Препоручујемо
Страницу одржава
11.06.2022.
АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ЦРКВИНА У ВАГАНУ (Добрунска Ријека)
Са благословом Његовог преосвештенства митрополита дабро-босанског Хризостома у периоду од 15.05.-01.06. 2022. године извршена су пробна археолошка истраживања на локалитету Црквина у Вагану, недалеко од скит св. Благовјести при манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда. Руководилац ископавања је др Александар Јашаревић музејски савјетник археолог из Регионалног Музеја у Добоју у сарадњи са археологом Сњежаном Антић из Музеја Семберије. Локалитет је лоциран на доминантној позицији која визуелно контролише долину ријеке Будимлије и на значајној историјској комуникацију од Добруна према Прибоју и Бањи.
Читава микро локација у културно-историјском погледу веома је значајна за вишеградско - руђански крај. Према народном предању манастир и/или црквиште на локацији Црквине подигли су добрунски монаси крајем 15. вијека. Тада се један дио добрунског братства преселио у нови манастир. Постоје многе приче и легенде који преживјели мјештани и данас препричавају о некадашњем манастиру и његовим монасима. Прикупљени археолошки материјала, прије истраживања, указује на знатне активности од праисторијског, античког, средњовјековног и раног нововјековног периода, што је и био непосредни повод за организовање истраживања. Уочен је траг масивног сухозида који је опасивао већи дио локалитет, посебно очуван на сјеверној и западној страни, што само по себи даје индиције да се ради о значајном и новом градинском насељу из праисторије.
Археолошка истраживања показала су знатан временски период кориштења локације у распону од праисторије до модерног доба. Најранији трагови насељавања потврђени су у сонди 1 (7x5 м) у централном дијелу платоа, гдје су евидентирани материјални остаци из бакарног доба (енеолита) старости измеђи 3.500-4.000 прије нове ере. Покретни археолошки материјал већим дијелом чине остаци керамике, посуда кориштених у складиштењу, припремању и конзумирању хране. Такође пронађен је већи број коштаних шила и остатака животињских костију. Карактеристика овога периода је већа мобилност популације и сточарство као доминантна грана економије, посебно сезонска сточарска кретања. Сви налази пронађени су у релативно плитком слоју, што је узроковало знатну фрагментацију налаза. Но према типолошких карактеристикама керамике могуће је извршити оквирну хронолошку детерминацију налаза и читавог културног слоја. Што га чини једним од најранијих градинских насеља у Подрињу и значајну полазну тачку за даља истраживања далеке прошлости. Затим слиједе остаци керамике која се датује у раздобље старијег жељезног доба (8-6 вијека п.н.е.). Ово је период када је у широј регији и подигнут највећи дио фортификованих градинских насеља, па можемо пртпоставити да је Црквина у овом периоду добила сухозидну фортификацију. Културни слој у централном дијелу је јако плитак тако да нису очувани остаци објеката. Спорадични остаци ситних бронзаних предмета и згуре од таљења жељеза указују на постојање мателуршке активности и производње металних предмета на локалитету. Даља истраживања уз бедем треба да дају одговоре о свим социо-еконоским активностима из праисторијског периода.
Посебно откриће евидентирано је у сонди 2 уз сјеверни бедем. Већ у првом откопном слоју наишло се на остатке поднице формиране од резаних камених плоча. Правилно поредане камене плоче од муљике са траговим обраде указале су на постојање објекта. Плоче квадратног облика уклапане на нивелисан терен са кориштењем само танког слоја малтерне подлоге. Углови и странице објекта су формиране од аморфног камења и указују на темељне зоне које су послужиле за конструкцију дрвеног објекта. Спорадични су и пронађени остаци дрвене грађе у трагови, но свакако довољни узроци који ће послужити за детаљну анализу у прецизном датирања.
Облик, начин градње и покретни археолошки материјал указују да се ради о карактеристичној цркви брвнари која се за сада оквирно може датирати у период 16. вијека. Црква је оријентисана исток-запад са улазом на западној страни, један мањи улаз формирана је на сјеверној страни ближе олтару. Западни дио је боље очуван са остацима обрађеног прага и траговима механизма од врата у виду кружних удубљења у прагу. Олтарски дио највише је страдао јер је формиран директно на сухизидном бедему и ближе рубу градине. Црква је својим положајем на сјеверној страни била заклоњена уздигнутим централним дијелом локалитета и највјероватније да није била видљива из долине. Димензије 10x4 м спадала је у ред већих дрвених објеката и могуће да су постојали још неки пратећи објекти на локалитету, што ће се свакако утврдити у будућим истраживањима. Ово је једна од ријетких грађевина која је археолошки истраживана, јер остаци дрвених цркава веома се ријетко евидентирају у археолошком контексту, тако да сада можемо далеко више да добијемо података о начину градње, употреби и хронологији. Уз цркву пронађен је и жељезни кључ, највјероватније оргинални кључ цркве. Овом слоју припада и мања количина нововјековне глеђосане керамике и предмета кориштених у свакодневним активностима поткове. потковице, жељезни клинови, срп, дијелови коњске опреме. У објекту нису евидентирани трагови пожара и/или насилне деструкције, па постоји оправдана могућност де је у периоду друге половине 18. вијеку црква премјештена на другу локацију. Често су ове појаве регистроване у народним предањима и легендама. Данашња црква брвнара у Вагану, 400 м ваздушне линије од Црквине, позната је као молитвиште на отвореном и већ је као таква уцртана на топографским картама из аустро-угарског периода, као и поменути топоним Црквине. Објекат је у потпуности истражен, детаљно документован, основа исцртана и фотографисана. У даљим истраживачким фазама приступиће се изради конзерваторско-рестаураторског плана и презентацији локалитета с посебним нагласком на цркву брвнару. Трајање цркве обиљежено је и већим бројем новца који се већим дијелом датира у период од 16. до 18. вијека. У овој првој фази археолошких истраживања откривена је површина од 100 м². Што је јако мали дио укупне површине локалитета који има још довољно потенцијала за даља истраживања и дефинисање свих фаза живљења. Пројекат је финансиран од стране Републичког секретаријата за вјере при влади Републике Српске, Министарства културе и информисања Републике Србије и манастира Светог Николаја у Добрунској Ријеци.
Др Александар Јашаревић музејски савјетник археолог из Регионалног Музеја у Добоју
ФОТОГАЛЕРИЈА
Издвајамо
ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ
САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ
Фото галерија Митрополије
Дабар - Издавачка кућа Митрополије
