Страницу одржава
ЦРКВЕНА ОПШТИНА СОКОЛАЦ
Храм св. пророка Илије, СОКОЛАЦ
Храм св. великомученика Георгија, СОКОЛОВИЋИ
Храм Свих Светих, ХАН СТЈЕНИЦЕ
Храм св. Петке, војничко гробље, СОКОЛАЦ (у изградњи)
Парохија се налази на гласиначкој висоравни, која се простире између планине Деветак са источне стране и Романије са западне стране. Парохијска црква посвећена Св. пророку Илији као и седиште парохије налазе се у Сокоцу. Црква је грађена од 1876. до 1882. године. Осветио је митрополит Дабробосански Сава Косановић. Живопис и иконе урадио је између два рата Роман Петровић, сликар.
Априла месеца 1941. године цркву су бомбардовали немачки авиони. Том приликом у пожару је страдао живопис и иконостас са црквеним инвентаром. Истовремено усташе су у парохијском дому уништиле црквену архиву. Због усташког терора свештеници и верници су напустили парохију и склонили се у Србију. По завршетку рата парохијани су се вратили на своја згаришта. Вратио се и свештеник Вељко Мијатовић, кога су стрељали партизани 1946. године. Други свештеник Милош Јевђевић је напустио свештеничку службу, тако је парохија остала без сталног свештеника. Од 1946. до 1949. године комунистичке власти су претвориле цркву у житни магацин. Протојереј Драгољуб Савић из Сарајева је од 1949. до 1967. године опслуживао парохију али му власти нису дозволиле да врши богослужења. Доласком јереја Милосава Видаковића за сталног пароха 1967. године ситуација се променила. Обновљена је црква и парохијски дом. Мало освећење цркве извршио је на Покров 1971. године митрополит Дабробосански Владислав.
За прославу стогодишњице цркве на под су стављене керамичке плочице и урађен је нов иконостас. Иконостас од јаворовог дрвета израдио је Миливоје Рудовић, дуборезац из села Јеловци код Хан Пијеска. Иконе на платну је израдио Драгослав–Павле Аксентијевић, академски сликар из Београда. Нови иконостас је осветио митрополит Владислав 1981. године.
Током рата у БиХ 1992. године умро је митрополит Владислав у избеглиштву у Србији. За митрополита Дабробосанског изабран је епископ Далматински Николај (Мрђа). Због ратног стања митрополит Николај је привремено пренео седиште на Соколац а тиме је црква Св. пророка Илије постала саборна. Одлуком митрополита Николаја М.бр.346/93. црква Св. пророка Илије названа је Романијска Лазарица. Од тада, у недељу по Видовдану, на нивоу епархије, код цркве се одржава духовни сабор посвећен Видовдану.
Филијална црква Св. великомученика Георгија у Соколовићима саграђена је 1982/83. године. Осветио је митрополит Владислав 1984. године.
Свештеници гласиначко-кошутичке парохије: Лазар Орашанин +1899; Јевто Косорић +1888; Гаврило Косорић +1899; Стево Косорић +1905; Василије Косорић +1926; Петар Ћосовић +1918. Између два светска рата били су пароси: Гавро Гашић, Јован Ајвазовић, Милош Јевђевић и Вељко Мијатовић. Парохију су опслуживали Славко Трнинић 1947-1948. и Драгољуб Савић 1948-1967. године. Потом следе свештеници: Милосав Видаковић 1967-1976; Милорад Љубинац 1976-. Године 1994. и 1996. од гласиначко-кошутичке парохије формиране су три парохије. Другу парохију опслужује од 1994. године Миле Рацковић а трећу од 1996. године Момир Васиљевић.
