У ЧАЈНИЧУ ПРОМОЦИЈА РЕСТАУРИРАНОГ ЧАЈНИЧКОГ ЈЕВАНЂЕЉА
Данас у суботу, 25. марта 2023. године, поводом повратка Чајничког четверојеванђеља са рестаурације у Београду Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Господин Хризостом служио је свету архијерејску литургију у храму Успења Пресвете Богородице са почетком у 09:00 часова.
Његовом Високопреосвештенству саслуживали су протојереји-ставрофори: проф. др. Владислав Топаловић, архијерејски замјеник, Момир Васиљевић, Александар Топаловић, архијерејски намјесник вишеградско-гораждански и проф. др. Ненад Тупеша, протојереји: Душан Андрић, архијерејски намјесник србињски и Љубомир Пријовић, ректор богословије у Фочи, те ђакони: Младен Максимовић и Угљеша Скоко.
У наставку свете литургије у храму Успења Пресвете Богородице одржана је промоција „Чајничког јеванђеља“, које се налазило у Београду 18 (осамнест) мјесеци на рестаурацији. У понедјељак, 20. марта т.г. јеванђеље је враћено из Београд у Чајниче. Тим поводом уприличено је данас ово саборно служење свете литургије, благодарење Богу и Пресветој Богородицеи ''Красници'' и поменута промоција. Благодарећи Богу на великом дару Његове милости Високопреосвећени је похвалио и све учесника овог историјског процеса обнове како саме иконе ''Краснице '' и Чајничког четверојеванђеља, те је додијелио ЗЛАТНЕ ордене „Светог Петра Дабробосанског“: 1) Господину Драгану Давидовићу, директору Републичког секретаријата за вјере; 2) протојереју Драгиши Симићу, пароху друге парохије чајничке и старјешини храма; Господину др-у Радовану Пилиповићу, директору архива Српске Православне Цркве у Београду и Црквенопштинском управном одбору Црквене општине Чајниче.
Промоција Чајничко четверојеванђеља почела је након свете литургије и то обраћањем Високопречасног протојереја-ставрофора проф. др-а Владислава Топаловића. У свом обраћању о. Владислав је поздравио Високопреосвећеног Господина Митрополита Хризостома, свештенство, начелника општине и све сабране у име Господње, те их упознао са овим данашњим историјским догађајем у свјетлости инсинуација, насртаја и напада из Сарајева. Истакао је значај рестаурације Чајничког четверојеванђеља и самог његовог садражаја ''јер је то, прије свега, руком напиаса Ријеч божија, а не само рукописна књига''.
.................
Потом је позвао Господина др-а Пилиповић Радована, директора архива СП Цркве у Београду гдје је у одјељењу за рестаурацију и конзервацију обављена рестаурација. Господин Пилиповић је истакао значај ове рестаурације за само четверојеванђеље које је било нападнуто од штеточина који су пријетили да га униште. Истакао је велики значај Цркве у Чајничу, њену историјску, црквену, културну и националну димензију. '' Чињеница да се у ризници ове цркве чува толико рукописних и старих штампаних књива све говори. Чајниче је један од духовних и културних центара наше Цркве и нашег Народа. Наша правна и домаћинска обавеза била је да учинимо све да сачувамо од уништења овај толико важан и значајан рукопис….''
У наставку, а на позив оца Владислава, присутнима се обратио Господин Драган Давидовић, директор Републичког секретеријата за вјере Владе Р. Српске. У свом обраћању Господин Давидовић је истакао правни, односно законски оквир по којем је Чајничко јеванђељем ''благословом Високопреосвећеног Господина Митрополита Хризостома и нашом сарадњом изнесено и предато на рестаурацију. Данас смо, сви заједно, срећни и поносни. Једно велико дјело смо завршили, али ћемо наставити, ако Бог да, да се и даље бринемо за свеукупну српску - црквену и националу баштину Српског народа.''
..................
