|
Loading...
|
На почетку разговора, чланови Предсједништва упознали су делегацију Светог синода са закључком са сједнице Предсједништва, да уговоре, попут усвојеног Приједлога основног уговора између Ватикана и Босне и Херцеговине, треба што хитније припремити и са Српском православном црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, те додали како је то одраз секуларног друштва, али и права заштите вјере у цивилизованим временима, те једнаког третмана свих, у вјерском и националном погледу у Босни и Херцеговини, којим се жели допринијети бржем развоју демократије. Чланови делегације су, поздрављајући доношење тих закључака, истакли како у изградњи мира у Босни и Херцеговини Српска православна црква учествује, али и тражи своје мјесто равноправно са другима. У вези с тим, изразили су забринутост због дугогодишњег проблема повратка зграде Богословије у Сарајеву, али и остале национализоване имовине у Босни и Херцеговини, напоменувши да се, почетком маја ове године, треба обиљежити 125. годишњица сарајевске Богословије, те би жељели да то могу учинити и у згради у Сарајеву. Наглашено је да је Извршно вијеће Босне и Херцеговине још 1990. године донијело одлуку о враћању зграде Богословије Српској православној цркви, под истим или сличним условима као што су биле враћене зграде Исламској заједници и Римокатоличкој цркви. Потом су упознали чланове Предсједништва о тешком положају и учесталим нападима на свештенство Српске православне цркве, православне храмове и гробља, али и православне вјернике у Федерацији Босне и Херцеговине, те да код локалних органа власти често наилазе на опструкције у остваривању својих права и слобода. Указали су како им је досад при обнови храмова изостала помоћ хуманитарних и међународних организација, као и да наилазе на неразумијевање домаћих власти, које на грађевински материјал за ове сврхе наплаћују ПДВ. Казали су да се Српска православна црква у Босни и Херцеговини налази у тешком материјално-финансијском стању, као и да им нису регулисана права на здравствено и пензијско осигурање, а изостала је помоћ домаћих надлежних институција. Чланови Предсједништва Босне и Херцеговине исказали су разумијевање за проблеме које им је представила делегација Светог архијерејског синода Српске православне цркве. Једногласно су закључили да ће учинити све у складу са ауторитетом и овлаштењима да се ти проблеми и ријеше. Сходно томе ће, што хитније, од надлежних институција затражити актуелизовање одлуке Извршног вијећа из 1990. године, о повратку зграде Богословије, нагласивши како политичка воља за враћањем изузете имовине постоји, само треба отклонити законско-правне препреке. Још једном су нагласили како је потребно наставити с активностима око уговора који третира статус Цркве и вјерских заједница те повратак имовине, на начелима оног између Ватикана и Босне и Херцеговине. Домаћини су упознали високу делегацију Српске православне цркве и са активностима у наредном периоду, нагласивши да Босна и Херцеговина има стабилну и сигурну будућност једино у равноправном третману свих народа и Цркава и вјерских заједница, препознатих у домаћим законима, те је у том циљу потребно успоставити свакодневну комуникацију, како би се наставио рад на општем добру сваког грађанина ове земље, што ће допринијети убрзању пута Босне и Херцеговине у евроатланске интеграције. 21.02.2006
Пожељевши г-ђи Амбасадор добродошлицу и успјех у раду, Високопреосвећени Митрополит се захвалио Амбасади Републике Грчке на свему што је, у поратном периоду, учинила за Српску православну цркву и православне вјернике у Босни Херцеговини, изразивши наду да ће се таква изузетна сарадња наставити и у наредном периоду. Амбасадор Мавроскелиду се захвалила на добродошлици и изјавила да ће Амбасада Републике Грчке наставити сарадњу са Српском православном црквом, уз настојање да се оснаже везе са Грчком Црквом и пронађу путеви помоћи за рјешавање конкретних проблема и пројеката. У веома срдачном разговору размијењена су мишљења о положају Српске православне цркве у Босни и Херцеговини и о повратку одузете црквене имовине. 21.02.2006
Високопреосвећени Митрополит је г. Амбасадору најприје пожелио добродошлицу, упознавши га са историјом и данашњим животом Митрополије дабробосанске, те са настојањима Српске православне цркве да се у Босни и Херцеговини поново изграде добри међувјерски и међунационални односи, у чему требају учествовати све Цркве и вјерске заједнице, наводећи као примјер добре сарадње Међурелигијско вијеће Босне и Херцеговине. Амбасадор Тулун је нагласио да је вјерска и национална толеранција веома битна у земљи која се опоравља од недавног рата, те да се треба ослободити духова прошлости и ићи ка будућности. Турска настоји да подржи европски пут Босне и Херцеговине, као и да помогне њен даљи напредак и опоравак. У том смислу, Амбасада Републике Турске у Сарајеву отворена је за сарадњу и дијалог и жели успоставити добре односе са Српском православном црквом. 17.02.2006
