Loading...

 

 

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

Божићна посланица - Сарајево, децембар 2007
Н И К О Л А Ј
ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ, СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ ЕПАРХИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ, СВЕМУ НАШЕМ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА ДУХОВНИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШИМ, ОД БОГОМЛАДЕНЦА БЛАГОДАТ, МИЛОСТ, МИР И БЛАГОСЛОВ, СА СВЕРАДОСНИМ И ДРЕВНИМ ПОЗДРАВОМ:

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Велики празник ХРИСТОВО РОЂЕЊЕ дочекује се у слави с посебном радошћу. Дочекује се песмом: ''Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља'' (Лк. 2,14). Радујемо се Христовом Рођењу, јер је прорекао пророк: ''Изаћи ће шибљика из стабла Јесејева, и изданак из корена Његова изникнуће. И на Њему ће почивати Дух Господњи. Дух мудрости и разума, Дух савета и сила, Дух знања и страха Господњега'' (Ис. 11, 1-2).

Време пре Христовог рођења, са моралне стране, је као јака зима у којој су душе потамнеле, ''јер ће поћи свако својим путем'' (Пс. 53,6). Колико леда и студени греха беше у тим народима залазећег сунца. Код њих беше више врста гордости, као: расна, техничка, организациона, филозофска, књижна и друге. Све њихове гордости су нека више, а нека мање, вештине људске.

Нема сумње, Господ Богомладенац дошао је у времену када је најпотребнији, јер студен греха је све више окивала свачије срце и душу, заустављала народни прогрес, ометала народно благостање. Као да тада није било изгледа за весело и плодно пролеће, али се ипак очекивало. Пророковано је да ће доћи, промене наступити и код многобожачког света. Да ће новорођени Богомладенац загрејати хладна срца мрачних душа..

ИСПУЊЕЊЕ ОБЕЋАНОГ

Уочи Божића сви очекујемо нешто значајно. Дошао је дан када су црквена звона објавила долазак Христов, када су срца наша заиграла и када су се припремили путеви Господњи. То је на 800 година пре Рођења Христовог предсказао пророк Исаија: ''Несазнативи, Надсуштаствени, Невидљиви биће рођен од жене као дете'' (Ис. 52,4). Дакле, наста време наше духовне радости, а почесмо се у радости поздрављати: ''Христос се роди и Заиста се роди''!

Сада ћемо се најбоље сетити и оценити шта представља земља зими? Она представља мртваца положеног у гроб, покривен белим покривачем. Студен и мраз обитавају свуда; дрвеће залеђено, мртво. Узалуд се напрежемо да ослушнемо цвкут птица, али га не чујемо. На моралном плану, овако бива са старозаветним светом. Предпотопски и послепотопски свет прозази. Рођењем Христовим Нови Адам Христос замењује палог Адама благовешћу о рођењу од Дјеве Марије, својим Рођењем, Крштењем у Јордану, својим страдањем, смрћу, Васкрсењем, Вазнесењем и са нашим телом седањем на престолу, са десне стране Бога Оца. Дошло је време када се поново молимо: ''Господе, грех младости моје и незнања мога не спомени; по милости твојој помени ме Ти, ради доброте твоје, Господе'' (Пс. 24,7; ср. Ис. 54,4)

ПРОЛЕЋЕ НОВОЗАВЕТНЕ ЦРКВЕ

Христовим Рођењем је настало пролеће Новозаветне Цркве и све се буди. Јеванђељем Христовим настаје нови живот. Сунце Господ Христос загрева сваку верујућу душу. Бели плашт духовне хладноће нестаје загреван благодаћу Божијом. Поново жуборе потоци јеванђелских врлина и све се покреће силом Божијом да прилазимо Њему. А ми као верујући себи говоримо: ''Узмимо срца наша у руке наше и подигнимо их ка Богу''. То су наша озрачја, наша величина и осветљавање нас и других. Тако, све се облачи у нову одећу, у живот у Богу и по Богу. Исто тако, упитајмо се: Ко пробуди из дубоког сна заспалу царицу-земљу, да би поново пронашла своју лепоту, своју лепо украшену скупоцену одећу?

Ми у Новозаветној Цркви сведоци смо дејства земљине силе. Витлејемски Богомладенац и као дете и као одрастао разгони магле, загрева земљу, буди цвеће разних боја и мириса, покреће пшенична зрна, улази у кошнице трудољубивих пчела, сагорева скривнице разноразних трутова.