Након обраћања Господина Давидовића вјерном народу се обратио Високопреосвећени Господин Митрополит Хризостом који је између осталог рекао:
''Припремајући се да Вам данас дођемо у Чајниче размишљали смо о томе како и којим ријечима да вам се обратимо. Ово је риједак и посебан дан и догађај који нас је сабрао у и око овог светог храма. Закључили смо да прије свега одамо славу и хвалу Господу за овај велики дан и догађај. Да заблагодаримо Богу што нас је благословио да у вријеме нашег служења Вама и овој предивној и чудесној митрополији Дабро – босанској обновимо и сачувамо од даљњег пропадања како наше Чајничко јеванђеље, тако исто и саму икону Богородице ''Краснице'' и овај свети храм. Велика су ово и чудесна дјела. Можда нама то сада не изгледа толико важно и битно, али са историјске дистанце, браћо и сестере, ово ће бити итекако значајно и вредновано……Дакле, нека је слава и хвала Господу за све!
Исто тако желимо да се захвалимо и људима који су нам директно и индиректно помагали, сарађивали и сарађују са нама у овој духовно и материјалној обнови. Нека им Господ многоструко врати у његовом дару милости и доброте у свим данима њихова живота………
Браћо и сестре,
На нашим просторима, свуда гдје су наши свети преци вијековима живјели и молили се, ницали су манастири и цркве. У њима се наш вјерни народ учио вјери, страху господњем и побожности. Осим тога наши свети преци су се у нашим манастирма и црквама образовали и описмењавали. Писали су нове или су преписивали старе књиге за богослужбене потребе. Постојале и радиле су многе манастирске школе у којима су преписиване књиге: јеванђеља, молитеници, октојици, минеји, итд. … Једна од тих светих и сакралних рукописних књига је и ово пред вама рестаурисано Чајничко јеванђење. Заједно са другим рукописним и штампаним књигама и иконама ове наше древне светиње оно чини једну цјелину нашег писаног наслијеђа. …….. Ми, браћо и сестре, нисмо, као неки, народ без корјена. Ми имамо корјене наше црквене писмености и књижевности. Најстарије рукописно Јеванђеље је оно Кнеза Мирослава настало на тлу данашње Херцеговине, или шире говорећи на овим нашим данашњим просторима. Тако и ово Чајничко јеванђеље написано је на овим нашим српским етничким просторима……. И поред те историјске и ван сваке сумње чињенице неки, који су и без корјена, као тикве без корјена и писане културе, смислише причу о другачијем идентитету овог јеванђеља….. Данас славимо Бога за изобиље његове милости и доброте…… Оно јесте наше и поносимо се њиме као и цијелим Чајничем……..''
У бесједи на светој архијерејској литургији Високопреосвећени митрополит Хризостом је истакао: „……..чусмо како Господ учини још једно велико чудо. Господ Исус Христос није само ријечју учио народ који га је пратио, већ је сваку своју ријеч потврђивао дјелима, пред свим народима Римског царства... Чусмо како дође из крајева Тира и Сидона, дакле многобожачких крајева из данашњег Либана, а тадашње Феникије у предјеле Галилеја многобожачке и Декаполиса. Дође народу који сјеђаше у тами и сјени смрти. Дође као Свјетлост да их просвјетли, да им отвори пут избављења и спасења………. Господ није дошао да спаси само један народ или једног човјека, него да спаси цијело човјечанство...Он је отишао међу многобошце који су, као и Јевреји, очекивали свјетлост која ће их просвјетлили и избавити из мрака гријеха, смрти и ђавола……...многе су болести онда, као и данас, владале у свијету. Гле Господ је дошао да покаже да је Он љекар болесних људи и НАРОДА, а не да обнавља Давидово царство! Он је дошао да обнови човјека, подигне палог човјека који је Његов лик и да створи Небеско Царство у којем ће човјек, послије Бога, бити највећа вриједност....... Господ је потврђивао да је гријех узрок сваке болести, гријех је узрок свих наших невоља и Господ прво ослобађа човјека његових гријехова, а онда чини чудо над њим, лијечи га ...... Дакле, смисао Христовог доласка је да науком Господњом учи, али истоврмено и да лијечи и избавља од посљедица гријеха смрти и ђавола….. Тај свој благослов оставио је Господ Цркви својој која кроз молитве и благодат божију чини чуда, лијечи и ослобађа човјека и човјечанство од гријеха, смрти и ђавола…….Овдје пред нашу чудотворну икону Пресвете Богородице Чајничку Красницу годима и вијековима хиљаде људи долази да од Ње и преко Ње траже милост и помоћ Божију. Њиховом вјером, надом и љубављу и Њеним посредништвом и заштитом, Господ услишава мољења и молитве свих оних који к Њој припадају, како у прошлости тако и данас….....“.