Loading...

 

  

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

Божићна посланица - Сарајево, децембар 2005
Н И К ОЛ А Ј
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ,
СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЕПАРХИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ,
СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ
И СВИМ РОДОЉУБИВИМ ВЈЕРНИЦИМА,
БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГОМЛАДЕНЦА ХРИСТА
УЗ СВЕРАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

О празнику Христовог рођења, молитвено се обраћамо Богомладенцу Христу, да у овом смутном времену заустави несреће и убијања, а у овај намучени свијет унесе мир и добру вољу у свим подухватима, у свијету па и код нас. Ми хришћани са радошћу и молитвом дочекујемо овај Празник, прослављамо га и свијету јављамо да нам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову (Лк 2,11). Ово је дан обећани, пророковани и предсказани, још у давнини, у Старом завјету, па је, тако, Христово Рођење дан радости, али и опомене. Богомладенац нам Собом доноси дарове, али очекује и уздарје.

Све оно што је најљепше, најчудесније у савременој култури и цивилизацији, служи да се освијетли, опјева, оприча, илуструје и узвелича дан Христовог Рођења. Главни су му дарови истина и љубав. Он свјетлошћу истине обасјава овај свијет, а топлином љубави грије срца људска. Као што свјетлост и топлина не долазе од земље, него од Сунца, са далеке висине, тако и истина и љубав не долазе од земље, него са небеске висине, из Небеског Царства Божјег. Без ове двије стварности подарене људима, не би се Анђели Божји јавили са неба овом свијету пјесмом: „Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк 2,14).

Својевремено је предсједник Америке Труман, у свом поздравном говору о Божићу на тему: „А сад остаје вјера, нада и љубав, ово троје, али је од њих љубав највећа“ (1 Кор 13,13), рекао: „Ми у ово вјерујемо, и ми ово усвајамо као основни принцип живота“.

Ова љубав Божанског Чеда из пећине витлејемске објављује се и данас послије двадесет стољећа, као основни принцип и ове државе и народа у њој. Придружујући се овој пјесми Анђела, многи ће уздахнути јер им се душа никако да утјеши (Пс 76,2) и моћи рећи: Када ћемо и ми, послије десет година од Дејтонског споразума, доживјети хуманији, човјечнији однос? Када ћемо задобити свој мир, доживјети добре међуљудске односе? Када ћемо се поново гријати на својим топлим огњиштима, и када ће наше мисли и ријечи бити једно срце и једна душа у Босни и Херцеговини, Косову и Метохији, Црној Гори, Хрватској, Македонији и шире од тога? Када ће истинско слављење Бога и мир у свијету бити идеја-водиља људи и народа у свијету, јер је положени у јасле Богомладенац тај истински мир у свијету и добра воља међу људима?

Христос својом личношћу није само донио, него је и у животу одживио и човјечанству показао шта му ваља чинити да би се људи назвали дјецом Божјом, не само по створености, него и по вољи Божјој. Када ћемо са Псалмопјевцем моћи рећи: „Господе, казујем правду Твоју на сабору великоме, и уста своја не устављам... Твоја милост и твоја истина нека ме непрестано чувају“ (Пс 40,9-11)?

Када ћемо самоодговорно, свако у своме звању и на својем положају, казивати: Знам да сам слуга Господа мога и народв који живе у овој малој држави на брдовитом Балкану? То и јесте демократија: вјера у Бога и вјера у народе, дакле - бити слуга Богу и народима. Не учи ли нас томе историја свијета, а да не говоримо о јеванђелској поруци?

Празник Христовог рођења код нас Срба је прихваћен, послије примања хришћанства, искрено и топло од цјелокупног народа нашег. У томе празновању, стварао је он своје божићне обичаје, обогатио их налагањем бадњака и другим домаћинским и црквеним радњама. Тако, у духу Христовог доласка у овај огрјеховљени свијет, Црквом је створена истинска слобода његовањем вјере у једнога Бога, у Христово Рођење и Васкрсење, када је витлејемски Богомладенац показао да је Он побједник гријеха, смрти и ђавола. То је оно што овај Христов догађај доноси нама људима и стално нас подмлађује нашом вјером у Његову спасоносну Личност. Дакле, празних Христовог рођења код нас Срба увијек је био и остао снага народне вјере, организоване у економији, култури, доброчинствима, па и у политичким одлукама.

