|
Loading...
|
Светосавска посланица - Сарајево, јануар 2006 НЕКА ЈЕ БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНА СВИМА Светосавље свагда говори о Богу као о извору истине, морала и љубави. Оно наглашава да су људима неопходни натприродни закони како би били обасјани свјетлошћу јеванђелских врлина, били надахнути љубављу према истини и добру. Љубав, истина и морал благосиљају и обогаћују колијевку, буде зраке знања и изводе човјека на пут истине. Свети Сава учи да нас нико не може учинити јунацима до истина, али не истина забиљежена у књигама, него истина проживљена у људским душама. О овој истини и љубави пише онај њемачки свештеник док говори о Србима, који су увек жељели да постану апостоли мира: Када су покидане логорске жице (у Њемачкој) и када се пет хиљада живих српских костура расуло слободно по нашој земљи, они су миловали нашу дјецу, поклањајући им бомбоне, мирно разговарајући са нама. Срби су, дакле, миловали дјецу оних који су њихову отаџбину у црно завили. Тек сада разумијемо зашто је наш велики пјесник Гете учио српски језик. Сада тек схватамо зашто Бизмаркова последња ријеч на самртној постељи бјеше -Србија! Та побједа је већа и узвишенија од сваке материјалне побједе! Такву побједу, чини ми се, могли су извојевати и задобити само Срби, одгајани у њиховом светосавском духу и јуначким српским пјесмама, које је наш Гете тако много волио... Отац Светога Саве, Свети Немања (11141200), у монаштву преподобни Симеон, око 1170. године дошао је на престо брата му Тихомира, и свим силама се трудио да своју земљу учврсти политички и економски. На државном сабору у Расу, 1196. године, одрекао се престола у корист свога средњег сина Стефана ријечима: Чеда моја драга и одгојена мноме, ево знано је свима вама, како Бог својим промислом постави мене да владам ... Све вас к’о своју дјецу одњеговах, ево сад, и научих вас како да се држите правовјерне вјере. Чеда моја драга, не заборављајте учења својега и правовјернога закона, мноме установљеног. Јер овога држећи се, имаћете Бога за помоћника себи и Пресвету Богородицу, и моју, ако и грешну, молитву. А сада отпустите мене, господара свога с миром, да виде очи моје спасење, које је спремио пред лицем цијелог свијета на откриће народима и у славу вама. Свети Сава Немањић (на крштењу Растко) (1175-1235) само је двије године управљао Хумском земљом. Изненадно је напустио овосвјетске послове и отишао у Свету Гору, у руски манастир Пантелејмон да би се замонашио у Русику. Он је веома велика и значајна личност у историји рода свога. Подизао је манастире и стварао од њих културне и просвјетне центре. Остварио је независност Српске цркве 1219. године. Посвећивао је и постављао епископе на новоосноване епархије, и био први српски Архиепископ са сједиштем у манастиру Жичи. Два пута је учинио поклоничко путовање Светим мјестима, а преминуо је у Трнову, у Бугарској, 1235, значи, тачно прије 770 година. У говору који је одржао о годишњем помену своме оцу, преподобном Симеону, Свети Сава истиче да Бог зна сваку љубав према њему, Симеону. Даље казује присутнима: Подражавајте дјелима оца нашега која видјесте, имајте вјеру праву, правду и суд, смјерност и кротост, љубав према ближњем, дарежљивост према убогом, милост према свакоме, и једнороднима крштенима, који су вам под влашћу, знајући да је и ваш и њихов Господ на небесима, и Бога прославимо говорећи: Диван је Бог у светињи својој и свети Његови, у којима Бог удиви сву вољу своју, славимо их, да им достојно и по могућству подражавамо у свим добрим дјелима к Богу. Наши велики преци су упоређивали Светог Саву са стубом који је Бог одредио да дању и ноћу свијетли и блиста у Српској цркви и српском народу кроз васцијелу нашу историју. И доиста, Свети Сава је вијековима стајао и непорочно ходио творећи правду и говорећи истину из срца свога (ср. Пс 12,2), указујући Србима на путеве којима имају ходити у свакој прилици и неприлици. Тако, он је наш Мојсије, наш највећи српски светитељ, духовни и народни вођа и први архипастир наше Цркве, а самим тим и народа. Савина уста нису говорила о гордим људским дјелима, пошто се он пред лицем Божјим показивао и истицао у правди. Из свог дубоког аскетског искуства знао је да ћеш са светим човјеком бити свет и са недужним недужан (ср. Пс 18,5), али је такође знао да ћеш са изврсним бити изврсан, а са изопаченим бићеш и ти другачији (Пс 18,6). Данас, на Савиндан, заједнички дијелимо трпезу нашег заједничког образовања, културе и вјере. Ваистину, наше симпатије биће увијек тамо гдје се лепрша