Нишићка висораван позната је и препознатљива њеним природним љепотама и дивним и јединственим људима. Љепоте Нишића задиве сваког посјетиоца и пролазника који од Сарајева путује ка Олову и даље на сјевер, односно сјевероисток и обрнуто. Нестварно лијепо било и ове 20-те недјеље по Духовима, 25. (12) октобра 2020. године. Лијепо и сунчано вријеме још више је доприњело љепоти и красото Нишића, односно Нишићке висоравни.
Долазак Његовог Високопреосвештенства Господина Хризостома, митрополита дабробосанског, на Нишиће још више је доприњело данашњем божанском благослову овом предивном мјесту. Високопреосвећени је служио свету архијерејску литургију и обновљеном и освећеном (2018) храму, а саслуживал су му протојереји-ставровори: Чедо Ђуреиновић, проф. др. Драгомир Сандо, Миомир Зекић, Јадран Даниловић, протојереј Зоран Перковић, јереј Немања Лакић и ђакон Будимир Гардовић. Љепоти свете архијерејске литургије и њеној изузетности доприњео је мушки београдски хор пјевача које је предводио ђакон Владимир Руменић.
Високопреосвећени Господин митрополит Хризостом бесједио је на еванђелску тему '' Бог походи народ свој''. Бесједећи о чуду које је Господ Исус Христос учинио на капији града Наина Високопреосвећени је истакао: ''……….. Бог нас никада не заборавља. Он нас никад не оставља. Он је увијек ту поред нас кад нам је најпотребније. Не ослањајмо се на наше људске и недовољне снаге, већ на Бога, као што кажемо у нашој јектенији (молитви) И САВ ЖИВОТ СВОЈ ХРИСТУ БОГУ ПРЕДАЈМО! …… Сирота наинска удовица и мајка умрлог сина неутешно је плакала и жалила свог јединца сина. Плакали су и сви коју су је пратили у тужној поворци. Истовремено они су и њу јадну удовицу и сиротицу оплакивали, јер је остала без игдје икога. А то се код јеврејског народа сматрало казном божијом………. И гле док је она плакали и оплакивала сина приђе јој сам Он Господ и рече: не плачи! Сигурно да се она изненадила и запрепастила доласкон њој незнанца човјека који јој рече: не плачи! Свети апостол и еванђелист Лука додаје да Господ приђе носилима умрлог младића, дохвати се истог и рече: младићу, теби говорим УСТАНИ! И гле чуда, браћо и сестре, младић сједе на носилима и поче говорити и славити Бога!.... Осим чуда враћања у живот умрлог младића Господ овим чудом показује да је Он господар и смрти и живота, најваљује и његово васкрсење, али највише увјерава становнике Наина да јавно исповједе ИСТИНУ – ДА ЈЕ БОГ ПОХОДИО НАРОД СВОЈ! Да! Управо то и значи име Емануил - Бог је са нама! То само говори и потврђује колико је човјек - народ ВРИЈЕДНОСТ због које се сам Бог унизио и постао човјек да би са људима био, поживио и род људски спасао, као и сина наинске удовице, смрти!............ Браћо и сестре, након што чусмо и разумјесмо чудо у Наину пред нас се поставља велико и одговорно питање на које нас свакодневно позивају, а то је питање донирања наших органа! Гле, сваки човјек осим што је слика божија он је субјек божанске бриге и љубави. Претпоставимо да су неки из области медицине, прије свих љекари, одмах по утврђивању клиничке смрти младића сина наинске удовице приступили примјени донирања органа умрлог младића не би ли тиме учинили насиље над њим и де факто убили га? Не би ли својим популистичким енергијама спријечили чудо божије? …….. Добро размислимо о данашњем чуду и донесимо закључке шта нам треба говорити и трворити. Дајмо Богу простора у нашем животу и не заваравајмо се слаткорјечивошћу популиста….. ''