Страницу одржава
КРСТОПОР
епископ дабарски
XIII век
Крстопор (вероватно му је право име било Христофор) као дабарски епископ помиње се у низу архијереја ове епархије у Пљеваљском синодику православља и сем имена ништа се друго не зна ни о њему, а такође ни о петорици његових наследника.
ЈОАНИКИЈЕ
епископ дабарски
пре 1292.
Епископ Јоаникије помиње се у Пљеваљском требнику као дабарски епископ иза Крстопора (Христофора?), а пре Методија.
МЕТОДИЈЕ I
епископ дабарски
крај XIII века
У Пљеваљском синодику православља помиње се као трећи по реду епископ дабарски. Сем имена, ништа друго о њему не знамо.
НИКОЛА I
епископ дабарски
1284-1292.
У Пљеваљском синодику дат је попис девет дабарских епископа. По томе попису Никола заузима четврто место.
ЈОВАН I
епископ дабарски
XIII век
У Пљеваљском синодику православља се као наследник епископа Николе помиње Јован I, као пети по реду епископ дабарски. О њему се ништа друго не зна.
СПИРИДОН
епископ дабарски
између 1286. и 1292.
Епископ Спиридон се помиње у попису дабарских епископа у Пљевљском синодику православља после епископа Јована, између 1286. и 1292. године.
ИСАИЈА I
епископ дабарски
1281-1291
Епископ Исаија I помиње се у Пљеваљском синодику православља међу умрлим архијерејима дабарским као седми по реду епископ, после епископа Спиридона, а пре епископа Јована, са узгласом „вечнага паметь".
ЈОВАН II
епископ дабарски
после 1286.
Епископ Јован II помиње после 1286. године, а из Пљеваљског синодика православља види се да је био непосредни наследник епископа Исаије.
ЈОВАН III
епископ дабарски после
1286-1292.
У Пљеваљском синодику православља на деветом месту, иза Јована II, налази се име епископа дабарског Јована III, о коме сем имена ништа друго не знамо.
ГАВРИЛО
епископ дабарски
XIII век
Помиње се у једном позном акатисту Св. Сави са епитетом „кротки Гаврило".
ИСАИЈА II
епископ дабарски
крај XIII века
У Пљеваљском синодику православља међу живим архијерејима помиње се епископ дабарски Исаија II. Као епархијски архијереј истакао се у искорењивању богумилске јереси.
ЈОВАН IV
епископ дабарски
1301-1317.
Епископ Јован IV дошао је за дабарског епископа после епископа Исаије II и заузимао је ову катедру и 1317. године.
НИКОЛА II
епископ дабарски
почетак XIV века
У Пљеваљском синодику дају се имена епископа дабарских „који су се смењивали један за другим", али се име епископа дабарског Николе II уопште не помиње. Међутим, ако су постојали Никола I и Никола III, онда је морао постојати и Никола II, епископ дабарски, који је вероватно грешком испуштен из овог именика епископа дабарских.
НИКОЛА III
епископ дабарски
пре 1328-око 1330.
Низ епископа дабарских у Пљеваљском синодику завршава се са епископом Николом III. Из једног опширног записа на јеванђељу које је почело да се преписује у Пећи, а довршено је „вь ієпископии срьбскаго Дьбра", сазнајемо да епископ Никола „многиіє троуды и поты приіє зижде храмь падышии се светаго архиієреа чюдотворца Христова Николы, ієгоже оукраси всакими чтьми и добротами и сьсоуды и всеми потребами [...] и ω безбожныхь бледивыхь проклетыхь бабоунь". У храму Светога Николе у манастиру Бањи епископ Никола је сахранио своју мајку монахињу Марту, а убрзо је и он умро, око 1330. године, јер му се на натпису изнад средњих врата овога манастира жели, а такође и светом краљу Стефану III Урошу, „вечна паметь сь вьсеми светими".
МАРКО
митрополит босански
око 1532.
Митрополит босански Марко познат нам је по учешћу у раду Архијерејског сабора који је одржан 1532. године под председништвом архиепископа охридског Прохора, који је „свргнуо" и „одлучио" од Цркве митрополита смедеревског Павла.
