Loading...

 

  

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

 

Светосавска посланица - Сарајево, јануар 2005
Н И К О Л А Ј

ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ
СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ ЕПАРХИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ
СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ, ПРОФЕСОРИМА, СТУДЕНТИМА, БОГОСЛОВИМА НАШИХ ДУХОВНИХ ШКОЛА И СВИМ БОГОЉУБИВИМ ВЈЕРНИЦИМА, БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР БОЖЈИ УЗ СВЕРАДОСНИ ПОЗДРАВ:

СРЕЋНА СВИМА КРСНА СЛАВА
СВЕТИ САВА!



Ове године навршава се 786 година од добијања самосталности и постављања Светог Саве за Архиепископа Српске Цркве 1219. године, као и 760 година од упокојења Светог Саве у Трнову - Бугарска.

Свети Сава није неки човјек који је био и прошао. Он је увијек наш српски савременик. Он невидљиво стоји међу нама, чује молитве и наша прослављања његове личности. Он је најљепше дијете које је икада родила српска мајка. Анђео народа српског, анђео дјеце српске којима ствара школе. Знате колика је болест љубави према дјеци, таква је наша љубав према Светом Сави. Он је огањ који увијек гори и који се неће никада угасити. То је осјетио и Патријарх Манојло па је у својој грамати о рукоположењу Саве за Архиепископа написао: „Ја, Манојло, васељенски Патријарх града Константинопоља, новог Рима, у име Господа нашег Исуса Христа, посветио сам Саву, Архиепископа свих српских земаља, и дао му у име Божије власт да посвећује Епископе, свештенике и ђаконе на територији његове земље, да веже и опрашта гријехе људи и да учи и крштава у име Оца и Сина и Светога Духа. Према томе, сви ви православни хришћани слушајте њега, као што сте слушали мене“.

Он, као први Архиепископ српски, био је и остао најбољи зидар најприје самога себе. Он је био затим најбољи духовни зидар свога народа. Код њега је све ишло нормалним поретком: прво Бог па човјек, прво човјек па онда свијет, прво просвећење себе па онда просвећење других, прво садржај па онда израз, прво карактер па спољашња култура.
Други народи са Истока и Запада су пратили пажљиво и оцјенили веома високом оцјеном Његову личност и Његов рад. То је стога што је он човјек светога живота и увршћен је у ред светитеља Православне цркве. Били су одушевљени светошћу Савине личности, који је цијелог свог подвижничког и свештеничког живота тежио: „Да станује у кући Господњој у све дане свога живота, да посматра љепоту Његову“ (Пс.26,4).

Дијеле нас многе ствари у овом свијету драга браћо и сестре. Дијеле нас разлике, личне и породичне, пословне и позиви. Дијеле нас мјеста становања и интелектуални узраст, али нас у свему томе обједињује благослов и загрљај Светог Саве. Исто тако, сједињује нас и молитва коју он непрестано за нас упућује Богу Творцу нашем. Чини ми се да у свему ономе што се данас дешава најважнија је једна страна, то што Свети Сава тражи од нас у подизању и васпитању наше дјеце.

Свети Сава је веома волио и старао се за српске нараштаје. То је била његова стална брига, да се нараштаји одњегују у вјери и страху Божијем, да биће њихово постане храм Духа Светога. Он се нарочито старао о подизању манастира, цркава и школа. Знао је он, као што и ми знамо, да је српска будућност у потомству. Стога је родитеље увијек опомињaо да је кућа сваког српског домаћина црква у маломе, по ријечима св. Апостола Павла. У тој малој цркви, гдје је домаћин свештеник дома, а домаћица свештеница, у коме ће се кућна чељад молити и своје лијепе српске обичаје његовати.

Родитељи, немојте себи дозволити да ваш дом буде вашој дјеци мјесто гдје ће се хранити, спавати и пресвући, него школа, а ви увијек први и најтоплији учитељи. У вашој школи-дому, дјеца се припремају за живот и стваралаштво. Ви родитељи и цио ваш дом да је „као муња, наоружани духом Светим и подржани Божјом помоћу“. Свети Сава је томе ишао и све препреке савлађивао, и нама добар примјер оставио како ми треба да чинимо. Радећи тако, Свети Сава је показао да колико год је самоодговоран сваки човјек за свој дом, још више мора бити одговоран за највећи дар који сваки брачни пар кроз рађање дјеце добија од Бога.

