ТРЕЋИ ДАН БОЖИЋА – ДАН УСПОМЕНЕ НА СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА НА ВРАЊЕШУ
Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Господин Хризостом, данас, 9. јануара 2023. године, на дан успомене на Светог архиђакона и првомученика Стефана, началствовао је Светој архијерејској литургији у храму Светог Варнаве Хвостанског на Врањешу – Источно Ново Сарајево, са почетком у 09:00 часова.
Високопреосвећеном митрополиту саслуживали су: протојереј-ставрофор Чедо Ђуреиновић, архијерејски намјесник сарајевски, протојереји Бошко Тошовић и Велимир Дивљановић, протонамјесник Бојан Зекић, јереји Немања Ђуреиновић и Дражен Делић, те ђакон Будимир Гардовић.
Своју данашњу бесједу Високопреосвећени митрополит Хризостом започео је ријечима „Мир Божији, Христос се роди!“, а затим наставио: „...Свети архиђакон Стефан је говорио јеврејским старјешинама, књижевницима и фарисејима како је Господ од праоца Авраама па до Исуса Христа промишљао о народу божијем, о народу којег је изабрао, а када је дошло вријеме да они препознају тог Бога, који је о њима толико промишљао и бринуо, они га одбацише........Када је Свети архиђакон Стефан прекорио јеврејске старјешине и фарисеје и казао истину о Исусу Христу кога су они осудили и разапели као разбојника на крсту, они скочише на њега и изведоше га напоље код источне капије и почеше га каменовати….. Прије него што је издахнуо, молио је Господа ''да им ово не упише у гријех……..Тако, браћо и сестере, страдају и пролазе праведници, мученици и свједоци Истине и Правде божије,…..Српски народ Светог архиђакона Стефана у великом броју узео је за своју крсну славу, јер српски народ је узимао за крсне славе светитеље и мученике који су по карактеру њему били најближи, који су по карактеру нама најсличнији. Ми Срби вијековима смо страдавали и страдамо због тог нашег тражења божанскго, небеског. Нисмо се опредјељивали за оно што је овоземаљско, само људско и ововремено…….Наши преци су, а и ми трагамо за тим што је божанско у нама, да будемо божији народ, како је речено у завјету Светог кнеза Лазара и завјету Светог Саве да је Српски народ божији народ, не по природи, него по тежњи, по својим жељама и намјерама, а то је оно што је Господ донио нама. Он се оваплотио и постао као ми да би нас учинио равним са собом, да би нас узео са својом природом и сјео са десне стране Бога Оца...“.