Обиљежена 31-прва годишњица страдања Срба из Крупрешког села Доњи Малован
Данас, 3. априла 2023. године, у цркви Светог великомученика косовског кнеза Лазара у Доњем Маловану, у општини Купрес, служена је света литургија, а потом и парастос за страдале и нестале борце ВРС-ке и цивиле из овог Купрешког села које се налази на крајњем југозападу Купрешке висоравни.
.................
У рану зору, 3. априла 1992. године, хрватске војне и паравојне јединице упале су у ово село и започеле свој крвави пир. Послије масакра у Сијековцу код Брода, Купрес је систематски планираним злочином и агресијом постао прва општина у БиХ коју су окупирале регуларне снаге Хрватске војске и то прије званичног почетка рата у БиХ-ни. Према свједочењима страдалника овог немилог догађаја у Маловану је страдало 27 војника и цивила, нестало их је 4, док су у логоре одведена 93 српска цивила, а село је опљачкано и спаљено.
На обиљежавању 31-прве годишњице страдања Срба из Малована, у цркви Светог великомученика и кнеза Лазара Косовског окупили су се малобројни Купрешани, који су смогли снаге да се врате на Купрешку висораван и на мјесто страдања своје родбине и комшија. Уз њих су данас стајали и г. Урош Ђуран, начелник општине Грахово, г. Небојша Радивојша, начелник општине Гламоча – општине у којој су бројни Малованчани након напада пронашли склониште, г-ђа Јована Курељушић, замјеница начелника општине Купрес у РС, г. Зоран Мишић, одборник из реда Српског народа у Вијећу федералне општине Купрес , г. Милош Вујковић испред Републичке организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС и г. Душан Ждеро испред ОБО Купрес у РС.
..................
Након свете литургије, парастоса и полагања вијенаца јереј Марко Ђурићу својој краткој бесједи подсјетио је присутне на величину жртве коју су страдали Срби Малована поднијели и потсјетио на нашу обавезу да их се заувијек молитвено сјећамо. Парох Ђурић је такође нагласио да поред надлежних институција, сваки појединац сноси дио одговорности у његовању културе сјећања на ове немиле догађаје и дужност да посјећује мјеста страдања и учествује у молитвама за покој душе свих невино страдалих сународника. На крају је констатовао да је, нажалост, ово само још један у низу сличних злочина за које никада нико није одговарао. Злочин без казне не смије бити заборављен.