|

Loading...
Препоручујемо

   
 
 
     
Страницу одржава

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2016.г
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2017.г.
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2018.г. |

10.09.2019.
ВЕЛИКИ ДАН И ВЕЛИКИ ИСТОРИЈСКИ ДОГАЂАЈ У СТАРОМ БРОДУ НА ДРИНИ
Ово је ДАН којег створи Господ и ДОГАЂАЈ за историјско памћење. Овим би се могао описати данашњи дан, СУБОТА, 7. СЕПТЕМБАР 2019. ГОДИНЕ и догађај у Старом броду на Дрини. Оно што би сакривено од нас и од историје Бог на чудесан начин објави и оно што за људе бјеше немогуће Бог благослови да буде. Након 77 година таворења у дубинама ријеке Дрине мученици старобродски 1942. године данас се прославише на најсвечанији начин. Након 77 година дођоше им у посјету и на поклоњење епископи, свештеници, народни преставници, умјетници, глумци и вјерни народ божији.

Дођоше сви као Црква божија да им се поклоне, да се са њима молитвено сједине, да их осјете у свим њиховим патњама и мукама, и да виде оно што су у скорије вријеме слушали да се у Старом броду на Дрини гради и подиже спомен-музеј мученицима који 1942. године бише побијени, масакрирани и у ладну Дрину бачени, а жеви у Дрину сатјерани од стране хрватско-муслиманских усташа. Дођоше да посјете оне који императивно од комуниста бише заборављени и избрисани из нашег памћења и сјећања. Данас, 7. септембра 2019. године , они добише право јавности и историјског свједочења. Спомен-музеј са изливеним статуама свједочи сву трагедију и агонију догађаја из марта мјесеца 1942. године.
Овом уистину великом дану и великом историјском догађају претходили су догађаји и радње од 2017. године.

Наиме, у касну јесен 2017. године Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански посјетио је Стари брод. Са њим је између осталих био и Господин Новица Мотика, архитекта из Зворника. Размишљало се и разговарало о изградњи једног спомен-музеја, који је већ био почет од се гради. Крајем 2017. и почетком 2018. године ''пало'' је идејно рјешење, које је током 2018. године разрађивано и добило своје коначно рјешење од арх. Мотика Новице. У веђувремено јавила су се два велика човјека који су изказали велику љубав и добру вољу да подрже идеју изградње спомен музеја старобродским мученицима. Били су то Господа Спасоје Албијанић из Бијељине и Миодраг Давидовић из Никшића. Њиховом добротом и ревношћу, као и ревношћу протојереја-ставрофора Драгана Вукотића и самог арх. Мотика Новице реализована је велика идеја да се на обали ријеке Дрине у Старом броду подигне овај уистину импозантан спомен-музеј.

Данас је молитвама и благословом Митрополита Хризостома дабробосанског и епископа: банатског Никанора, британско-скандинавског Доситеја, будимљанско-никшићког Јоаникија и аустријско-швајцарског Андреја спомен-музеј благословљен и освештан. Освештању су између осталих присуствовали предсједник Републике Српске Госођа Жељка Цвијановић, Предсједник Владе Републике Српске Господин Радован Вишковић, српски члан предсједништав БиХ-не Господин Милорад Додик, министар унутрашњох послова Р.Српске Господин Драган Лукач, министар рада и борачко-инвалидске заштите Господин Душко Милуновић, здравства и социјалне заштите Господин Ален Шеранић и други.
Мноштву присутних обратили су се: митрополит дабробосански Господин Хризостом, високопречасни протојереј-ставрофор Драган Вукотић, Господин Спасоје Албијанић, предсједник Владе Р.Српске Господин Радован Вишковић, српски члан предсједништва БиХ-не Господин Милорад Додик и предсједник Р.Српске Госпођа Жељка Цвијановић, која је адекватним одликовањем одликовала: протојереја-ставрофора Драгана Вукотића, Господина Миодрага Давидовића, Господина Спасоја Албијанића и Господина арх. Мотика Новицу. У наставку изведен је упчатљив кулурно умјетнички програм у режији глумице Иване Жигон.

