У АНДРИЋГРАДУ (ВИШЕГРАДУ) И НА СТАРОМ БРОДУ НА ДРИНИ
На дан успомене светих мученика Севастијских, односно на празник МЛАДЕНАЦА, у сриједу, 22. марта текуће 2023. године Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, служио је литургију претходно освећених дарома у храму Светог кеза Лазара Косовског. Високопреосвећеном Господину Митрополиту саслуживали су: протојереји-ставрофори Александар Топаловић и Драган Вуковић те ђакон Василије Пајевић.
Након свете литургије Високопреосвећени је са свештенством и већом групом кренуо бродом низ ријеку Дрину до историјског Старог моста на Дрини како би на мјесту страве и ужаса отслужио општи парастос за све мученички пострадале на Дрини, марта мјесеца 1942. године.
Дакле, 22. март је и дан молитвеног сјећања на све мученики пострадале у великом погрому учињеном над Српским народом са простора источно од Сарајева па све до Дрине. Наиме, почетком марта 1942. године ''власт'' усташке творевине – Независне државе хрватске, ставила је у дужност усташком бојовнику злогласном Јури Францетићу да ''коначко ријеши'', како су говорили ''четничко питање'' у Источној Босни. По узору на Аустроугарску из 1915. године поменути злочинац је организовао и покренуо усташку офанзиву на подручја општина: Сарајева, Олова, Кладња, Хан пијеска, Сокоца, Пала, Рогатице, Горажда, Власенице и Вишеград. Циљ ове усташке офанзиве био је ''протјерати или побити сво српско пућанство'', преведено на савремену терминологију то значи - извршити тотално етничко чишење Источне Босне од етничких Срба.
На сву срећу усташе су само дјелимично у томе успјели, из разлога што је Српски народ Источне Босне увелико био у устанку против усташа и њихових љевичарских (комунистичких) колаборациониста. Оно што није успјело да на вријеме побјегне или се склони од овог масовног погрома кренуло је ка Србији. Нажалост, никада у Србију нису стигли. Усташе су их уз помоћ италијана на Ћуприји на Дрини у Вишеграду и титових партизана у то вријеме у подручју Фоче сустигли на лијевој обали ријеке Дрине, тачније низводно од Вишеграда до Старог брода на Дрини гдје су их побили, већину измасакрирали и побацали у ладну Дрину. Многи су да би избјели масакрирање и силовање поскакали су у Дрину.
Дакле, 22. март 1942. године је трагични датум српске историје. Комунистичка власт је не само забрањивала помињање страдање на Старом броду, већ је то и кажњавала. Али, Српска православна Црква никада није заборавили страдање својих побијених и масакрираних вјерника на Дрини 1942. године. Напротив, и ове 2023. године као и претходних година организовала је и одржала општи парастос за све њих.