Препоручујемо
Страницу одржава
Ф О Т О Г А Л Е Р И Ј А
01.12.2020.
УСНУО У ГОСПОДУ ПРОФЕСОР ЉУБИНКО ВИДАКОВИЋ ДУГОГОДИШЊИ ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ
...................
У понедјељак, 30.11.2020. г., на дан успомене Светог Григорија Чудотворца, Светог Никона Радоњешког и Светог Максима патријарха цариградског, уснуо је у Господу професор Љубинко Видаковић.
Рођен је 20.4.1936. г. у Бијелом Брду (општина Рудо, БиХ), од оца Лазара и мајке Марте (рођ. Шљука). Основну школу завршио је у Бијелом Брду, а школовање наставља у Нижој гимназији у Вишеграду. Богословију Светог Саве у Београду завршио је 1958. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету СПЦ у Београду, 20. јуна 1963. године. Дужност професора обављао је у богословији у манастиру Крки пуне три деценије (од 1.9.1965. до 1.8.1995. год.). Пошто је Богословија Света Три Јерарха у манастиру Крка усљед ратних дешавања била принуђена да се привремено исели, и проф. Љубинко је, иконизујући вјерног пастира, пошао са својом паством пут Дивчибара, код Ваљева. Ту је дјеловао од 1.8.1995. до 1.9.1996. год., тј. до момента кад за богословију почиње нова епоха - рад у велечевском комплексу.
У фочанској богословији проф. Љубинко предавао је од 1996. до 2008. године. У својству професора, ђацима је преносио знање из Историје СПЦ са народном, Психологије и Историје философије. Дуг период је вршио и функцију главног васпитача, неријетко се жртвујући за напредак школе у сваком погледу. Његове колеге данас с поносом причају о сусретима са њим, причама, анегдотама. Кажу да им је част била познавати и сарађивати са оваквим човјеком, који је своје име окитио епитетима поноса, јунаштва, величине и људства.
Свети Петар Зимоњић, митрополит сарајевски, говориомје да је потребно творити дјела која ће живјети вјечно, а кроз која ћемо и ми вјечно живјети. Са сигурношћу можемо казати да је проф. Љубинко један од извршилаца ове ријечи, он, који је својим радом оставио непоколебљиви печат у историји наших богословија и наше Цркве.
Данас, примивши ову тужну вјест, плејаде његових ђака који су у међувремену постали угледни људи, свештеници, игумани, епископи, али не само они, већ и сви они који га кроз приче његових дичних ђака упознаше, моле Бога Свевишњег, да га прими у свој загрљај. Њега, комe некa је вјечни покој, слава и хвала за све.
Извор: Сајт Богословије ,,Свети Петар Дабробосански" у Фочи
Ф О Т О Г А Л Е Р И Ј А
Издвајамо
ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ
САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ
Фото галерија Митрополије
Дабар - Издавачка кућа Митрополије
