Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

28.11.2011
ХРАМ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ПАЛАМА НАЦИОНАЛНИ СПОМЕНИК

Комисија за очување националних споменика БиХ прогласила је храм Успења Пресвете Богородице у Палама националним спомеником БиХ.

Храм је довршен 1909. године, а освећење је обавио митрополит дабробосански Евгеније Летица.

Освећење темеља цркве обављено је на Петровдан 1908. године, а чин освећења извршио је прота Васо Поповић, у присуству више од 1.000 људи.

Два и по мјесеца након овог чина дошло је до анексије БиХ, па је градња храма настављена у тешким условима.

Већ 30. августа 1909. године храм је био довршен, када је освештан и посвећен Успењу Пресвете Богородице - Великој Госпојини, коју данас општина Пале прославља као славу града.

Остало је записано да су тог дана хиљаде вјерника - младо и старо, мушко и женско, сељаци и господа „дојахали на коњима, возом или пјешке дошли из Горажда, Трнова, Фоче, Сарајева, Високог, Зенице, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда тако да се цркви у свечаном чину освећења тешко могло прићи.“

Први свештеник био је Ђорђе Грабеж, чији је син Трифко био члан Младе Босне и један од учесника атентата на аустро-угарског престолонасљедника Фердинанда 1914. године.

Цркву на Палама је пројектовао несвршени грађевински техничар, а касније познати академски сликар Лазар Дрљача, српски Крајишник који је тада имао тек 24 године.

Након што је у прољеће 1905. године расписан конкурс за израду пројекта цркве на Палама, Дрљача је за свој пројекат добио прву награду, те је донесена одлука да се по њему гради црква.

Паљанска црква је укошена за 35 степени у односу на традиционални правац православних цркава запад-исток. Олтар цркве је окренут према југоистоку, а портална врата према сјеверозападу.

Градитељ је, наиме, на дан освећења темеља цркве направио грешку, која је касније повукла и друге, као што је споменик жртвама првог свјетског рата и неколико зграда стамбеног и јавног садржаја.

На почетку Првог свјетског рата 1914. године аустроугарски војници су скинули звоно са храма и отпремили га у топионицу, што је у то вријеме била општа појава.

Паљанска црква је на почетку рата била мјесто гдје су се затварали царски коњи. Та „цивилизована Европа“ утјеривала је у храм алате, путаље, дорате, кулаше.

У Другом свјетском рату пуне четири године пламтјела је ватра унутар храма, с времена на вријеме, ту међу коњима, међу свецима, међу фрескама.

Дијелови олтара, богослужбене књиге, књиге рођених и умрлих, љетописи, повеље, крстионице, све од чега је могла да се потпали ватра изгорило је.

Скрнавећи храм усташе су окретале ликове светаца на иконама према зиду, да свети не виде њихове злочине.

Након завршетка сваког од ратова, Паљани су обнављали свој храм.

Слава цркве је празник Успења Пресвете Богородице 28. августа, а саборни дани су још и Петровдан 12. јула, те Усјековање главе Светог Јована Крститеља 11. септембра.