Закорачили смо дубоко у ове дане поста у којима је потребно поред поста и молитве и потпуно сагледавање наших гријехова и искрено покајање ради нашег очишћења од гријеха и спасења наших душа.
Пета недјеља Великог поста назива се Глувна. Посвећена је великој и дивној подвижници и угодници Божијој Марији Египћанки која је примјер истинског подвига и покајања.
У Светоуспенском саборном храму у Чајничу служено је јутарње богослужење са почетком у 8:00 часова, а у наставку Света Литургија Василија Великог. Литургијом је началствовао старјешина храма протојереј Драгиша Симић, а саслуживали су јереј Дамјан Радовић, ђакон Младен Максимовић и ђакон Угљеша Скоко.
Старјешина храма, протојереј Драгиша Симић у данашњој бесједи је укратко казао житије Преподобне Марије Египћанке и зашто данас славимо успомену на ову велику светитељку. Затим је рекао о покајању – преумљењу нагласивши: „... Вријеме поста јесте вријеме покајања, зато данас наша Света Црква нам даје примјер Преподобне Марије Египћанке и њенога покајања. Шта уствари значи истинско покајање? То није само језиком исповједити да смо неки гријех учинили и рећи - кајем се. Покајање значи преумљење, промјенити своје грешне навике, окренути свој живот, промјенити свој живот. Видимо, Преподобна Марија, један дио свог живота провела је у гријеху, а затим после њеног покајања, потпуно други начин живота. Данас у Јеванђељу прочитасмо и о жени грешници која долази Христу, сузама облива његове ноге и косом својом брише. Велики гријех тражи велико покајање. Ових дана у току Великог поста на богослужењима ми православни хришћани као знак покајања чинимо велике поклоне или велике метаније. То је када се клањамо на кољена и главом додирујемо под, то је знак нашег покајања. Нема човјека који није грешан и нема човјека који не треба да се каје, али искрено од срца. Само ако је покајање искрено и ако искрено молимо опроштај од Господа и ако се трудимо да претходне грешне навике искорјенимо, само такво покајање је право покајање...“
Овога викенда на поклоњење икони Пресвете Богородице Красници приступило је мноштво вјерног народа. Имали смо поклонике из Ужица и монашко братство манастира Светог Великомученика Георгија – Рујан. Без обзира на снијежне падавине и нестанак електричне енергије, храм је био испуњен вијерницима.