Данас је, 21. септембра 2022. године, храм у Бугојну, конкретније у Чипуљићу поред Бугојна свечано и торжествено прославио своју крсну славу Рођење Пресвете Богородице – Малу Госпојину. Већ у навечерје празника у Бугојно је стигао Високопреосвећени Господин Хризостом, митрополит дабробосански са својом пратњом. Прослављање празника и крсне славе почело је служењем празничног вечерња.
Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Господин Хризостом служио је Свету архијерејску литургију са почетком у 09:30 часова, а уз саслужење: архимандрита Луке Бабића, настојатељ манастира Карно, протојереја-ставрофора: Чедомира Арамбашић из Шипова, епархија Бихаћко-петровачка и Горана Живковића, архијерејског намјесника травничко-зеничког, протојереја Драгана Матића, јереја Марка Ђурића и ђакона Будимира Гардовића. Храм рођења Пресвете Богородице био је премален и претјесан да под своје сводове прими све сабране на овај празнични Сабор. Од раног јутра у Бугојно, односно у Чипуљиће из свих крајева почели су да пристижу благочестиви бугојанци како би данас прославили своју крсну славу.
На крају Свете литургије Високопреосвећени митрополит Хризостом благословио је славско кољиво и преломио славске колаче. У наставку служен је помен за војсковође и војнике пале на бојном пољу у одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године. Потом је обављен трократни опход око храма.
Високопресвећени митрополит Господин Хризостом у својој празничној бесједи на тему ''Роди се Пресвета Дјева Марија'' између осталог истакао: „...Пресвета Богородица је послужила као посредница и као пут нашег спасења. Њу је Господ благословио и дао родитељима њеним Јоакиму и Ани као утјеху, а нама роду људском радост и весеље; изаба је Бог да буде већа, светија и узвишенија од свих нас рођених од жене…... Дакле, била је утјеха родитељима, али још већа радост свијету који је стењао у оковима гријеха, смрти и ђавола….....У нашој Цркви имамо Њену икону која се зове ''шира од небеса''. То значи да је Пресвета Владичица наша Богородица била шира, не само од јерусалимског храма у ком је она служила као заветована дјевочица, већ шира и од самих Небеса. У своју благословену утробу примила је Несмјестивог оваплоћеног Сина Божијег, Богочовјека Христа. Она му је подарила сву нашу људску природу и тако се кроз њу он нађе у свему истовјетан са нама осим у огреховљености, јер гријеха не учини, нити се нађе преваре у устима Његовим………...И као што је стајала испод крста на Голготи и молила се за род људски тако исто и данас и увијек стоји пред Богом и моли се за свијет и за свакока од нас..... Битно је да се и ми Њој увијек молитом Пресвете Богородице спаси нас обраћамо и вапијемо, а она ће нас молитвено заступити и помоћи, јер је Мајка Мшлости и Утјехе…….. “.