Високопреосвећени Митрополит г. Николај је госте упознао са историјом Митрополије дабробосанске и данашњим стањем у њој, поменувши тешкоће око повратка зграде сарајевске Богословије и друге имовине која је одузета Српској Православној Цркви. Такође, Високопреосвећени Митрополит је говорио и о акцији СФОР-а на Палама, 1. априла 2004. године, када су тешко повријеђени протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах и његов син Александар. Везано за рад Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине, Високопреосвећени Митрополит је нагласио да је оно постигло значајне резултате и добило добре оцјене, како од домаће, тако и од међународне јавности. Може се рећи да Међурелигијско вијеће представља добар примјер сарадње и дијалога за све у Босни и Херцеговини, али и у Европи. Преузвишени бискуп Хомејер је закључио да дијалог између хришћанских црква и ислама, који се у Босни и Херцеговини већ дуго одвија, тек треба да се деси у Европској Унији, те да данас хришћанске цркве у Западној Европи траже пут према дијалогу у коме ће се очувати различити идентитети, али и наћи рјешење које ће све задовољити. С тим у вези, бискуп Хомејер је Босну и Херцеговину навео као примјер оваквог дијалога, те предложио да се под покровитељством Међурелигијског вијећа, а уз помоћ Фондације Конрад Аденауер, образује једна институција у којој би се разговарало о свим религијским питањима и која би одгајала и едуковала млађе нараштаје за живот у вишевјерском и вишекултурном окружењу. МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ ПРИМИО У ОПРОШТАЈНУ ПОСЈЕТУ АМБАСАДОРА МАРТИНА НАЈА
Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај примио је јуче у Сарајеву, у опроштајну посјету, Амбасадора Мартина Наја, Вишег замјеника Високог представника Међународне заједнице у Босни и Херцеговини. Високопреосвећени Митрополит г. Николај се захвалио Амбасадору Нају на изузетно доброј сарадњи, а посебно на Амбасадоровом доприносу у процесу повратка зграде сарајевске Богословије њеном власнику, Српској православној цркви, изразивши наду да ће се овај процес окончати у најскорије вријеме и да ће Српска православна црква у граду Сарајеву коначно добити простор за смјештај Богословског факултета. Амбасадор Нај је изразио посебно задовољство што је могао помоћи у рјешавању питања повратка зграде сарајевске Богословије, те да је увјерен да идеја враћања Православног Богословског факултета у Сарајево може само допринијети даљем изграђивању дијалога и помирења у овом граду и у Босни и Херцеговини. 16.02.2006
У својој бесједи Високопреосвећени Митрополит Г. Николај је најприје окупљеним вјерницима честитао празник Сретења Господњег, а члановима друштва „Сретење“ њихову Крсну славу. Потом је Високопреосвећени Митрополит говорио о смислу и значају овог Богородичиног празника, нагласивиши поруку празника да се сви трудимо да нам живот буде непрестано богослужење, како би се уподобили Господу Исусу Христу и Пресветој Богородици. Након свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит Николај је благословио славско жито и преломио славски колач друштва „Сретење“. Културно-умјетничко друштво „Сретење“ основано је 2003. године при Црквеној општини у Рогатици. Чини га око 250 чланова, младића и дјевојака из Рогатице, окупљених у секције фолклора, хора, оркестра, изворне пјевачке групе и друге. Осим ових активности, чији су главни циљеви очување духовног и националног идентитета нашег народа, чланови друштва организовали су и вођење бриге о старим и немоћним лицима и о четрдесет социјално угрожених лица. Међу најважнијим досадашњим успјесима друштва „Сретење“ издвајају се учешће на Осмој европској смотри српског фолклора (Пале 2003.), наступ на фестивалу фолклора у грчком граду Лариса (2003.), наступи у аустријском граду Велсу и у њемачким градовима Келн и Дизелдорф (2005.), као и наступи на концерту „Игром и пјесмом против абортуса“, те смотри српског фолклора у Дервенти (2005.). 16.02.2006
Сједница је отпочела заједничком молитвом, након које је Високопреосвећени Митрополит Г. Николај поздравио све чланове Епархијског савјета, топло им се захваливши на одзиву. Говорећи о тренутном стању у Митрополији дабробосанској, Високопреосвећени Митрополит Г. Николај обавијестио је Епархијски савјет да је оно и даље тешко, нарочито у црквеним општинама и парохијама које се налазе на територији Федерације Босне и Херцеговине, одакле се, само из Митрополије дабробосанске, иселило око 280.000 вјерника, остављајући за собом велику имовину, како приватну тако и црквену. Иако суочени са многим тешкоћама, захваљујући најприје вјерном народу, а затим и свештеницима, у 2005. години остварени су добри резултати. У току сједнице прочитан је извјештај о Завршном рачуну Митрополије дабробосанске за 2005. годину, и прочитан и усвојен приједлог Буџета за 2006. годину. Слиједили су извјештаји о стању фондова Митрополије, те о грађевинској и издавачкој дјелатности. Епархијском савјету су поднијети извјештаји о раду Богословског факултета и Богословије у Фочи, о активностима Кола српских сестара и статистички извјештај Просвјетног одбора Митрополије дабробосанске о успјеху полазника Православне вјеронауке у основним школама у Републици Српској. Такође, Епархијски савјет обавјештен о току повраћаја зграде сарајевске Богословије и друге имовине у Сарајеву. На крају сједнице заједнички је оцијењено да је и поред многих проблема, претходна календарска година у Митрополији дабробосанској била успјешна. 11.02.2006
