Препоручујемо
Страницу одржава
28. 10. 2022.
ПРОСЛАВА СВЕТЕ ПЕТКЕ У ЖЕПЧУ И 120-ГОДИШЊИЦА ХРАМА У ЖЕПЧУ
Варош Жепче смјештена је између Зенице на југу и Добоја на сјеверу је једна од настаријих вароши Босне. Спомиње се још у Римска времена. Честити и богобојажљиви Срби Жепча и његове околине пролазили су као и сви Срби у БиХ-ни кроз тешке муке и невоље, њихове сциле и харидбе. И поред тога остали су вјерни својој православној вјери и Српској православној Цркви. Прије 120 година, тачно на дан успомене Свете Петке (Параскеве) 1902. године митрополит дабросански Николај Мандић осветио је прекрасни храм Рођења Пресвете Богородице.
У знак сјећања на тај чин освећења 1902. године Срби Жепча и његове околине традиционално славе дан успомене Свете мати Параскеве као своју другу крсну славу. Тако је било о ове 2022. године благости Господње. На најсвечанији и најторжественији начин прослављена је наша света мати Параскева у Жепчу.
Свету архијерејку литургију са почетком у 10:00 часова служио је Високопреосвећени Господин Хризостом, митрополит дабробосански, а уз саслужење: игумана Георгија Станковића, протојереја-ставрофора Чеда Ђуреиновића, Јадрана Даниловића и Илије Чупића, те јереја Драгише Цвјетковића и Дражена Анџић и ђакон Будимир Гардовић.
Након свет архијерејске литургије обављен је трократни опход око светог храма, мини литија, благословљено славеко кољиво и славски колач који је Високопреосвећени митрополит Господин Хризостом преломио са кумовима данашњег славља Господином и Госпођом Мишкановић Здравком и Стојанком из Љесковице, који тренутно живе у Милану у Италији.
Овај данањши дан и славље Свете Петке још више је добио на свом значењу и величини чињеницом да је након у храму литургијског славља Високопреосвећени Господин Хризостом са свештенством освештао нови парохијски дом у Жепчу, подигнут на мјесту претходно срушеног старог парохијског дома. Нови парохијски дом је подигнут свесрданим залагањем надлежног пароха протојереја-ставрофора Зорана Живковића, кума данашњег славља Господина Мишановић Здравка и многих других жепчана, који су због ратних дешавања у БиХ-ни, било избјегли, било прогнани - расијани по читавом свијету. Захваљујући храму Пресвете Богородице они се ево опет сабирају око светог храма, долазе и посјећују свој родни крај и обнављају своја огњишта.
У надахнутој бесједи о Преподобној мати Параскеви Високопреосвећени је све сабране потсјетио на живот, подвих и славу преподобне мати Параскеве-Свете Петке и истакао: ''……. Још од свог најранијег дјетинства, угледајући се на своје благочестиве родитеље и свог старијег брата Јефтимија, она се трудила да у свему подражава свете божије угоднике и угоднице о којима је слушала од својих родитеља и других благочестивих хришћана. Сјеме побожности пало је на њено младалачко срце и мала Параскева је полагано, али сигурно стасавала и узрастала у Христову дјеву, мудру Христову дјеву, која је у кандило своје вјере сакупила и доста уља добродјетељи….…. Кад је дошло вријеме које Бог благослови и њени благочестиви родитељи преминуше и преселише се у радост Господа свога она одлучи да оде у Цариград. Ту прими монашки лик и одатле настави пут великог подвига. Отиде у сурову Јудејску пустињу, тамо гдје су се и сам Господ наш Исус Христос, Свети Јован Крститељ и многи други свети божији угодници подвизавали. Тамо, по узору на Господа свога и преподону Марију Египћанку читав живот проведе у посту и молитви, духовним борбама са непријатељем нашег спасења………. Како се приближи вријеме њеног пресељења од овог земаљског и привременог у живот вјечни Господ је преко анђела Господњег посла да се врати у Епиват (данас Селипаша) на обали Источне Тракије, мјесто њеног рођења да тамо засија свјетлошу којом и данас сија не само у Јашију у Румунији гдје се налазе њене нетљене мошти, већ свуда у светим храмовима који славе њену успомену………''
У наставку своје бесједе Високопреосвећени је потсјетио све сабране да је данас и 120- годишњи јубилеј освећења жепачког храма и честитао им ову 120-годишњицу, али и позвао да се данас сјетимо свих оних који су овај храм градили, који су се око њега трудили и ревновали. ''……. Будите поносни на ваше свете и сваке хвале дичне претке - ђедови и пранђедове који су овај храм саградили…… Сјетимо се данас и помолимо се Богу за блажене успомене митроплита Николаја Мандића, који овах храм освети, 27. октобра 1902. годинеи, свештеника који је ревновао за овај свети храм. Нека им је благословено Царство небеско,…..''
На крају је Високопреосвећени говорио и о трећем данашњем слављу и радости, а то је освећење новог парохијског дома. Похвалио је ревност и доброту свих, али посебно је истакао ревност и сву посвећеност протјереја-ставрофора Зорана Живковића, пароха завидовићког и администратора парохије жепачке, који се '' годинама са својом породицом добро труди и још више добро свједочи Христа Господа свима у Цркви, али и онима изван цркве''. На крају је Високопреосвећени уручио грамати архијерејске захвалности лицима који су предложени за одликовање и пожелио свима срећан празник и радост у срцу и души.
Љетописац РаНиКо
ФОТОГАЛЕРИЈA
Издвајамо
ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ
САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ
Фото галерија Митрополије
Дабар - Издавачка кућа Митрополије
