Велики празник Спасовдан, празник Вазнесење Господа нашег Исуса Христа на Небеса и сједање с' десне стране Оца Свог Небеског, прославља као своју крсну славу манастир Вазнесења Господњег у Вардишту, недалеко од Вишеграда. Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Господин Хризостом ове 2022. године Благости Господње служио је свету архијерејску литургију са почетком у 09:00 часова, а саслуживали су му: архимандрит Јован Гардовић, настојатељ манастира Добрунска Ријека, протојереј-ставрофор Богдан Станишић, синђел Михаило Боровић из манастира Добруна, јеромонах Серафим Глигић из Добрунске Ријеке и ђакон Будимир Гардовић.
Након свете литургије обављен је трократни опход око Светог храма у склопу којег је Високопреосвећени митрополит Хризостом осветио славско кољиво и преломио славски колач.
У својој празничној бесједи честитајући прво мати игуманији Јефимији, њеном сестринству и свим сабраним у име Господње овај велики празник и Крсну славу манастира Високопреосвећени је између осталог истакао: “…… тајна овог беликог празника је управо у томе да је Господ човјека као слику Божију узео са собом и сјео са десне стране Оца нашег Небеског. …..…зато је Спасовдан празник свих нас, празник свакога који се крстио у име Оца и Сина и Светога Духа, празник свакога који вјерује да је Христос спаситељ………Господ Исус Христос се вазнесењем са земље на Небеса вратио Оцу своме, али не више само као Син Божији, већ као Богочовјек Исус Христос и Син човјечији, као спаситељ и искупитељ свијета с Којим смо и ми саузнесени на небеса, сјели са десне стране Оца небеског, по благодати, …….. Иако се Господ Исус Христос узнио на небеса и велику радост учинио својим ученицима Он их није оставио сироте, није их напустио, већ им је послао Духа Утјешитеља, а и Он је увијек и непрестано у Цркви својој и са нама. ….. Он никада није напустио нашу Цркву, Он је увијек са нама, увијек је у тајни тијела и крви Господње, даје се и јесте. То је та велика Тајна Цркве, то је та Велика Тајна небе и земље… Зато је овај велики празник – празник Радости и нашег заједништва са Пресветом Тројицом, а све кроз Њега Сина Божијег и Сина Човјечијег.…”