КРСНА СЛАВА ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО - СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ПЕТАР ДАБРОБОСАНСКИ
Данас, 17. септембра 2022. године, наша Света Црква и вјерни народ божији обиљежавају дан успомене на Светог Петра митрополита дабробосанског, који је мученички пострадао од усташа 1941. године. Град Источно Сарајево изабрао је Светог Петра дабробосанског за свог небеског и молитвеног заштитника кога је данас торжествено прославио као своју крсну славу.
Такође, и храм у Војковићима-општина Источна Илиџа Светог Петра дабробосанског прославља као своју крсну славу. Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Господин Хризостом служио је свету архијерејску литургију, са почетком у 09:00 часова у храму св. Петра. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: протојереји-ставрофори проф. др. Владислав Топаловић, архијерејски замјеник, архимандрит Лука Бабић, настојатељ манастира Карно код Сребренице, протојереји-ставрофори: Ранко Билинац, Александар Топаловић, архијерејски намјесник вишеградско-гораждански, Горан Живковић, архијерејски намјесник травничко-зенички, јереј Душан Андрић, архијерејски намјесник фочански, те ђакон Будимир Гардовић.
На крају свете архијерејске литургије Високопреосвећени митрополит Хризостом благословио је славко кољиво и преломио славски колач, а затим је обављен трократни опход око храма.
У 13:00 часова Градска управа града Источно Сарајево на челу са градоначелником Господином Љубишом Ћосићем организовала је славски ручак у хотелу „Рајска долина“ на Јахорини. Чин освећења славског кољива и ломљење славског колач обавио је Високопреосвећени митрополит Господин Хризостом уз саслужење ђакона Будимира Гардовића.
У надахнутој бесједи о Светом свештеномученику Петру Високопреосвећени митрополит Господин Хризостомм између осталог је истакао и казао: '' ….. Гледајући њега као човјека, као монаха и епископа те на крају као мученика не можемо а да не поновимо оно што је пророк у Старом завјету рекао да је диван Бог у светима својима. Бог га је дао и благословио га да у најтежа времена, као и његов дични отац прото Богдан Зимоњић, буде свјетило свијету, да сија светошћу живота и освјетљава пут како свом свештенству, тако исто и још више свом вјерном народу…….. И кад је дошло вријеме кушања вјере и апостолске постојаности свети Петар је на потсрекавање свог сарадника да изађе из Сарајева и оде или у Србију или Црну Гору одговорио: е, лако је теби то рећи, али не заборави да сам ја пастир мог народа, народа ове митрополије, пастир који не смије да оставља стадо своје кад види вука да долази и да његово стадо растјера, да подави све што стигне! И додао је св. Петар: ја остајем са својим народом и што буде њему нека буде и мени…….. И уистину је остао неустрашив и непоколебљив стуб вјере у Христа Господа, али и непоколебљиви и несаломљиви Србин. Он је у себи и собом потпуно хармонизовао с једне стране Христа Господа и с друге стране Светога Саву. Био је по лику Христа Господа и Светитеља Саве архипастир наше Митрополије…… И кад му дође у палату митрополије фра Божидар Брало усташки повјереник за Сарајева да га опомене и уплаши наредбом да он као митрополит и његово свештенство више не користи ћирилицу и не пише истом у матичним књигама наш дични и прекрасни Свети Петар храбро одговори: слушајте ви господине, ћирилово писмо не може се укинути за 24 сата. И додаде: уосталом треба да знате да рат још није завршен!.... Дошао један фратар из Ливна да уплаши сарајевског дива Митрополита Петра…. Видјевши да није успио у својој намјери фра Брало истога дана нареди хапшење св. Петра и попут древних мучитеља, који исповједнике вјере у Христа Господа, предаде га усташама на свакојаке муке све до његове мученичке кончине……Никад не смијемо заборавити ове историјске чињенице, већ себи и другима свједочити истину о страдању Светог митрополита Петра од оних који себе називају кршћанима, ………''