Свесрпска слава Видовдан, прослављена је свечано и у храму „Светог цара Лазара“ у Андрићграду, који тога дана под свој свод прими мноштво вјерника са свих страна. Међу њима јесу и најпознатија имена и умне личности данашње наше историје. Тако је било сваке године, од 2013. када је подигнут, па све до данас. У сваком том обиљежавању Видовдана у Андрићграду, Света литургија и ломљење колача у храму су утискивали свој сакрални печат.
Уочи празника служено је вечерње богослужење, док је Литургија на дан славе почела у 9 часова. Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Александар Топаловић уз саслужење протојереја-ставрофора: др Дарка Ђога, Рајка Цвјетковића, Драгана Вукотића, те протојереја Средоја Андрића и ђакона Василија Пајевића.
Велики број вјерника присуствовао је литургијском сабрању и примио Свету тајну евхаристије. Њима се у пригодној бесједи обратио протојереј-ставрофор др Дарко Ђого који је говоривши о значају празника повукао историјске паралеле, али и конкретне људске особине и потезе, као и народне врлине и мане од којих нам је зависио и зависиће сваки српски Видовдан.
Након бесједе у храму је обављен чин резања славског колача и учињена литија од храма „Светог цара Лазара“ до трга „Палих бораца“ гдје је учињен помен свим српским војницима пострадалим од боја на Косову до данашњих дана.
Сви који су били у литији позвани су да са трга пређу у хотел „Вишеград“ за трпезу љубави на свечани ручак и послужење које је припремљено за тај дан.
У поподневним часовима свештенство је присуствовало свечаном откривању споменика српском писцу Меши Селимовићу који на централном тргу Андрићграда стоји раме уз раме са великанима и сународницима Николом Теслом и Ивом Андрићем.
Том приликом академик Матија Бећковић је рекао: „Пре неких 40 година, опраштајући се од Меше Селимовића на Новом гробљу у Београду рекао сам – када бисмо се сахрањивали усправно, ти би био један од првих који је то заслужио. Сахранити значи сачавути. И ево, на 40-ти Видовдан од одласка Меше, видимо га како се заувек усправио и стао поред Иве Андрића, на оно место које је заувек заузео и у српској књижевности.“
После откривања споменика, у просторијама института у Андрићграду одржан је научни скуп на тему „Европа и Русија“, на ком је поред Слободана Антонића, Мила Ломпара, Желидрага Никчевића, Емира Кустурице и других, учествовао и говорио свештеник др Дарко Ђого.