свијет слободе, вјере и културе. Они који би хтели да ово пригуше у светосавском народу, неће имати успјеха, и, наравно, ни части у таквом подухвату. Наша Црква и наша историја морају нам свагда бити живе учитељице христоносног живота. Из живота својих славних предака црпимо добре примјере како бисмо се из њихових великих дјела учили шта је све могуће постићи из љубави према њима и према другим великим личностима. И данас, ми смо Црква и народ који је својом крвљу исписао многе странице своје историје, и шире од тога. Ми ћемо и даље имати своје мјесто под сунцем и у свијету, уколико се не удаљимо, прије свега, од Светог Саве и његовог духа, а с друге стране, уколико се својом културом и прошлошћу уздигнемо до оне висине на којој стоје најнапреднији народи свијета. Тек тада наш народ српски биће украшен хармонијом и духом слоге, па ће бити све више истинољубивих међу синовима српским. Ни у личном животу не смијемо прибјегавати самовољи и себичности. Та психолошка чињеница биће добит у нашем духовном и социјалном развитку, и истински ће распламсавати и учвршћивати расположење мира и добре воље међу свима народима који нас окружују. Овим хоћемо рећи, јеванђелски је то аспекат - ширити огромну мрежу солидарности, тамо гдје је морално удруживање неопходно. За све нас ће и убудуће бити света дужност да се у духу светосавља, односно Христовог Јеванђеља, наше надање усмјерава у духовну радост, а никако у разочараност. Вас младе не бисмо жељели оставити без светосавске поруке. Живот нам не смије бити прљав, мрачан и немиран. Треба га стварати свјетлијим, чистијим и радоснијим. Зато морамо мијењати дух свој. Нисмо пророк, нити нам је Бог то дао, али знамо -најтеже је измијенити дух свој. Народ има право да очекује најважнију промјену управо код младих. Он неће да будете задахнути духом кукавичлука, нерада, него духом бодрости, јунаштва и човјечности. Мислим да дијелим ваше увјерење кад наглашавам да нам не треба труло и штуро пшенично зрно, него једро и здраво зрно. Ми вам ово говоримо, јер знамо да на вама наш народ остаје, а старији од вас ће вам једног дана рећи: Гдје ја стадох ти продужи, што не могох ти одужи. Ако још не увиђате, морате увидјети каква је разлика између небеске политике и ове данашње земаљске. Велика нам је радост кад год једно младо биће узрасте у велику и снажну личност. Овоземаљских замки и уживања чувајте се, а тих опасности и којекаквих понуда вама младима у данашњем свијету има на претек, и није их лако избјећи, мора се признати. Међутим, исправљајте се непрестано, јер је Христос рекао да је велика радост на небу међу Анђелима кад се један грешник поправи и постане праведник (ср. Лк 15,7). А наш пјесник је певао: Ој, човече праведниче, један Божји службениче, чини добро за живота, јер кад с’ овог света пођеш, ништа собом понет нећеш, већ скрштене беле руке и праведна дела своја. Ето, ово би била наша порука вама младима, не улазећи у појединости које су вам добро познате. На свима пак нама је да испуњавамо аманет Светога Саве -да у своме народу и нашој Цркви дјеламо на ономе што је добро и општекорисно. Да помажемо оне који пате и који су, милом или силом, остали без свога дома. Да помажемо изградњу храма Светог Саве у Београду и обнову манастира Хиландара, његујући и даље развијајући наше вијековима освједочавано задужбинарство. Да обновимо све оно што је у овом несрећном рату уништено и да своја вјековна огњишта у селима одржавамо. Да настојимо да буде што мање самоубистава, као и убистава још нерођене и рођене деце. Да на Косову и Метохији учинимо све како би тамо дошло до повратка Срба и других својим домовима и на своја имања. Да се у Црној Гори и Македонији Мајка Црква послуша, а у Хрватској престану разне неприлике и напади на Србе и српске храмове. Да политичари у свим републикама, из претходне Југославије, нађу праву ријеч и заједнички језик и да тако заједно носе животне тегобе својих народа, стичући добру оцјену о себи унутар своје државе и изван, међу другим државама и народима. То је оно што очекује и Свети Сава од нас. Он нам је свима примјер за углед, кад год ту личност схватимо као личност светог живота и широког срца према свима људима и народима. Помолите се, драга браћо и сестре, да се све овде наведено и збуде, на добро и корист свију нас, да нас Бог благослови као своју дјецу по створености, и да се слиједеће Његове ријечи не односе на нас: Неправда је увијек слагала саму себе (Пс 27,12). Ваш у Господу свештенослужитељ и доброжелатељ - све вас поздравља нашим српским поздравом:
|
|