У свом обраћању Високопреосвећени митрополит Хризостом, дабробосански је казао:
''Браћо и сестре, НАРОДЕ Божији,
ПОМОЗ БОГ!
Наш велики пјесник стојећи на обали Јонског мора тик изнад плаве гробнице, заповједнички узвикну и рече:
'' Стојте! галије царске, спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом!
Опјело гордо држим у доба језе ноћне
над овом светом водом!
Он велики Милутин Бојић - пјесник најтананијих емоција бола и туге, пошто отслужи опјело изнад плаве гробнице, објасни свјетским бродарима зашто да зауставе њихове галије и зашто да газе тихим ходом, па рече:
Ту на дну, гдје шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Стојећи данас овдје на обали ријеке Дрине и пред Вама, дрхтим и страх ме обузима на помисао да вас попут великог пјесника потсјетим да овдје, поред нас, у дубинама ове хладне Дрине ЛЕЖИ ГРОБЉЕ НЕВИНИХ, ЛЕЖЕ НАШИ МУЧЕНИЧКИ ПРЕЦИ, СТАРЦИ И СТАРИЦЕ, ЖЕНЕ И ДЈЕВОЈКЕ, ДЈЕЦА И НЕЈАЧ!
Смијем ли да Вас позовем: да мирно станемо и помолимо се за њих, које хладни валови ове ријеке покривају већ 77 година и да им отпјевамо: ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ! Све данас што чинимо је посебно опјело за њих који нас 77 година чекаше да дођемо, да их обиђемо и помен им учинимо.
Страх ме је да неком сувишном ријечју не пореметим њихов мир и покој - њих које немирници овога свјета овдје побише, масакрираше и у хладну воду бацише, као и оних, који да би се заштитили од безчашћа сами се у њу бацише.
Потсјетимо се да је те давне 1942. године ова хладна ријека постала ''храм тајанства и гробница тужна'' више од 5500 невиних Срба Сарајевско-Романијске регије и шире. Овај злочин геноцида над Српским народом, којег починише хрватско-мусламанске усташе предвођене Јуром Францетићем, остаде забрањено сакривен и прикривен од очију историјске јавности пуних 50 и више година.
У име лажног југословенског братства и јединства није се смјело јавно говорити о злочину на Старом броду. Кришом се шапутало да дуварови не чују о старадњу на Старом броду. Ево дође дан и година, и даде Бог слободу да их се, не само, сјетимо, о њима говоримо и пишемо, већ и да им СПОМЕН-МУЗЕЈ ПОДИГНЕМО И ОТВОРИМО! Ово је велики дан! Ово је историјски догађај који ће остати записан у историји наше Цркве и нашег Народа.
Зато заблагодаримо Богу за све и сва, а данас и за овај велики дар и дан да смо данас овдје сабрани у име наших невиних мученика и страдалника, у име љубави и доброте која се овдје чудесно пројавила, у име принесене жртве. Све што овдје видимо је чудесна жртва Господу, жртва коју принесоше неколицима наше браће. Зато, нека Господ данас све нас благослови, а прије свега оне који се највише потрудише око наших мученика.
Прије свих нека Господ благослови сваким добром:
1) нашег оца проту Драгана Вукотића који неуморно са људима добре воље ради на подизању културе сјећања и помињања невиних мученика као и на изградњи овог меморијалног комплекса на Старом броду;
2) нашег Господина Мотика Новицу, архитекту из Зворника, који је својим пројектом и свеукупним залагањем око изградње и уређења овог Спомен - музеја заслужио највише поштовање и благодарност;
3) нашу браћу и српску Господу Спасоја Алибијанића из Бијељине и Миодрага Давидовића из Никшића, који из чисте љубави и пијетета према невиним жртвама, подигоше овај Спомен-музеј староброским жртвама 1942. године. Њихов сусрет са Старим бродом на Дрини и доживљај парастоса и комеморације 2018. године био је толико јак и упечатљив да су одлучили да ово дјело подигну у славу Божију, а у спомен свих невиних српских жртава. У име свих нас овдје присутних и у име свих невино побијених Старобродских жртава 1942. године, у своје лично име и у име митрополије Дабро-босанске велико хвала нашој браћи Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу, Новици Мотики и оцу Драгану Вукотићу. Наша Света Црква ће ваш труд, ваш примјер, рад и прилог наградити адекватним одликовањим.
Нека Господ прими овај ваш принос, нека га благослове свети мученици Старобродски.
Поздрављамо и све вас, браћо и сестре, Вас ваше Екселенције и Господо и захваљујемо Вам на вашем доласку и изказаном поштовању према Старобродским мученицима.''
Љетописац РаНиКо




АРХИВА ВИЈЕСТИ 2018.г.
|


ПРОГРАМ СЛУЖЕЊА ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИТА ДАБРО-БОСАНСКОГ ГОСПОДИНА ХРИЗОСТОМА У ЈУНУ, ЈУЛУ И АВГУСТУ МЈЕСЕЦУ
2019. ГОДИНЕ
Издвајамо

ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ

САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ

Фото галерија Митрополије

Дабар - Издавачка кућа Митрополије

Нови број часописа "ДАБАР"
АРХИВА ЧАСОПИСА "ДАБАР"

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2016.г
АРХИВА ВИЈЕСТИ 2017.г.
ВИЈЕСТИ ЈАНУАР; ФЕБРУАР; МАРТ 2018.г.
|
|