ГОСПОД ХРИСТОС ЈЕ СВЕ ПРИСУТНИЈИ МЕЂУ НАМА

Христовим Рођењем свуда и свугде се уноси светлост, радост, живот, топлина, проповеда се нова наука и чине чуда. Присутни су увек констатовали да се ''овако нешто до сада није видело у Израиљу''. Он је Онај који ''трске стучене неће преломити и светила запаљена неће угасити, док правда не одржи победе. И у име Његово уздаће се народи'' (Мт. 12,20-21). Такође, пророк Исаија говори: ''Бог је спасење моје, уздаћу се и нећу се бојати, јер ми је сила Господ Бог, Он ми је Спаситељ. Са радошћу ћете црпити воду са извора овог спасења'' (Ис. 12,2-3). Он својом Божанском силом мења, обнавља, посвећује. А ми се вером својом излажемо томе утицају. Проверимо апарат своје душе као што су то чинили Срби светитељи, да бисмо постали угодни за схватање Божије силе. Затегнимо жице своје душе да бисмо ухватили таласе, да бисмо постали апостоли бар у маломе, апостоли живе Цркве Христове. Учинимо то да бисмо пробудили јадно човечанство у овом тужном времену света и Европе којој припадамо, чешће понављајући ону молитву: ''Царе небески ... дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси Благи, душе наше''

ЧОВЕК БОЖИЈА ТВОРЕВИНА, ВЕОМА ЈЕ СЛОЖЕН

Човек се рађа и живи са мноштвом нагона и потреба, као и у погледу интелектуалности прохтева. Има потреба телесних и потреба духовних, уметничких, естетских и моралних. Задовољење првих ствара живот: биљни, животињски, живот без духовних тежњи, без идеала, без виших циљева, што у строгом смислу није живот него животарење. То је груби, нижи циљ живота. У таквом животу, када дође до негативних последица, људи не траже Божију помоћ, него се обраћају разним врачарама, и тиме стварају себи још веће душевне тешкоће.

Такве позивамо са овога светога места да се тих глупости одмах оставе и као покајници, као слика и прилика Божија, врате свом Творцу и својој Цркви, која је бања њиховог поновног душевног препорода. Уз помоћ науке народ својим радозналим умом, сваким новим поколењем све боље и боље упознаје научна достигнућа свога рада. Тачније човек одређује своје способности и постаје искуснији у управљању природним силама. Али то није све!

Човек није само посматрач светске драме. Он је лице које дејствује и непосредни је њен учесник. Он је морално биће. Непоречено је да је лакше очврснути људски и физички организам, учинити га издржљивијим, окретнијим, богатијим, тј. обогатити ум разноврсним знањима, развити укус за лепо, него изградити у себи чврст морални живот, морални карактер, упутити себе на тражење вечне правде и душевне лепоте.

ЧВРСТ МОРАЛНИ КАРАКТЕР

Управо ово је најглавније у човековом овоземаљском животу. Римски мудрац Епиктет вели: ''Учинићете огромну услугу држави ако подижете висока здања. Постарајте се да уздижете душе ваших суграђана, зато што је боље ако се људи са високом душом смештају у малене колибе, неголи ако се ниске душе крију у огромним дворовима''! А у вези изградње човекове моралне личности Русо вели: ''Великаш може бити свако, али бити човек, није сваки у стању без одлуке своје слободне воље''. Свети Тихон Задонски каже: ''Нема славније побете од победе над самим собом'', док Тома Кемпијски додаје: ''Ко самога себе држи у потчињености тако да се груби инстинкти покоравају разуму, а разум у свему да се покорава Богу, тај је прави победник над собом и тај је господар света''.

Сјенкијевич, у књизи : ''Кво Вадис'' (Quo Vadis), пише о хришћанским, не тако честим, домовима у Риму, који је у време Нероново хучао од вреве, од тријумфалних похода и парада, од дворских интрига и политичких борби, од гладијаторских игара и утакмица сваке врсте, а у свему томе учествовали су разни слојеви римског становништва. Наиме, римски племић Петроније посетио је један хришћански дом. Прво што му је пало у очи био је тај хришћански мир. Домаћин куће Аурелије Плауције зрачио је миром, па његова жена, његов синчић и његова усвојеница девојка Лигија; у дому је владао неки сјај, ''нека благост и нека ведрина ... која је потицала управо из живота којим је живела та породица''. Када је Петроније видео и осетио све то, просто су му се отеле речи: ''Како је различит ваш свет од света којим влада наш цар Нерон''!

Обраћајући се свима вама, браћо и сестре на простору Епархије дабробосанске и шире од ње, као и нашој браћи који су напустили своја огњишта и отишли у далеки свет, желим вам да живите по вери својих отаца, по вери своје Цркве. Да свугде будете пример за углед, да се сећате и материјално помажете своју Цркву, да обновимо ваше порушене и оштећене цркве, као и да помажете своју браћу у својој земљи. Да озбиљно размишљате о повратку у свој завичај. Тамо где сте, увек ћете бити туђинци и дошљаци, а на својим огњиштима домаћини. Са мислима у овој нашој Божићној поруци желим да свима честитам празник Христовог Рођења с поздравом:

ХРИСТОС СЕ РОДИ!
И
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Срећна Вам и Богом благословена нова 2008. година.