Високопреосвећени Митрополит је г. Шварц-Шилингу најприје пожелио добродошлицу у сједиште Митрополита дабробосанских, град Сарајево и Босну и Херцеговину, те честитао избор на дужност Високог представника за Босну и Херцеговину, уз жеље за Божјим благословом и успјешним радом на овом одговорном положају. Потом је Високопреосвећени Митрополит упознао г. Шварц-Шилинга са историјом Митрополије дабробосанске и проблемима с којима се данас сусреће, помињући дугогодишњи проблем повратка зграде сарајевске Богословије и повратка друге одузете црквене имовине. Високи представник је на то одговорио да Канцеларија високог представника, као институција, снажно подржава враћање зграде сарајевске Богословије Српској православној цркви, као и идеју премјештања Богословског факултета из Фоче у Сарајево. У току разговора наглашена је неопходност заштите културно-историјских споменика у Босни и Херцеговини, а Високопреосвећени Митрополит је напоменуо да Митрополија дабробосанска, односно Српска православна црква у цјелини, придаје изузетан значај његовању повјерења и међусобне сарадње између цркава и вјерских заједница, као и добрих односа свих народа који живе у Босни и Херцеговини. Заједнички је оцијењено да је управо Међурелигијско вијеће Босне и Херцеговине изузетан примјер добре сарадње, који доприноси продубљавању дијалога између Цркава и вјерских заједница и побољшању односа међу свим народима. На крају веома срдачног разговора, Високопреосвећени Митрополит Николај је г. Шварц-Шилингу још једном пожелио успјех у раду на корист свих житеља Босне и Херцеговине и позвао га да се чешће састаје и разговара са представницима цркава и вјерских заједница у Босни и Херцеговини, како би се заједнички дошло до најбољих рјешења за опште добро у овој намученој земљи и добробит свих људи у њој. Високи представник г. Шварц-Шилинг се захвалио Високопреосвећеном Митрополиту на љубазном пријему и изразио наду да ће се и у будућности састајати и размијењивати мишљења, како би заједно радили на унапређењу добрих односа, и зажелио да ова посјета буде једна у низу будућих посјета и разговора. 03.02.2006 На исти захтјев, министарства правде Словеније и Велике Британије су од Окружног тужилаштва Источно Сарајево затражиле да им се доставе подаци о именима и презименима њихових држављана који су учествовали у акцији, што је немогуће учинити, јер тим подацима само и искључиво располажу команде НАТО-а и јединица које су биле учесници акције. Министарство правде Аустрије је одговорило да њихови војници нису учествовали у акцији, јер су у то вријеме у Босни и Херцеговини имали само четири војника, и да су они своју јединицу у саставу СФОР-а имали тек од јуна 2004. године. Министарства правде Мађарске и Румуније нису до сада одговорила на захтјев Тужилаштва. Архијерејски намјесник сарајевски, протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах и његов син, вјероучитељ Александар, тешко су повређени у ноћној акцији СФОР-а на Палама, 1. априла 2004. године, у 01,00 сат, наводно у потрази за Радованом Караџићем. О. Јеремија и Александар, подигнути из кревета, тешко су претучени, док је супругу и мајку Виторку један од војника све вријеме држао на нишану пушчане цијеви. Парохијски дом у Палама након акције СФОР-а У извјештају СФОР-а, од августа 2004. године, наводи се да су учесници ове акције биле војне јединице Сједињених Америчких Држава и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске, као и једна мјешовита јединица (Multinational Specialised Unit - MSU) састављена од војника држављана Италије, Словеније, Аустрије, Мађарске и Румуније. Истражна комисија парламента Босне и Херцеговине, чији је предсједавајући био данашњи члан Предсједништва БиХ, г. Иво Миро Јовић, утврдила је да су о. Јеремија и Александар тешко претучени. Парламентарна скупштина БиХ је једногласно усвојила Извјештај, упутила га свим државама чији су војници учествовали у акцији и позвала надлежне у НАТО-СФОР-у да казне починиоце. До сада нико није одговорио на захтјеве из Извјештаја. Захтјев за надокнаду штете, који је породица Старовлах поднијела у новембру 2004. године, одбијен је без права жалбе, чиме се њихова основна људска права и даље грубо крше, противно свим конвенцијама, а посебно Европској конвенцији о људским правима и основним слободама, која је и саставни дио Устава Босне и Херцеговине. Amnesti International је у свом извјештају о стању људских права у Босни и Херцеговини констатовао кршење људских права од стране СФОР-а наводећи да је, у свом писму Главном штабу Натоа, изразио „забринутост због тога што Нато није обезбиједио репарацију, укључујући надокнаду, жртвама као и што није хитно, подробно и непристрасно испитао све околности“ у којима су о. Јеремија и Александар повријеђени.
|
|