Страницу одржава
ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЈАБУЧКА - УСТИКОЛИНА
Храм Силаска Св. Духа на Апостоле, УСТИКОЛИНА
Храм Преображења Господњег, ЈАБУКА
Градња цркве у Устиколини почела је 24. фебруара 1936. године на месту Ћелији, где је већ била стара црква за коју се не зна кад је грађена. Нешто камена је извађено на месту где је била стара црква а остала количина камена је купљена од Шерифа Бећирбашића. Темељи за нову цркву су освећени 1. јуна 1936. године. До септембра месеца исте године црква је укровљена. За даље радове није било новца. Одлучено је да се купи звоно и организује свечано освећење како би се прикупио прилог за довршење храма. Пошто није било новца за звоно замољен је Никола Губерина, Србин из Карловца (Хрватска), који је у Фочи куповао орахове пањеве и извозио у иностранство, да приложи цркви у Устиколини једно звоно. Никола је купио звоно у ливници Јеврема Поповића у Јагодини и датум освећења је одређен за 4. октобар. И поред лошег времена у заказани дан стигао је у Устиколину митрополит Петар (Зимоњић), који је осветио звоно уз саслужење свештеника: Лазара Косорића, Василија Јовичића и ђакона Богдана Капора.
Црква у Устиколини је освећена 21/8. јуна 1937. године. Осветио је митрополит Петар (Зимоњић). На освећењу, краља је заступао пуковник Бајо Станишић а бана зетске бановине др Бранко Томић. До краја 1937. године подигнута је поред цркве и парохијског дома ограда, а уз парохијски дом још и штала и шупа за дрва. Године 1939. у црквеној порти, поред школске зграде, подигнута је нова зграда са три одељења у којој је отворена Српска читаоница. Проширење цркве започето је фебруара месеца а завршено марта 1941. године. Проширење је добијено затварањем простора испод звоника. Непун месец дана по завршетку радова немачке трупе су на Велики Петак ушле у Устиколину. Парохија јабучка се нашла у НДХ. Свештеник Новак Станојевић је побегао у Србију.
Током рата муслиманска полиција је у цркви у Устиколини уништила све што се могло уништити. Остали су само зидови и полупани прозори. Партизани су 1944. године срушили до темеља парохијски дом, шупе и остале просторије. Тада су страдале матичне књиге, канцеларијски материјал и Летопис цркве јабучке.
Од 1943. па до 1945. године у цркви у Устиколини није служено. После рата вратио се свештеник Новак Станојевић. Прва Литургија је одслужена 25. марта 1945. године и причешћен је народ јер је био велики пост. Уједно се почело са обнављањем храма. Убрзо је свештеник Станојевић ухапшен па се и са обновом цркве стало. Тек маја 1956. године Грујо Мојевић је урадио привремени иконостас. Црква је освећена 2. септембра 1956. године. Залагањем пароха Лазара Васиљевића на темељима старог парохијског дома подигнута је 1967. године црквена кућа са три просторије.
Градња новог парохијског дома у Устиколини почела је 1975. а завршена је 1977. године. Освећење дома је одложено док се генерално не обнови храм. Радови на храму су почели 1981. а завршени 1985. године. Освећење храма и дома извршио је 21. јула исте године митрополит Владислав уз саслужење епископа Зворничко-Тузланског Василија и више свештеника. У последњем рату 1992. године црква Св. Тројице у Устиколини и црквена кућа нису оштећени. После потписивања Дејтонског споразума Устиколина је припала Федерацији БиХ што је узроковало исељење српског становништва са свештеником 1995. године.
Црква у Јабуци – Модро поље
Градња цркве у Јабуци започета је у јесен 1936. године. Укровљена је у јесен 1937. године. Звоно је освећено у недељу 24. октобра 1937. године. Освећење је извршио месни парох Новак Станојевић. Црква је завршена и освећена на Спасовдан 2. јуна 1938. године. Освећење је извршио Василије Јовичић, парох фочански по благослову митрополита Дабробосанског Петра. Црква у Јабуци није страдала за време Другог светског рата. Седамдесетих година ХХ века месни парох Лазар Васиљевић је почео градити црквене куће. Храм је генерално обновљен 1990. године. У последњем рату муслимани су 23. јула 1992. године минирали цркву Св. Преображења и црквену кућу у Јабуци. Црквено звоно и крст са храма налазе се у порти фочанске цркве.
Парохију јабучку пре Другог светског рата и кратко време током рата опслуживао је свештеник Новак Станојевић. После 1945. године парохију су опслуживали свештеници: Павле Кочевић; јеромонах Георгије Веселиновић; Драгомир Петровић 1948; Милан Илић 1949; Душан Веселиновић 1952; Мргуд Косорић 1953-1957; Милош Минић 1957-1966; Лазар Васиљевић 1966-1973; Миломир Ковач 1973-1985; Богдан Смиљић1985-1994 и Горан Терзић 1994-.
