Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



29.10.2015
30.ОКТОБАР ПРОГЛАШЕН ДАНОМ ЖАЛОСТИ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

Поводом упокојења Његовог Високопреосвештенства Митрополита даборобосанског Николаја, на територији града Источно Сарајево у чијем саставу су општине Соколац, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале, Трново и Источни Стари Град, 30. октобар, проглашен је даном жалости.

Прије почетка данашње сједнице Скупштине општине Соколац одржана је комеморација поводом упокојења Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Николаја.
О животу и дјелу митрополита Николаја говорио је нечелник општине Соколац, Милован Бјелица, истакавши да би требало много времена да се каже дио онога што је урадио овај духовник и просвјетитељ, а посебно као иницијатор на обнављању порушених и оштећених  храмова у ратном безумљу.
Обраћање начелника преносимо у цијелини.
"Сваком грађанину и вјернику на подручју наше општине  тешко је пала вијест која је у ноћи између 27. и 28. октобра стигла из Универзитетске болнице Фоча да се упокојио вјерни слуга Богу и српском роду - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Николај.
Изузетно ми је тешко у овим тренуцима да говорим о овом великом духовнику, просвјетитељу и човјеку, који је оставио неизбрисиве трагове  у духовном животу  простора гдје живи српски народ.
Од тренутка када је 1953. године у манастиру Копорину примио монашки постриг,  добивши име Николај,  почео је да  неуморно ради и школује се. О ономе што је као духовник и просвјетитељ урадио свједоче многа добра дјела, о чему би се могли написати томови књига.
Митрополит је у Соколац стигао у изузетно тешко вријеме, 1992. године, у  вријеме почетка ратних сукоба на територији БиХ, у доба када се распадала Југославија. Уточиште је, захваљујући тадашњим представницима власти, нашао у Сокоцу, у срцу Романије, гдје је могао да настави  духовни рад. Ништа се случајно не дешава, па и долазак митрополита Николаја на Романију, простор који је вијековима његовао и  бранио православље .
Учинили смо све да се велики духовник осјећа пријатно у нашем граду,  покушали и успјели да њему и свештенству које је рат протјерао у Соколац обезбиједимо услове за живот. Знао је то митрополит да цијени, Романију  је заволио као и своје родне Смољане, код Босанског Петровца, гдје је свијет угледао 17. августа  1927. године.
На редовном засједању Светог архијерејског сабора 1992. године, епископ Николај  изабран је  за митрополита дабробосанског  са сједиштем у Сарајеву. Наравно, у том ратном неверемену у Сарајеву није било мјеста за православне духовнике. Соколац га је примио као најрођенијег, а убрзо ће се показати  колико је било важно да се тихи и добри духовник скраси у Сокоцу, да ту нађе мир.
Био нам је као отац у том смутном времену. Радио неуморно на духовном препороду Романије, која је деценијама била у оковима безбожника. Када је требало донијети неку важну одлуку, увијек смо тражили његову помоћ. Савјетовао нам је очински да и у најтежим тренуцима, у времену када нечовјечност непријатеља српског рода пређе све границе, не пренаглимо,  не одговоримо на исти начин – бруталношћу и неморалним поступцима.  Његова ријеч нас је смиривала,  водила  путем праведника.  
У ратном времену митрополит Николај стрпљиво је радио на реализацији  одлуке Светог архијерејског сабора из 1967. године, на отварању Духовне академије. Од власти Републике Српске за потребе школе добијени су објекти у Фочи, тако да је Духовна академија Светог Василија Острошког почела да ради 1994. године. Многи велики духовници Српске православне цркве  сматрају као највећи подухват високопреосвећеног Николаја успостављање старе сарајевске Богословије и Богословског факултета у Фочи, школских установа препознатљивих у цијелом православљу.
Колико би само требало времена да се само каже дио од оног што је  митрополит Николај урадио као духовник и просвјетитељ, а посебно као иницијатор на обнављању порушених и оштећених богомоља у ратном безумљу. Круна његових напора је обновљени комплекс манастира Добрун, гдје ће наш добри Митрополит сутра наћи вјечни мир.
У вријеме његовог управљања Митрополијом дабробосанском изграђено је  близу 30 нових цркава, а 17 обновљено. Треба  кренути од  Источног Сарајева, преко Романије, доћи до Дрине, па видјети бљештавило српских цркава и манастира, за чији је нови живот заслужан митрополит Николај. Тек тада се може схватити  његова величина  у  духовном  препоруду ових простора.
Посебан печат митрополит Николај је оставио на подручју наше општине, гдје је и сједиште Митрополије дабробосанске. Соколац је, захваљујући њему, постао центар духовности Сарајевско-романијске регије. Под његовим благословом никао је манастир „Соколица“ на Равној Романији, јединствени споменик погинулим српским борцима погинулим за стварање Републике Српске. У Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“, гдје почива близу хиљаду српских хероја, подигнут је храм Свете Петке. Најстарија богомоља на Романији – храм Светог пророка Илије добила је нове садржаје, међу којима је и здање Духовног центра „Романијске Лазарице“. Изграђен је манастир Свете Тројице у Озерковићима, на тромеђи општина Соколац, Пале и Рогатица. У порти храма Светог пророка Илије изграђен је и опремљен објекат у коме би требало да борави будући митрополит дабробосански.
Митрополит Николај ће се памтити и по подмлађивању Митрополије дабробосанске, јер је у њој рукоположено на десетине свештеника и ђакона.
За безброј великих дјела, Соколац му је дубоко захвалан.
Наш митрополит је један од оснивача Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине. Памтићемо га по мудрости, ријечима које су мириле завађене  и  спремности да нађе најповољније рјешење и у најкомпликованијим ситуацијама.
Не можемо заборавити да се владика Николај силно залагао да се Србима убијеним у Сарајеву у протеклом грађанском рату изгради спомен-обиљежје,  као што је то урађено  и за припаднике осталих народа.
До посљедњег тренутка овоземаљског живота, митрополит Николај се најпријатније осјећао у Сокоцу, волио га као и своје родно мјесто, што је заслуга и свих нас који овдје живимо.
Наш добри митрополит заслужује нашу вјечну захвалност, дивљење и сјећање.
Нека му Бог душу прости и помилује.
И на крају, обавјештавам вас, а вјерујем да то и знате,  према сопственој жељи митрополит Николај сутра ће бити сахрањен у манастиру Успења Пресвете Богородице  у Добруну. Света заупокојена литургија почеће у девет часова, а служиће је Његова светост патријарх српски господин Иринеј, уз саслужење  више архијереја, свештенства и монаштва Српске православне цркве".