Дан успомене свештеномученика Петра митрополита дабробосанског, четвртак, 17. септембра 2020. године, свечано је како и приличи и достојанствено прослављена у Сарајеву, Источном Сарајеву и Фочи. Обзиром да је град Источно Сарајево изабрао Свештеномученика Петра дабробосанског за крсну славу града централно прослављање светитеља и ове је године Господње организовано је и одржано у Источном Сарајеву, тачније у Војковићима, у којима је подигнут храм свештеномученика Петра. Свету архијерејску литургију служио је Високопреосвећени митрополит дабробосански Господин Хризостом уз саслуживање: архимандрита Кипријана Топаловића, протојереја-ставрофора проф. Др. Владислава Топаловића, протојереја-ставрофора: Душана Спасојевића, Илије Чупића, Александра Топаловића, Горана Живковића, протојереја Николе Ковача и ђакона Будимира Гардовића.
Светој архијерејског литургији у име градске управе присуствовали су градоначелник Господин Ненад Вуковић, предсједник Скупштине г. Лучић ………., замјеник градоначелника г. ………, начелници општина: Источног Новог Сарајева Господин Ћосић Љубиша и Источне Илиџе Господин Божовић Маринко и многи дуги угледници и званичници града Источног Сарајево.
.................
У току свете архијерејске литургије Високопреосвећени Господин Митрополит рукоположио је ђакона Синишу Божића, професора богословије Светог Петра дабробосанског у Фочи у чин презвитера. Другог пароха војковачког јереја Вихора Клопановића рукопроизвео је у чин протојереја. Овим свечаним рукоположењем и унапређењем, те дан раније (16. септембра) додјелом ордена Светог Петра духовно је обогаћено овогодишње слављење Светог Петра.
На крају свете литургије благословљена су славска кољива храма и града, те преломљени славски колачи града и храма. У наставку обављен је трократни опход (литија) око светог храма. Због посебних и специфичних овогодишњих услова условљених ковид пандемијом и упокојењем Момчила Крајишника програм је редуциран на најмање могући ниво. И поред тога све је свето и честито било и миломе Богу и Светоме Петру приступачно.
У бесједи о Светом Петру митрополиту и свештеномученику, Високопреосвећени Господин Хризостом је истакао да је он – СВЕТИ МИТРОПОЛИТ ПЕТАР НАША СЛАВА ПРЕД ГОСПОДОМ И НАШ ПОНОС ПРЕД ЉУДИМА И ИСТОРИЈОМ! ….'' Од својих малих ногу па све до своје мученичке смрти, гле, он је био слуга божији - дјечак који се бори, човјек који узраста физички и духовно, светитељ који истински служи Боги и проповједа љубав и милост божију и на крају мученик који својим чином свједочи и свог Господа кога љубљаше и своје српство које једнако тако силно љубљаше! Није се уплашио усташког бојовника фра Божидара Брала већ му храбро и поносно одговори ''рат није завршен'', чиме је пророчки исказао да борба између усташког зла и српског добра није завршена 1941. године………. Посебно морамо бити поноси на нашег светог митрополита и због чињенице да је на приједлог и сугестије пријатеља да се ''макне'' из Сарајева док ''протутњи'' усташка бојна, он свештенопастирски одговорио: ја сам пастир свог народа! Како ја могу оставити овај мој народ и гледати како га ови проклети вуци растржу, убијају! Ја само и једино што могу чинити јесте да останем са својим народом и што буде њему нека буде и мени……………..Ове и овакве ријечи великог митрополита Петра толико су раздражиле усташког повјереника Босне фра Божидара Брала и његове бојовнике да су већ 12. маја 1941. године на дан успомене светог Василија Острошког светитеља извели из зграде митрополије и стрпали га у Сарајевски казамат. Тиме је отпочела његова Голгота која је била болна, тешка и дуга. ……………….Нека Бог његовим светим молитвама благослови наш град Источно Сарајево, нашу Митрополију, овај свети храм и све нас, браћо и сестре,……''