• Митрополит
  •   Митрополија
  •    Историјат
  •   Контакт
  •    Линкови
Биографија    Бесједе    Посланице    Говори и обраћањa
   Управна тијела    Палата Митрополије    Манастири    Храмови    Издавачка кућа
Кратки историјат    Митрополити    Сарајевска Богословија    Новомученици    Страдање цркве


 


Loading...

  Препоручујемо







 

 Страницу одржава

Ф О Т О Г А Л Е Р И Ј А

 

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2016.г

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2017.г.

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2018.г.

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2019. г.


22.11.2020.

БЕСЈЕДА ВИСОКОПРЕОСВЕЋНОГ МИТРОПОЛИТА ДАБРОБОСАНСКОГ ГОСПОДИНА ХРИЗОСТОМА НА ОПЈЕЛУ НОВОПРЕСТАВЉЕНОМ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ИРИНЕЈУ

                                                                    

Ваша Високопреосвештенства,
Ваша Преосвештенства,  
Ваша Екселенцијо Господине Вучићу предсједниче Републике Србије,
Ваша Екселенцијо Господине Додику,  српски члану предсједништва БиХ-не,
Уважени Господине Кривокапићу,
Ваше Екселенције и Еминеције,
Часно свештенство и преподобно монаштво,
Благочестиви народе божији - браћо и сестре,

Нека је вјечни покој и Царство Небеско нашем новопрестављеном патријарху и оцу нашем Иринеју.

Браћо и сестре,
Ево нас  изненада и рекао бих неочекивано поред одра  блажене успомене нашег патријарха Иринеја. Колико јуче  био је међу нама и са нама неуморно радећи и брижно бринући о Цркви Божијој у роду нашему, али и о Цркви Васељенској. Патио је и туговао због најновијих трагичних раскола и подјела у нашем Православљу. И гле, изненада, све нас затече тужна вијест о његовом упокојењу, вијест која је растужила милионе Срба широм свијета и наше хришћанске браће са истока, запада, сјевера и југа.
Блажене успомене патријарх Иринеј пуних десет година предводио нас је  тихо, мудро и стрпљиво ка Царству небеском. Својим одласком показа нам је пут који ћемо једног дана, свако у своје вријеме,  сви  поћи.  
Пуних  десет година као патријарх и поглавар наше Цркве и 36 година као епископ, прво викарни блажене успомене патријарха Германа, а потом и као епископ нишки, својом добром нарави и благим примјером те господском одмјереношћу, свједочио нам је љубав и доброту божију, која је исијавала из њега самога. И поред свих искушења и невоља кроз које је Црква са сојим Народом пролазила задњих десет година,  наш, блажене успомене патријарх Иринеј, остао је непоколебљив стуб наше Цркве светосавске. Показао се достојан свог великог претходника и учитеља патријарха Павла, а морамо устврдити да то и није било баш лако и једноставно. Зато смо поносни на њега и Богу захвални да смо га имали као 45-тог предстојатеља наше Цркве.
Иако смо, браћо и сестре, данас тужни и жалосни због привременог  растанка са нашим патријархом помолимо се Господу, Богу утјехе и  Пуном милости и доброте, да нашем блаженоупокојеном патријарху буде блажен пут којим ходи у Царство божије, којим ходи у наручје Оца нашег Небеског. Давно је он кренуо тим тешким и уским путем. Прије десетина година, а можемо рећи од момента његовог рођења.  Кренуо је наш блаженоупокојени патријарх Иринеј путем који га је водио и ево довео до самог Царства божијег. Данас се прибројава хоровима наших светих предака - епископа, архиепископа и патријараха и свих светих из рода нашега Српског и васцјелог рода православног.  Знајући то,  нека наша  природна туга због растанка, прерасте у радост због његовог сусрета са Господом и заједништва са Светим Савом, Светим владиком Николајем, Светим Василијем Острошким, Светим Петром дабробосанским, патријархом Павлом,  Светим мученицима Јасеновачким, Јадовинским и Косово-метохијским  и свима светима, а прије свих са Господом нашим Исусом Христом кога је од малих ногу тако заволио.  
Путовао је наш блаженоупокојени патријарх тешким и трновитим путем, кроз бурна и смутна времена наше недавне прошлости и нажалост садашњости, али се никад није предавао, нити је малаксавао у служењу Богу и своме роду. Био је истински свједок и апостол Божији у роду нашему. И онда када је тјелесно био слаб није поклекнуо.  У живом нам је сјећању слика његовог здравственог стање из оне 2010. године када га Свети архијерејски сабор бираше за поглавара наше Цркве, а он молећи нас говораше: немојте, браћо молим вас, ја сам болестан човјек. Али, када се кроз Сабор наше Свете Цркве пројави воља божија да управо он у   својим здравстено-физичким слабостима узме кормило Цркве у своје руке,  помоли се Богу и прихвати избор који га снађе, послуша Цркву своју и ево десет година слуга јој вјерни бијаше. То је била његова велика и узвишена врлина служења и послушности Цркви, а не посесија за влашћу и положајем.
Том и таквом смирењу и служењу учио нас је и научио патријарх Иринеј, а још више научио нас је како стрпљењем да служимо  Јединству и Саборности наше Цркве. Црква је богочовјечанска светиња за свакога од нас, и она мора бити изнад свих наших људских слабости и недостатака. Показао се бескомпромисни борац у очувању угледа, части  и достојанства Цркве и нашег народа.  По томе је већ ушао у историју наше Цркве.
Данас се привремено опраштамо од њега, а његово тијело предајемо земљи од које је и узето и саздано. Тежак је ово и велики губитак за нашу Цркву и наш Народ. Прије 20 дана изгубисмо великог и дичног митрополита Амфилохија, а ево већ данас испраћамо великог патријарха Иринеја. Вјерујемо да сви осјећамо терет овог губитка не само за нашу Цркву већ и за цијели наш Српски народ. Па и поред овог великог искушења не допустимо да туга савлада срца наша. Не малаксајмо и не губимо наду. Бог је с' Нама! Будимо храбри и одважни како то од нас очекују наши блаженоупокојени патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије.  Знајмо и вјерујмо да су они и даље са нама, да нас гледају из небеских висина и моле се за нас.  
Осјећамо да је душа нашег блаженоупокојеног патријарха Иринеја овдје са нама, у храму његове велике љубави и жрве, у храму Светога Саве. Исто тако осјећамо и знамо да је он данас својим молитама на Косову равном и Метохији славној, у његовом Призрен гарду, у његовом  Чачку  и Острогу, у    његовом граду Нишу гдје му дио душе саувијек остаде, у Бања луци у коју је радо и често долазио, у Америци и Канади, Аустралији и Европи и вољеној му Москви које је често походио. Зато не тугујмо, браћо и сестре, и не губимо наду као они који немају вјере, како каже свети апостол Павле, већ се учимо од њега  како да живимо и радимо, волимо и  жртвујемо се за Цркву, за Отаџбину и род свој.