Када о овоме говоримo, желимо нарочито да вам нагласимо, да су нам дјеца све до своје зрелости у великој опасности од разних утицаја као што су дрога, разне секте, алкохол, неморал, нерад, и још многе и многе појаве. Тога раније у толикој обимности није било као сада. Свједоци сте, драга браћо и сестре, разних гријехова који се чине, а и њихових посљедица. Убиства и самоубиства су превршила сваку мјеру. Раније се говорило: „Сто без душе, а један без главе“. Шта то значи и шта је са тим речено? Речено је да је било стотину који су умрли природном смрћу, а можда само један неприродном. На нашу велику жалост мајке су постале прве и највеће убице, уништавањем свог порода, или их роде па их остављају на ђубриштима или другим мјестима. Нажалост, од иновјерних мајки се чује и оваква оцјена: „Ја нисам Српкиња да уништавам своју дјецу“.

Свети Сава је хранио своју душу земним анђелима и небеским људима. То су сви они који свој живот усмјеравају Јеванђељем ка Богу и посебно житељи наших манастира. Они се свим бићем својим посвећују Богу, радећи за своју свету Цркву и свој народ, а молитвено далеко више од реченог. Тих прегаоца данас мало имамо, а многи су потребни за општи посао. Они чувају наше древне светиње, дајући све од себе да сачувају те наше тапије и тестаменте који говоре гласно и јасно да српски народ на овим територијама није новодошљак, како би неки хтјели рећи, него старосједиоц од давнина. Тај мали прираштај је за велику бригу, како у мушком тако и у женском монаштву. О свему томе нам говоре многа наша манастиришта, црквишта, гробља, градине као и сви свети храмови у којима се Богу молимо, исповиједамо и причешћујемо.

Вама, наша драга и вољена омладино и дјецо, искрено и са љубављу се обраћамо, послије обраћања вашим родитељима. Најприје вас молимо да веома озбиљно и самоодговорно схватите свој живот. Ви сте у овом свијету по вољи Божијој, који вам даје оно највриједније у вашој личности. Морате бити веома јасни, да знате шта хоћете и зашто се у животу спремате. Свети Сава је у својој 17. години напустио владалачки дом свога оца Стевана Немање, у монаштву преподобног Симеона, и мајке у монаштву Анастасије. Он је имао пред собом јасан план своје будућности и улоге коју је требао по Божијој вољи и благослову да изврши. Опредијелио се за монашки живот и подвиг, за пост, молитву, усамљенички живот и у свему томе за сва она велика дјела која је у животу учинио. Он је и данас најбољи примјер младима, како се треба припремати на пољу рада за свој народ и за своју Цркву. Народ и Црква су, драга омладино, двије највеће ствари за које се сваки човјек мора савјесно припремати. Без обзира шта радио, био пастир стада, просветни радник или ког другог звања у своме народу и у својој Цркви, сваки је посао златан и најбољи ако га се човјек људски прихвати.

Зато се трудите и увијек себе прочитавајте, па ћете се непогрјешиво одредити за који посао имате највише дара Божијег. Сваки је рад молитва, а најгоре су празне руке које ђаво брзо запосли. Маните се бесмислених провода, одлазака тамо гдје младима није мјесто, држећи себе на достојној висини моралног живота. Увијек водите рачуна када постанете родитељи, хоћете ли имати морално право да своје дијете, као родитељ и први и најтоплији учитељ, упућујете правилно у живот. Све ово ћете правилно разумјети ако у себи развијате вјеру у Бога и његујући у себи страх Божји. То вас молим у духу Светосавља, тј. живота и рада по Јеванђељу Христовом. Молим вас, да вам читање Светог Писма, нарочито Новог Завјета, па и дјела светог Николаја, владике охридског и жичког, за сада то буде свакодневна литература и увијек побјеђујте без мача. Тако је Свети Сава радио и био без личне дјеце, али постао је отац милиона и милиона духовне дјеце. Он је био пријатан али неустрашив, необично лијеп али врло скроман, веома активан али увијек сталожен, друштвен али ипак усамљен. Он није користио опојна пића, дрогу, пушење, препоручујући благовремен брак и довођење потомства када му је вријеме. Он је неизмјерно поштовао своје родитеље и увијек се Богу молио и своме оцу у монаштву препоручивао: „Не буди тужан, оче мој и господару! Ја ћу постити за тебе, стајати и метанисати пред Господом. Ради тога што си ме послушао и дошао овдје (у Хиландар). Ја ћу се пред Господом молити за твоју душу. Таква бјеше велика и жива љубав између сина и оца“.

Свима честитамо Савиндан, молећи Божји благослов и Светог Саве на све вас, драга духовна дјецо и поздрављамо вас све:

ОД БОГА ВАМ БЛАГОСЛОВЕНА СВИМА,
НАША ЗАЈЕДНИЧКА КРСНА СЛАВА
СВЕТИ САВА!