Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

12.11.2011
КАПЕЛА НА ВРАЊЕШУ ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ – ВАРНАВУ ХВОСТАНСКОГ


Врањеш, Свети Варнава Хвостански

У капели посвећеној Светом исповједнику Варнави Настићу, епископу хвостанском, у насељу Врањеш у Источном Сарајеву у суботу, 12. новембра, служена је Света литургија коју је служило осам свештеника и два ђакона Митрополије дабробосанске.

Пошто је овај светитељ, који се прославља овог дана, крсна слава капеле, након литургије су обављени славски обред и литија око капеле.

О Светом Варнави Хвостанском говорио је парох друге парохије касиндолске јереј Бошко Тошовић.

Он је истакао да је светитељ у младости био изузетно надарен, да је одлично свирао виолину, али да је до прекретнице у његовом животу дошло када је док је био тешко болестан попио свету водицу коју му је мајка донијела из цркве, након чега је оздравио.

„Имао је јак призив од Бога за свештеничку и владичанску дужност. Свети Варнава био је свјетло вјере и извор воде живе, односно Светог Духа“ – рекао је јереј Бошко, додајући да су се над гробом овог светитеља у манастиру Беочину, гдје је сахрањен, десила многа чуда.

Свети исповједник Варнава Хвостански један је од многих канонизованих у Српској православној цркви који су дјелом и животом везани за Сарајево.

Епископ Варнава, поријеклом из Пљеваља, рођен је 31. јануара 1914. године у Гери у америчкој држави Индијана, као Војислав Настић, гдје је живио до своје осме године када је 1923. године са родитељима дошао у Сарајево.

Након што је завршио Богословски факултет у Београду вратио се у Сарајево гдје остаје за вријеме Другог свјетског рата.

Након што су усташе одвеле и убиле митрополита дабробосанског Петра Сарајевског од њега је затражено да буде епископ „хрватске православне цркве“ што је он одлучно одбио.

Након рата се нашао на удару комунистичког режима. У то вријеме је пет година био заточен у Сарајеву, Стоцу, Зеници и Сремској Митровици, а потом 12 година, до смрти, био у кућном притвору у манастирима Ваведење, Гомионица, Крушедол и Беочин.

Преминуо је у манастиру Беочин 12. новембра 1964. године под сумњивим околностима и ту је и сахрањен.

Поред капеле у Врањешу су изграђени темељи за храм посвећен светом Варнави, које је у априлу освештао Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај, а на прољеће ће почети и зидање цркве.