Данас, 28. августа 2022. године, на празник Успења Пресвете Богородице Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Господин Хризостом посјетио је Травник како би са вјерним народом прослвио велики празник Успенија Богородице и 170-годишњицу почетка градње храма у Травнику. Дакле, храм у Травнику осим крсне славе, Успења Пресвете Богородице, данас је прославио и значајан јубилеј, 170 година од почетка градње.
Високопреосвећени митрополит Господин Хризостом служио је свету архијерејску литургију са почетком у 09:30 часова, а уз саслужење: протојереја-ставрофора Горана Живковића и Славише Ђурића, протојереја Марка Малеша и ђакона Будимира Гардовића.
Након свете литургије Високопреосвећени митрополит благословио је славско кољиво и преломио славски колач. У наставку данашњег славља обављен је трократни опход (литија) око храма.
Генерално обновљени храм Пресвете Богородице у Травнику данас је био премален да под своје сводове прими све сабране на овом историјском сабрању у слављу. Многобројни прогнани и избјегли травнички Срби сабрали су се данас у Травник. Неки по први пут након 1995. године. Црквена општина Травник приредила је богату трпезу љубави за све сабране.
Његово Високопреосвештенство митрополит Господин Хризостом у бесједи је истакао: „...трудимо се! браћо и сестре, да своја тијела учинимо да буду храмови Бога живога; да Бог обитава у нама, а не гријех и оно што је супротно Богу. Или још горе оно што је супротно нашој људској природи…… Наша људска природа је божији благослов нама. Ми смо саздани по слици и прилици божијој и наша природа је управо саздата и дата нам да се у њу смјеси Дух живота и да човјек постане Душа жива. Наша тијела су једнако света и освећена светим тајнама крштења, миропомазања, исповјести у покајању, а посебно светом тајном Тијела и Крви Господа нашег Исуса Христа...зато треба да се трудимо као Пресвета Богородица, која се од своје младости васпитавала у храму Господњем, молила се и освећивала себе служећи Господу у храму, а онда носећи Господа у утроби својој, носећи Га у наручју своме........Овај њен празник је битан за нас, браћо и сестре, да размислимо о себи и своме бићу, јер је човјек јединствено психо-физичко биће које мора једнако да се освећује, да буде свето и да буде за Господа, као Богородица. Она на посебан начин као Богомајка, а ми као примаоци самог Господа Исуса Христа у себе.... Посебно, браћо и сестре, чиститам вам 170-годишњицу овог храма. Давне 1852. године ваши дични преци, пранђедови и ђедови издејствовали су турски ферман и право да подигну овај храм. Можемо ли данас да схватимо димензију и величину њихова подвига? Нека је слава свима њима и нека их Господ смјести у Царство небеско, а ми се потрудимо да их будемо достојни у врлину, у подвигу….. Ево нас, браћо и сестре, у њиховој и вашој потпуно обновљеној цркви. Можете ли је препознати? Она је сада права љепотица, дика и понос свакога од вас, наше вјере! Будите поносни на ово што смо учинили у неколико претходних година. ….. Посебно желим да се захвалим оцу Горану који се, уистину, сав посветио овом храму и малом броју преосталих Срба у Травнику и Влашића. ………“.