сви сабрани на ово свето сабрање гостили за трпезом љубави развило се коло виловито и запјевале пјесме староставне и гусле загудиле.
Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно (прикладно)!