Страницу одржава
Божићна посланица - Сарајево, децембар 2006
Н И К ОЛ А Ј
МИЛОШЋУ БОЖИЈОМ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ ЕПАРХИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ, СВЕМУ НАШЕМ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И БЛАГОЧЕСТИВОМ НАРОДУ НАШЕМ, БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГ, И ОД НАШЕ МАЛЕНКОСТИ ПОЗДРАВ ПРАЗНИКА:
МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Радујмо се и веселимо се светлом Празнику Рођења Христовог, кога дочекујемо као верујући људи са међусобним поздравом: Христос се роди! и Заиста се роди!
Сабрали сте се овде у овом светом храму радосног лица и душевно расположени, као што рече Премудри Соломон: „Радосно срце весели лице“ (Пр. Сол. 15,13). Радујемо се и очекујемо, по речима Старозаветника, Његов долазак у овај грешни свет да нам поручи: наш живот не сме бити у разврату било које врсте, било које разузданости, која се и данас примећује. Спасење човеково је тамо где је мир и слога, послушност и оданост старијима, одакле је отишла вика и бука, мржња и насиље, нетрпељивост и злопамћење и сви други поступци, који су грех и непријатељство према Богу и човеку.
Догађај овог Христовог Празника, предочен је свима Светима, свима религијама, али то још нису сви схватили. Ово је Светлост која обасјава све и свакога, и овај пламен ничим се не може угасити. Богочовек, није следио чулностима и земним наклоностима као сви остали људи, него је владао њима. Он је подржао своје властито учење, које ми зовемо блага вест - Јеванђеље, и пренео га на нас преко Светих Апостола и њихових наследника. Када вама говорим, ја говорим Реч Божију, реч Светог Писма са очигледним разлозима, побуђен Светим Писмом. Тешко је и опасно радити против своје вере у Бога, против своје савести.
Препоручујем и вама, деци Божијој, да схватите Његово рођење као дело Божијег спасења нас грешних људи. Он нас је створио као дело Његове љубави према човеку. Због тога Псалмопевац пише: „Цареви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске, момци и девојке, старци и деца, нека хвале име Господње, јер је само Његово име узвишено, слава Његова је на земљи и на небу“ (Пс.148,11-13).
Реч Божија појавила се у телу једном у историји човечанства, под именом Исуса Христа. То је велика тајна неба и земље, слична тајни, појави, душе човекове у изговореној речи. Он се појављује у овом свету, призраку истине и благодати, призраку слободе и чистоте, призраку светлости и красоте, као Истина и благодат, слобода и чистота, светлост и красота, да би људе учио, водио и спасавао својом милошћу.
Ретки су наши часови данас у којима заборављамо на време и кажемо - нека буде вечност. Тако, ми се задржавамо на ономе што је далеко од нас, а не на ономе што је близу. „Треба служити части и имену“ рече, владика Раде - Његош. Много пута је и нама Србима говорио и говори пророк Амос: „Ударићу дом велики да се развали и мали дом да се потуца“ (Амос 6,11). Свакако, под великим домом мисли пророк на хришћане, а под малим домом на друге народе, под овим небом и у наше време. Бог се јавио у овом свету како би сломио гордост људску, те да престану грехом зидати вавилонску кулу, па се појавио као „Кнез овога света“.
Морамо себе учинити животнијим, бити чист извор према једној реци. Узалуд ћемо, браћо и сестре, желети да река буде бистра ако је извор замућен. Морамо, најпре, као деца Божија прићи Христу, као што је Он својим рођењем пришао нама, па потом призивати децу нашу. Шта Богомладенац нама данас на овај Празник поручује? Свети Владика Николај охридски и жички пише: „Ви Срби спадате у оне народе у свету који су понижени и уцвељени, а Ја сам увек био с пониженима и уцвељенима. Ја сам друг и пријатељ ваш, који броји уздахе и мери сузе ваше. Ја ходам раме уз раме с вама кроз историју вашу и пратим ваше падање и ваше устајање. Ви сте ме често превиђали и избегавали, но Ја вам се никад нисам наметао, као што се прави пријатељ никада не намеће, нити га испушта из очију и срца свога.
