Препоручујемо
Страницу одржава
Ф О Т О Г А Л Е Р И Ј А
05.01.2020.
ИНТЕРВЈУ ЗА РАДИО ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ-е
Сарајево, 03. 01. 2020.
Ваше Високопреосвештенство,
Уз захвалност што сте нас примили дозволите да Вам у име Радија ФБиХ-не поставим неколико питања, а поводом великог празника Божића.
Питање 1)
У чему се огледа симболика хришћанског празника Божића?
Празник Божића је празник сјећања на оно што се догодило прије 2000 година у Витлејему Јудејском. А тада се роди оваплоћени Син Божији - друго лице Свете Тројице којег његова мајка Пресвета Богородица назва именом Исус, а што значи Спаситељ. Суштина овог празника и овог догађаја је у чињеници да је сам Бог посјетио народ свој. Он је Емануил, а што значи ”с' нама је Бог”. Управо у Витлејему Јудејском испунило се оно што је сам анђео Господњи рекао Пресветој Богородици на Благовијести да ће ,, оно што се роди бити свето и назваће се Син Божији” (Лк. 1., 28-35). Осим овог меморијалног значаја Божића, Божић је празник који има нај-јачи утицај на човјека и на свијет уопште. Божић кроз разне облике и форме слави читава васељена па чак и они народи и оне цивилизације које нису хришћанске, нити су ти народи хришћани. То је та велика сила и снага празника Божића да буде празник који све у себи обједињује, јер је празник Божије љубави. Зато он и јесте празник радости.
Питање 2)
Божић је празник породице. Да ли та институција данас има онолики значај колико би требало да јој припада?
Да – у неку руку Божић се може назвати и празником породице. Било је неопходно да се Господ Исус Христос роди у Светој породици. Зато је управо и Пресвета Богородица иако завјетована Богу од родитеља да служи у храму у вријеме које Бог благоизволи била обручена праведном Јосифу. То по јеврејском закону значи да је она постала законита (пред законом) његова невјеста, а он праведни (свети) Јосиф њен законити (пред законом) муж. Управо из тог законитог брака заручника праведног Јосифа и свете дјеве Марије родио се и законити син Исус, што значи да је Он пред законом син Јосифов. Иначе, у случају да Пресвета Дјева Марија није била заручена за праведног Јосифа и дата њему на бригу и чување, она би по Јудејском закону била каменована, а самим тим и сам плод утробе њене оваплоћени Логос Божији био би каменован. Дакле, о Божићу се може условно и говорити као о празнику породице, али не треба Тајну Рођења Сина Божијега доводити у неке наше обичајне и друштвене потребе. Уколико би ми Божић сагледавали са тог аспекта породице онда би се могло десити да се празник Божића посветовњачи.
Породица је основна ћелија и Цркве и друштва. Зато је веома битно да породица буде здрава ћелија, или сликовито речено здрав квасац, који ће замјесити и усквасати сво тијесто и Цркве и државе и друштва. Породица је дефинисана као света заједница љубав супружника – мужа и жене – са једне стране и њихових потомака као плода њихове заједничке љубави. Тако је Бог хтио и тако благословио рекавши: ,,рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њоме.”
Данас се поставља питање савремене породице. Свака породица је са временом и приликама у којима јесте и у култури којој припада. Важно је да се у породици развијају здрави породични односи, здраво васпитање дјеце и добри примјери родитеља. Дјеца у својим родитељима виде не само родитеље и хранитеље већ и више од тога – виде их као богове у маломе.
Питање 3)
Коју бисте божићну поруку послали вјерницима: како да праве вриједности разлуче од оних које то нису?
Праве вриједности су божанске и непролазне вриједности и оне које настају на том путу. Увијек је било и биваће различитих и разноврсних вриједности, како квалитетом тако исто и естетски. Да би се разлучила пшеница од кукоља треба чекати жетву рекао је Господ Исус Христос, јер током чупања кукоља могла би се ишчупати и пшеница. Разлучење вриједности у датим околностима у апсолутном значењу ријечи је немогуће. Тако и овдје у опредјељењу за праве вриједности треба бити мудар и разборит. Онај који тражи Праву и Добру вриједност наћи ће је као што пчела нађе нектар у природи. Онај који не жели праве вриједности неће их ни наћи. Он ће остати на релативитетима овога свијета.
Питање 4)
Који су обичаји карактеристични за Божић и који красе овај празник?
Наш Српски народ има много својих народних обичаја за Божић. Обичаји су многобројни како они припремни бадњачки тако исто и сами празнични. Али, свако село или сваки крај имају и неке своје специфичности, али основна обиљежја самог празника су:
- Одлазак у цркву на богослужење (молитву) како је то у којем крају;
- Трократно мирбожење у цркви и изван цркве са свима;
- Повратак кући и божићно поздрављање са - Мир Божији, Христос се роди!
