Село Висојевица у општини Илијаш у ФБиХ-не данас је 30. јула 2022. године на дан успомене свете Великомученице Марине (Огњене Марије), имало велики и историјски догађај, - догађај каквог нико од восовичанаца у њиховој дугој историји није доживио. 1995/96. године сви становници Висовице као и са цијеле општине Илијаша, због рата и политичких одлука, избјели су са својих вјековних огњишта и раселили се по цијелом свијету. Многи су злорадо вјеровали и надали се да се Срби Висојевице више никад неће вратити на њихова огњишта. Али, ко ће као Бог!? Бог чудесно дјелује у ''своје вријеме и на свој начин''. Управо је тако дјеловао на избјегле и расељене висовичанце да се окупе око једне идеје која ће их поново све сабрати и опет окупити у Висојевици.
Прије неколико година ''пала је идеја'' да подигну једну омању цркву. Идеја је брзо прострујала кроз уши, али и што је још много важније кроз срца свих њих и они се договорише да идеју претворе у дјело. И, гле, послије толико вјекова, да не кажемо година, сложно подигоше омању цркву Свете великомученице Марине на Висојевици, на 1300 метара надморске висине.
Данас је на радост свих сабраних висојевичана, па и оних који из било којих разлога нису могли да присуствују освећењу цркве и првој слави храма, Његово Високопреосвештеснство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, дошао у Висојевицу и освештао чином троносања новоподигнути храм свете Великомученице Марине. Након освећења храма отслужио је прву архијерејску литуригију у новоосвећеном храму, обавио славску литију, благословио славско кољиво и преломио први славски колач. Високопреосвећеном су саслуживали јереј Немања Лакић и ђакон Вукота Вишњевац. Све је чудесно, торжествено и за памћење било.
На крају цјелокупног програма освећења и свете литургије Високопреосвећени се обратио вјерном народу и између осталог казао:
''….. прије свега, браћо о сестре и драга дјецо, дозволите да вам честитам овај велики и историјски дан и догађај, догађа освећења овог новоподигнутог храма. Уистину је ово велики дан и догађај за свакога од нас, а посебно за овдје данас присутне младе генерације нашег Народа који ће памтити и сјећати се овог догађаја и преносити им своје приповједање…. …. Зато, данас се радујте и веселите, јер ово је дан којег створи Бог да се у њему радијемо и веселимо. Све проблеме кроз које сте прошли данас оставите и заборавите, и мислите само на овај величанствени догађај…. Данас се са вама радују и сви ваши дични преци – очеви, ђедови, пранђедови! Данас сте, уистину, испунили њихова надања и вјеровања. Сигурно су они много прије вас хтјели и жељели подићи овакав или сличан храма овдје у Висовици, али нису им омогућавали њихови тлачитеље, који су им ускраћивали сва људска, вјерска и национална права. …И драго ми је да сте баш изнад њиховог гробља, изнад њихових гробница подигли овај храма у којем ће се они дананоноћно радовати и веселити….
Браћо и сестре, храм је мјесто нашег сусретања са Богом. У Старом завјету Бог преко пророка Мојсија нареди да синови Израиљеви направе ''светињу, да међу њима пребива''! Соломон направи велики храм да се у њему приносе жртве те чине молитве и мољења. И на сваком том освештаном мјесту Бог се на тајинствени начин пројављује и обитава, освећује и спасава. Тако је од данас овај освећени храм мјесто вашег молитвеног сусретања са Богом, вашег разговора са њим, вашег освећења Њим и у Њему кроз свете тајне тијела и крви Господње, али и кроз друге свете тајне и свештене радње…...
Посветисмо овај храм Светој великомученици Марини (огњеној Марији) која својим светим живљењем и светом ревношћу за Христа Бога Њенога задиви ондашњи многобожачки свијет Писидије. То је данашње шире подручје Анталије у Турској. Њено чврсто и непоколебљиво исповједање вјере у Христа Господа претвори је у ''огњену Марију'' која горјаше у страдањима и слављењима Христа Бога. ….. Све је то она чудесно издржавала јер са њом бјеше Христос Господ и сва војска небеска….. Данас нас она благосиља и моли се за нас. Примјер њене свете вјере и светог живљења нека не буде, браћо и сестре, само потсјећање, већ позив и обавеза да и ми чврсто и непоколебљиво вјерујемо, чврсто и непоколебљиво исповједамо своју вјеру на начин како су то кроз вјекови чинили и наши свети преци………''