Данас, 12. фебруара 2022. године, свечано је и торжествено прослављена успомена тројице светитеља - света три јерарха: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Слављење тројице јерараха почело је служењем празничног вечерња, а данас је настављено служењем празничног јутрења и свете архијерејске литургије у храму св. Василија Острошког и св. Петра, свештеномученика митрополита дабробосанског при Богословији Светог Петра Дабробосанског у Велечеву код Фоче.
Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Господин Хризостом, након празничног јутрења, служио је свету архијерејску литургију уз саслужење: протонамјесника Љубомира Пријовића, в.д. ректора фочанске богословије, јереја: Душана Андрића, архијерејског намјесника фочанског, Синише Божића и Вјекослава Јовановића, професора богословије те ђакона Будимира Гардовића.
1995. године због ратних дешавања у Далмацији богословија ''Света три јерарха'' из манастира Крке била смјештена на Дивчибаре шк. 1995/96 године. Школске 1996/97. године богословија је одлуком Светог арх. сабора премјештена у Фочу. Поновним отварањем Богословије у манастиру Крки шк. 2001/02. она је преузела и своју крсну славу Света три јераха, а Богословија у Фочи за свог небеског заштитиника и молитвеника и за своју крсну славу узела је име ''Светог Петра, свештеномученика митрополита дабробосанског''.
У знак сјећања на боравак Крчке богословије у Фочи и поштовања древне Крчке богословија, Богословија ''Светог Петра дабробосанског'' у Фочи сваке године прославља Света три јерарха као своју преславу, запрао као своју другу славу. Тако је било и данас. Након свете литругије Високопреосвећени митрополит је са свештеницима и професорима преломио славски колач и благословио славско кољиво.
У бесједи ''О света три јерарха'' Високопреосвећени је између осталог казао: ''…….. данас славимо и прослављамо тројицу светитеља, равноапостолних светитеља, који су својим светим животима, својом посвећеношћу Богу и човјеку, управо просвјетлили Васељену четвртога вијека. …….Четврти вијек хришћанства је био најтежи вијек како по саму Цркву тако исто и за ондашњи свијет Римске империје. Миланским едиктом 313. године и давањем слобода свима и свакоме читав ромејски свијет се промјенио! Све је промјењено. Све дотадашње многобожачке религије, вјеровања, философије и науке све је попадало и разбило се о Стијену која бјеше Христос. Хришћанство је незванично и де факто постало државном религијом. Све је то доприњело да се управо у четвртом вијеку појаве велики проблеми и за саму Цркву. Прије свега то се пројавило појављивањем многобројних јереси и секти, а прије свих јереси аријанства, затим духоборства. То су биле опасне јереси које су квариле науку Господњу, које су наметали лажну и пагубну науку. ….Управо у таквим тешким условима и приликама Бог изабира нове апостоле, равноапостолне јерархе и шаље их да чувају и бране Цркву од духовних вукова који су са свих страна кидисали да растргну стадо Цркве Христове. …….. И уистину они се, али и многобројни други светитеље, јавише новим апостолима, учитељима и просвјетитељима васељене……….. Иако су Свети Василије Велили и Свети Григорије Богослов умрли у четвртом вијеку, а св. Јован Златоусти почетком петог вијека, Црква Христова-вјерни народ божији није заборавио на њихове величанствене личности. Крајем 11. вијека распламсала се у Римској империји расправа који је од ове тројице светитеља већи……….. Благодаћу Духа Светога и благовољењем Оца и Сина и Светога Духа ова расправа је окончана одлуком Цркве и самог цара ромејског Алексија Комнина да се устроји овај заједнички дан њихова прослављења. Тиме је истакнуто оно опште учење да је сваки од њих тројице велики у оме што им је Бог повјерио а они се потрудише да многоструки род донесу……''