- Дочек положајника (у неким крајевима);
- Заједничка божићна трпеза на којој се ломи чесница, итд., итд.
Обичаји божићни су различити и по средима - руралној или урбаној. Руралне или сеоске средине су много богатије у божићним обичајима од урбаних које не дају простора за све оно што би ми хтјели приказати за Божић. Из савремених урбаних средина скоро да су потпуно избачени традиционални рурални обичаји. Дакле, да закључимо да прилике и околности утичу на садржај и форму божићних обичаја.
Питање 5)
У чему се огледа духовни значај причешћа?
Причешће је врхунац свих светих тајни наше Цркве. Све друге свете тајне и сва молитвословља наше Цркве воде ка светој тајни причешћа. Шта је причешће? То је сједињавање човјека са Богом у тајни тијела и крви Господње. Господ је Самим-собом установио нови Савез човјека са Богом. Узео је хљеб и благословио га и рекао:,, узмите једите ово је тијело моје”. Потом је узео чашу са вином подигао к' небу, заблагодарио Богу и рекао:,, пијте из ње (чаше) сви, ово је крв моја Новога Завјета која се изљева за многе”. Дакле, суштина и значај причешћа је у Божанском давању Себе-самога човјеку у тајни Тијела и Крви Господње, с једне стране и примању тог Новога савеза са Богом од стране човјечанском. Светом тајном причешћа хришћани се освећују и посвећују. Они постају свети као што је свет Господ Бог наш. Будите свети! једна је од божанских заповјести.
Питање 6)
Шта бисте рекли о демографији, али и исељавању са нашег подручја?
Дефинитивно је проблем демографије горући проблем не само Српског народа, већ и свих других народа ових простора. Који је узрок томе? Није у питању један узрок. Много је узрока који су нас довели до црне статистике кад је у питању демографија. По нашем скромном мишљењу основни узрок овакве демографске кризе лежи у дехуманизацији човјека и друштва. Европа је човјека ствараоца живота претворила у средство за стварање њених материјалних интереса - капитала. Тиме је и сам живот човјеков, како лични тако и друштвени, дехуманизиран до те мјере да ништа не само да није свето већ нити вриједно. Све је обезврећено, па чак и брак и породица. Дехуманизација се огледа у екстремном егоизму и егоцентризму европског човјека базираног на погрешним учењима, прије свега римокатоличке цркве, а потом и осталих протестанских деноминација. А до којих су граница друштво и свијет дехуманизирани видјели смо најбоље у пролом 20. вијеку кроз свјетске и регионалне ратове. Нажалост трагедија свијета и човјека се наставља и у овом 21. вијеку и то пред нашим очима. Уништавају се и разарају древне државе и цивилизације, а народи тих држава се као највећи просјаци вуку по балканским шумама и друмовима. Породичне и сваке друге људске вриједности уништене су и да буде апсурд до краја такво стање се апологира ни мање ни више већ од самих преставника цркава и вјерских заједница. Дефинитивно приближавамо се крају ове дехуманизиране европске, условно речено, цивилизације
Исељавање је постало тренд. То је како би рекли млади in. Остати на огњишту и у својој отаџбини је ,,бљак” или out тако говоре млади. С' друге стране Европа, Америка, Русија и друге богате земље нуде и дају више и све оно што је младим генерацијама интересантно, не кажем корисно већ интересантно. Нуде им се добри послови и добре зараде. Истовремено људи одговорни за државу и народ не нуде им ништа. Управо живимо у ситуација погодној за исељавање, а то значи онемогућиш људима да раде и живе нормално и они ће отићи. То је данас БиХ-на.
Питање 7)
Ми живимо у добу модерне технологије. Шта кажете на честитке путем Facebooka, SMS-a, vibera ili WhatsAppa? Да ли је ово прикладан начин честитања?
Па то су ти нови облици, савремени облици и форме комуницирања. То је то савремено вријеме IT-ере за коју се толико заузимају неки политичари, попут Брнабићке и њој слични или истовјетни. То су та ај-ти времена и технологије у које нас немилосрдно гурају, а уствари нас заробљавају. Све је више овисника не од дроге већ од ај-ти технологије. Дефинитивно класичне честитке-разгледнице су прошлост. Ми лично штампамо честитке и шаљемо пријатељима. Али, треба рећи да сваки начин који није вулгаран је прикладан.
Питање 8)
Божићу претходи божићни пост. Колико траје божићни пост и који су циљеви поста?