Ваша Светости, драги наш патријарше Иринеје,
Опрости нам, драги оче и учитељу, ако Те било чиме увредисмо, ако те некада  не послушасмо, или било чиме нанесмо ти бол, патњу или тежак уздисај. Опрости и благослови твој Свети архјерејски синод којем остави и предаде велики терет којег преузесмо. Опрости нам што не могосмо да те послужимо и посјетио у твојој болести и немоћи, што те због ове несреће која нас је снашла остависмо самог у болници и што те ничим не послужисмо. Душа нас боли због тога, али такве су нас несрећне и неприлике задесило. Све нам опрости и благослови нас.
Нека ти је блажена и вјечна успомена међу нама и благословено Царство божије. Амин.

Митрополит дабробосански Хризостом,
мјестобљуститељ патријарашког трона

Београд, храм Светога Саве,
22. новембар 2020. 

 

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2019. г.

 


ПРОГРАМ СЛУЖЕЊА ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИТА ДАБРО-БОСАНСКОГ ГОСПОДИНА ХРИЗОСТОМА У ОКТОБРУ, НОВЕМБРУ И ДЕЦЕМБРУ 2020. ГОДИНЕ

Издвајамо

ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ

 


САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ

Фото галерија Митрополије


Дабар - Издавачка кућа Митрополије


Нови број часописа "ДАБАР"

АРХИВА ЧАСОПИСА "ДАБАР"

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2016.г

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2017.г.

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2018.г.

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2019. г.