Многа су се села чудесно смјестила и распоредила и са једне и са друге обале ријеке Дрине. Изгледа као да чувају једни од других ту њихову љепотицу Дрину која ових септембарских дана нечујно пролази поред њих и одлази далеко. Гледајући је човјек схавти и разумије древног мудраца који рече: све тече! Уистину све тече у вјечном трајању течења. Па ипак се од свих њих једно издваја и разликује. Оно је као стражар, који вјечно стражи и прати вјечно течење свега. То село је Жлијебац. Смјештено на посебно узвишеном бријегу изнад ријеке Дрине, тамо гдје она баш због тог бријега дубоко десном обалом задире у Србију. Прекрасна узвишица изнад или поред ријеке Дрине. На њој је смјештен древни храм Покрова Пресвете Богородице којег је вјерни народ Жлијебца саградио у 19. вијеку на мјесту ранијег храма, којег су османлије својевремено разориле.
У претпразниство празника Рођења Пресвете Богородице у Недјељу, 20(7). септембра 2020. године, Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански посјетио је Жлијебац и служио свету архијерејску литургију. Високопреосвећеном Господину Митрополиту саслуживали су игуман Методије (Павићевић), протојереј-ставрофор Душан Спасојевић и ђакон Будимир Гардовић.
У бесједи ''О највећој заповјести божијој у Закону господњем'' Високопреосвећени Господин Митрополит је истакао:''...... чусте, браћо и сестре, како учени законик и књижевник прилази Христу и куша га постављајући му питање: која је највећа или најважнија заповјест божија? Будући да је био и познаваоц закона и да је био образовани књижевник он је знао која је највећа заповјест божија. Али, он поставља питање како би кушао Господа а потом осуђивао. Али, и поред те зле намјере једног законика и књижевника Господ користи на добро његово питање и појашњава му: да је прва и највећа заповјест у Закону божијем ЉУБАВ према Богу, а друга је једнако велика и важна ЉУБАВ према ближњему своме! .........Љубав као свеза савршенстава је та која једино спаја Бога ЉУБАВИ са човјеком ЉУБАВИ. А шта је то љубав? Љубав је свето расположење срца и душе да волиш, да љубиш Бога свога сви срцем својим, свом душом својом, свим бићем својим, а ближњега свога као себе самога........ Потсјетимо се, овога момента, на оне предивне ријечи св. Јована Богослова који каже: ко год каже да воли Бога а мрзи на брата свога лажа је. Како је могуће да неко воли Бога кога не види, а ненавиди брата свога, који је слика самога Бога, којега види пред собом? ............Ми смо сви, браћо и сестре, саздани по лику божијем! Нико од нас није на овоме свијету случајно, већ смо божије давање, божији благослов нашим родитељима, нашој Цркви, нашем Отачаству. Зато смо и браћа и сестре муђу собом. Љубав према ближњему треба да буде као према себи самоме....''