Митрополит
Митрополија
Историјат
Контакт
Линкови

Биографија Бесједе Посланице Говори и обраћањa

Управна тијела Палата Митрополије Манастири Храмови Издавачка кућа

Кратки историјат Митрополити Сарајевска Богословија Новомученици Страдање цркве

Препоручујемо

Страницу одржава

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2016.г

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2017.г.

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2018.г.

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2019. г.

08. 05. 2023.

МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ ПРОСЛАВИО КРСНУ СЛАВУ

Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, и ове је 2023. године Благости Господње, свечано је славски прославио своју крсну славу Светог великомученика и побједоносца Георгија. У 09:00 часова служио је свету архијерејску литургију у саборном храму у Сарајеву.

Високопреосвећеном Господину Хризостому саслуживали су Високопречасни протојереји-ставрофори Чедо Ђуреиновић и Владимир Ступар, Високопрепоодбни игуман Георгије Станковић, Високопречасни протојереј Никола Ковач и часни ђакон Будимир Гардовић.

Након свете архијерејске литургије у палати Митрополије у Сарајеву Високопреосвећени је дочекао своје госте и узванице, домаћински их поздравио и послужио. У 12:30 часова домаћин је позвао своје госте и узванице за славску трпезу љубави. Прије самог славског ручка Високопреподобни игуман Георгије Станковић благословио је славско кољиво и славски колач и исти са домаћином преломио. У име свих присутних поздравио је Високопреосвећеног Господина Митрополита и пожелио му срећну крсну славу.

У празничној бесједи о Светом Георгију Високопреосвећени је између осталог истакао храброст и одлучност Светог Георгија да се опредјели за мучеништво умјесто лагодног и повлаштеног војводе римске војске. ''……… Царе, и ја сам хришћанин! Био је ово велики и храбри изазов безумном цару Диоклицијану, који је 303. године покренуо десето и најсуровије гоњење хришћана. Није више могао да гледа млади војвода Георгије како римски војници убијају и гоне хришћане широм Империје само за то што су христови, зато што вјерују у Христа васкрслога, што живе у љубави са Богом и свијетом. Диоклецијану, као и свим римским царевима прије њега сметало је то што хришћани вјерују у живога Бога, а не у њега лажнога ''сина божијег''. …… Проглашавао их је непријатељима империје и опасношћу за њихов грчко-римски класни свијет. ……. Све је то добро знао његов војвода Георгије и пред тога није се уплашио већ је храбро изашао пред Цара и рекао: и ја сам хрићанин! Која храброст и одважност? браћо и сестре. Он изазва Диоклецијана како би га изобличио и барем мало заштитио невине и старадјуће хришћане. Истовремено и да их охрабри да издрже до краја у страдањима, као Христос на Голготи, и послије да побједе…….Он страда и трпи муке како би својим страдањем сатро римску безбожност, идолопоклонство и неправду…..''

Љетописац РаНиКо