На жалост, наше вријеме обилује многим пропустима и гријесима, који се увлаче у центре, али задиру и у периферију. Између осталог, ту спада неодговорно вршење повјерене службе, уз примјетну злоупотребу положаја. Ова и друга сагрјешења изненађују и забрињавају, као што су: тероризам, корупција, пљачке, уцјене, наркоманија, пад морала и уништавање порода, па и неодговорности у државној служби. Све ово је противно Христовој поруци: „Љуби ближњега свога као самога себе,“ (Мт 22,39) али и другој поруци: „Љубите непријатеље своје, добро творите онима који вас мрзе; благосиљајте оне који вас куну, и молите се за оне који вас вријеђају“ (Лк 6,27-28).

Често се говори и пише да је Божић породични празник. Није он само то: он је празник младости, празник мајки које се радују породу. Празник сиромашних, јер је и Он био сиромашан и није имао ни крова над главом. То је празник њежности и љепоте, слављење Онога који се у данашњем, божићном тропару назива „Сунцем Правде“. Празник изгнаника, одузетих, слијепих, хромих, утамничених, оклеветаних и невино пострадалих.

Зато о овоме треба стално говорити. То је веома важна вијест и велика је то благовијест. Она је важнија од било какве друге вијести, највише политичке или које друге овоземаљске поруке. Важнија је, јер о Њему се пише и говори у смислу: није ли Он, случајно, властодржац, тиранин, насилник, експлоататор, грабљиви капиталист? Није ли Он својом науком проповиједао тиранију, насиље, и друго? Да ли није био заклети непријатељ сиромашних, болесних, обремењених и остављених?

Међутим, зар Он није рођен у пећини и положен у јасле на сламу? Зар се није од насиља, као новорођенче, морао склонити у туђу земљу, у Египат? Зар није као радник дрводјеља у Назарету зарађивао свој насушни хљеб? Зар није као сиромашак, међу сиротим рибарима, нашао своје пратиоце, апостоле, ученике? Зар није непрестано пред очима имао одбачене, презрене, убоге, хроме, слијепе, одузете и губаве? Јесте, и више од поменутог.

Зашто бисмо, онда, били равнодушни и спречавали својој дјеци да слушају Његову науку у школи и да иду за Њим. Зашто је бивало да су рушене Његове српске богомоље, као што се у најскорије вријеме дешавало. Али, исто тако, и богомоље других народа и спречавало њихово исповједање вјере у Бога? Без свега је тога могло бити, јер ко је заратио против ближњега, заратио је и против Бога. И ако би све то око Христове науке било легенда, онда би та легенда била саткана од најсветијег, најчистијег, најњежнијег што је душа несрећног човјека могла произвести.

Чак и вођа кинеског народа, Чанг Кај Шек, својевремено је пред Божић упутио посланицу своме народу у којој рекао је да се човјечанство не може надати свјетлијој будућности без сљедовања Христу, нити може доћи до правога мира без промјене срца сходно Јеванђељу. Ово је крупан догађај у историји свијета и хришћанства. Све то показује да је Христос неодољив и да све препреке и бране падају пред Њим, пошто Он осваја срца људска љубављу. А свако срце људско подаје се љубави - љубави светој и истинитој.

Помозимо, браћо и сестре, да се човјекове вриједности уздигну. Најприје у нашем сопственом окружењу, јер је Христос назван Спаситељем људи, а не ствари. И као што смо ми, свако својим гријесима, унеколико допринијели да точак свијета склизне са пута будућности, сада у покајању помозимо да се поврати на прави пут. Ми смо то већ почели чинити, само истрајмо до краја. А који нису почели, нека почну сад о Божићу, о рођендану Сина Божјег, Јединог Човјекољупца.

Подсјећајући вас, побожнa браћо и сестре, на празник Христовог рођења, поздрављамо вас и молимо да у себи непрестано стичете мир Божји. Он се стиче вјером у Бога и животом по Богу, какав нам је Христос показао Својим животом у роду људском.

Желећи вам мир Божји и добру вољу са свима људима, без обзира на вјероисповијест и националност, смирено вас поздрављамо честитајући вам празник Христовог Рођења и богоугодан живот у наступајућем љету Господњем:
Мир вам Божји, браћо! Христос се роди, да вас препороди и све к добру води. Нека вам је од Бога благословена и наступајућа Нова 2006. година.
МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!