Страницу одржава
ЦРКВЕНА ОПШТИНА ФОЧА
Храм св. Саве, ФОЧА – у изградњи
Храм св. Николаја Мирликијског Чудотворца, ФОЧА
Храм св. цара Константина и царице Јелене, ОКОЛИШТА
Храм св. Василија Острошког и св. Петра Дабробосанског, Велечево, ФОЧА
Храм св. Николаја Мирликијског Чудотворца, ФОЧА
Фоча се развила у средишту једног плодног и богатог краја Горњег Подриња, на тромеђи Босне и Херцеговине и Црне Горе. Налази се у непосредној близини планине Зеленгоре, која заједно са познатим клисурама реке Сутјеске, представља у туристичку атракцију првог реда. Град се развио на ушћу реке Ћехотине у Дрину.
Најстарији помен имена Фоче је из 1368. године. Касније се спомиње у домаћим изворима под именом Хотча а од доласка Турака среће се најпре у турским а онда и у домаћим изворима данашњи облик Фоча.
У средњем веку у Фочи су постојале две цркве, једна на месту данашње Цареве џамије а друга на десној обали Ћехотине у Каурском пољу. О овим црквама до скоро је постојало само народно предање а данас постоје и докази о њиховом постојању.
Из натписа изнад улазних врата видимо да је данашња црква Св. оца Николаја саграђена трудом митрополита Григорија и да је освећена 20. септембра 1857. године. Земљиште за цркву је поклонила Савка Јовичић из племена Влаисављевића (Дубровчанка), која је и сахрањена у порти цркве на источној страни уз олтар. Радове је извео неимар Спасоје Вулић.
Првобитна црква је имала дванаест мањих кубета и једно веће на средини. Ових дванаест кубета уклонила је Аустро-Угарска. Царске двери, главна улазна врата, као и јужна и северна и звоно, добављени су из Трста.
Богословија
Црква има врло вредне иконе. Посебну пажњу привлаче две лепо извајане камене фигуре лавова с обе стране владичанског трона. Претпоставља се да су фигуре рађене по узору на фигуре у Студеници и Дечанима.
Током Другог светског рата 1942. године, муслимани су обили цркву и из ње однели драгоцености, оштетили царске двери, запалили летопис и библиотеку српске школе.
До 1973. године звоник је био од дрвета са једним звоном. Нови звоник је саграђен 1975. године по пројекту Ратка Попадића из Фоче. Радове је извео Ратко Малешевић из Бајине Баште. Следеће године урађени су молерско-фарбарски радови као и фреске са ликовима четворице јеванђелиста и Свете Тројице на небу цркве. Фреске су урадили Драгана Бјелогрлић из Новог Сада и Димитрије Мита Риђички из Чуруга. Обновљену цркву осветио је митрополит Владислав 22. октобра 1978. године.
Црква је 1999. године прекривена бакарним лимом, уграђени су алуминијумски прозори са изопан-стаклом и направљен је горионик за свеће.
Храм св. цара Константина и царице Јелене, ОКОЛИШТА
Црква Св. цара
Константина и царице
Јелене на Околиштима
На двадесет петом километру северно од Србиња, на превоју Околишта, 1938. године саграђена је црква посвећена Св. цару Константину и царици Јелени. Нови звоник је подигнут 1982. године. Радове је извео Василије Ђорђевић из Србиња.
Данас у Србињу постоје четири парохије, које опслужују свештеници: Ранко Билинац; Данило Црногорац; Владимир Ступар и Александар Видаковић.