Други народи су Ми подизали раскошне храмове, посветили ми велики део своје науке и уметности, више посведневно палили огањ пред олтаром и више клечали пред ликом мојим, но ви, па ипак сам Ја са вама као и с њима. Одбаците недостојна убеђења. Ослобађајте и јачајте сваки самог себе. Спољашња слобода не вреди много без унутрашње слободе, и спољашња моћ без унутрашње моћи. Држите се збиље, а збиља је, да сви морате у жељену грађевину уложити по једну добру циглу. Сви сте ви зидари своје народне будућности“.
Ви сте се много пута уверили да је „неправда слагала саму себе“ (Пс. 26,12). Код нас цвета нерад, крађа, неодговорност, бездетност, самовоља, незнање своје историје, блудништво, безверје, колебљивост у виду трске, клањање свима ветровима који надолазе, удаљавање од сопственог огњишта, материјализација. Морамо се вежбати у љубави према ближњима, а не мрзети било кога, не завидети другоме. Морамо штедети уши наше од грубих тонова негујући музику будућности.
Дешавају се самоубиства, тај најтежи грех над самим собом и убиства других. Но, молимо се: „Не одбаци ме у старости; кад ме изда снага, немој ме напустити“ (Пс. 70,9) и још се молите: „Кад зађем у дубоку старост, Боже, немој ме напустити, да бих објављивао мишицу твоју сваком будућем нараштају“ (Пс. 70,18). Сви без изузетка морамо бити министри својих унутрашњих послова – својих сопствених дела, такорећи полиција душе своје.
Самоодговорнима пред Богом и људима вели пророк Давид: „Шта су стреле у руци јакога, то су синови рођени у младости“ (Пс. 126,4), али и још: „Синови су ти као младице маслине око стола твога“ (Пс. 127,3) и ти благословом Божијим оче, „да видиш синове синова својих“ (Пс. 127,6). Покоравајући се Божијој заповести: „Рађајте се и множите се“ (Пост. 1,28; ср. 9,1). Псалмопевац даље вели: „Наши синови у својој младалачкој снази су као нов засад, наше кћери су накићене, преукрашене наличе храму“ (Пс. 143,12).
Није никакво понижење бити дете, да будемо у делима као деца наша, „јер је таквих Царство Небеско“ (Мт. 19,14). То је неопходан услов за улазак у Царство Божије, које је нама хришћанима Обећана земља. Будимо као деца и призивајмо своју децу себи, те сјајне витезове наше будућности. Не одељујмо децу своју од себе, него их пустимо да приђу нама. Ово говорим ради тога јер свети апостол Павле рече: „Нису праведни пред Богом они који слушају Закон, него ће се оправдати они који испуњавају Закон“ (Рим. 2,3). И Богомладенац Христос говори: „Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско, но који твори вољу Оца Мојега који је на небесима“ (Мт. 7,21).
За нас хришћане, Христов долазак је вазда био узрок неисказаних небеских добара, оних којих је првостворени (Адам) имао у Рају. Заповест коју му је Бог дао: „оно једи, ово немој јести“, биле су нека икона (праслика) поста, којег смо се и ми држали, како бисмо овај велики Празник достојно дочекали, да заједнички приђемо Владици Христу, где је потребно још више љубомудрија.
Размишљајући о реченом у овој посланици, а по речи Светог Саве првог српског просветитеља и учитеља: „потребно нам је изграђивати добра дела и у овом нашем варљивом времену, а не да нам живот храмље по недостатку“.
Размишљајући о свему реченом, љубљени, и бринући се много за своје спасење, за овај Празник и свако друго љубомудрије, покажимо велику промену живота, и сваки дан журимо да чинимо добра дела, сабирајући велико Богатство врлине. Упућујмо молитве наше Самоме Богомладенцу Христу, коме је, са Оцем и Духом Светим слава, част и сила, сада и у све векове, поздрављајући вас:
МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
Од Бога свима благословена нова 2007. година!