Наш православни божићни пост траје шест седмица, или тачније 40 дана. Циљ поста је да се човјек кроз уздржавање од масних јела и силовитих пића, припрема за Божић, да буде достојан и празника Божића и саме заједнице са Богом. У причи о господаревој трпези о томе говори сам Господ Исус Христос. Наиме, на трпезу коју приготови човјек домаћин дођоше многе званице, али дође и један који није био обучен у прикладно одијело. Домаћин га упита, а како си ушао за моју трпезу у тако неприкладном одијелу? Господар нареди те га избацише напоље. Човјек се постом, молитвом, покајањем и исповјешћу припрема да буде достојан трпезе коју Господ припрема за нас. Човјек мора бити достојан заједнице са Богом. У томе је значај и вриједност поста да као средство послужи човјеку.
Питање 9)
Божићна еванђеља нуде читав низ ликова који нам помажу да истински прославимо Божић. Штавише, како га аутентично живјети сваки дан. Да ли бисте нам истакли ове ликове?
Уистину сте то лијепо констатовали. Много је ликова у догађају овог празника . Осим свете породице – Боголаденца Христа Емануила, Пресвете Дјеве Марије и праведног Јосифа - имамо анђеле небеске који пјесмом славе Бога на висинама, најављују мир на земљи и добру вољу међу људима. Затим, ту су трудољубиви и простосрдачни витлејемски пастири који пођоше да виде шта им то анђели јавише. Ту су мудраци са истока – звјездари који пратећи звијезду од истока дођоше у Јерусалим и упиташе гдје је Цар Јудејски који се родио? Они стигоше у Витлејем и поклонише се Христу Господу и дариваше га богатим даровима. На жалост, имамо ту и негативних ликова као што је Ирод велики који почини до тада нечувени злочин над невином дјецом у Витлејему. Упечатљив је страх који је обузео јерусалимљане када им мудраци са истока јавише да се родио Цар Јудејски. Страх је долазио из два правца. Прво из њих самих јеусалимљана. Они и синови Израиљеви нису били спремни ни да чују, а камоли да прихвате, причу о рођењу њихова цара. Они су се до те мјере глобализовали у грчко-римском имеријализму да им није могао помоћ нити Макавејски рат, а још мање вијест о рођењу њиховог цара. Други извор страха долазио је од самог Ирода великог, који је сву суровост своју управо у Витлејему показао. Истог сценарија уплашио се и сав Јерусалим и читава Јудеја.
Питање 10)
Четврто еванђеље не садржи догађај Исусова дјетињства, већ започиње химном о Логосу – Речи. На шта нас подстиче еванђелист Јован?
Тројица еванђелиста Лука, Марко и Матеј називају се синоптичарима. То значи да они врло често пишу о истим догађајима из живота и рада Господа Исуса Христа. Они се у многим детаљима слажу, али међу њима има и разлика. Најконцизнији у писању је еванђелист Марко, а најнаучнији је апостол Лука. Он је прво испитао подробно шта се догодило од самог почетка почевши од првосвештеника Захарија и рођења Светог Јована крститеља па све до Вазнесења и Силаска Светога Духа на апостоле.
С' друге стране Еванђелист Јован је први и прави богослов у пуном значењу те ријечи. Бити богослов значи имати знање (науку) о Богу и ту науку изложити на начин како је учинио Свети Јован богослов. Он почиње своје своје еванђеље са прапочетком свега и користи имперфекат(бјеше) да би несвршеним прошлим временом изразио што боље науку о Богу. Он нас дакле подстиче на размишљање не само о томе шта се десило на земљи већ о томе ко је Исус Христос? Он је у почетку Логос, Ријеч, све кроз њега постаде што постаде и он постаде човјек.
Кад год се бавимо тумачењем Светог Јована богослова и његовог еванђеља имамо утисак да је Свети Јован Богослов осјетио велику опасност да хришћани његови савременици почну поимати Христа Господа као једног од пророка, као што га поимају и прихватју муслимани. Дакле, не као месију, не као искупитеља и спаситеља, већ само као пророка и учитеља, а то је потпуно погрешан приступ. Господ Исус Христос је Он оваплоћени Логос Божији – Син Божији који се ради нас и ради нашега спасења оваплотио. Он је постао Богочовјек Исус Христос и Син Божији и Син Човјечији. Управо на то нас подстиче Свети Јован Богослов својим еванђељем.
11) Ваша Божићна порука!
Па све ово што смо казали је божићна порука. Свима желимо срећан и благословен Божић молећи се Богомладенцу Христу да у радости и весељу дочекамо и прославимо Божић. Срдачно све поздрављамо радостним поздравом:
МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!
АЕМитрополит дабробосански
Х Р И З О С Т ОМ с.р.
Издвајамо
ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ
САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ
Фото галерија Митрополије
Дабар - Издавачка кућа Митрополије
ВИЈЕСТИ ЈАНУАР; ФЕБРУАР; МАРТ 2018.г.